Џунка

С Википедије, слободне енциклопедије
Џунка из 13. века
Модерна варијанта

Џунка је врста традиционалног кинеског једрењака настала у време династије Хан (200. п. н. е. - 200. године н. е). Карактеришу је висока крма са истуреним луком и неколико јарбола са једрима од платна или рогозине. Једра се по потреби могу раширити или скупити повлачењемм конопаца. Уместо уобичајене кобилице, за управљање бродом се користи масивно кормило. Џунке су се појавиле у 2. веку пре нове ере, а кориштене су за пловидбу до индонежанских и индијских обала током средњег века. Временом су еволуирале, а чак се и данас могу наћи у употреби модерне варијанте овог брода.

Постоје два типа џунки у Кини: северна џунака, која је развијена од кинеских речних бродова,[1]:20 и јужна џунка, која је развијена од аустронежанског бродског дизајна кориштеног у трговини са источном династијом Хан од другог века.[2]:12–13 Они су наставили да се развијају у каснијим династијама, а углавном су их користили кинески трговци широм југоисточне Азије. Сличне дизајне џунки усвојиле су и друге источноазијске земље, пре свега Јапан, где су џунке коришћене као трговачки бродови за трговину робом са Кином. Оне су биле заступљене, и у мањем броју су и даље присутне, широм југоисточне Азије и Индије, али првенствено у Кини.[3] Историјски гледано, кинеске џунке могу бити један од многих типова малих обалских или речних бродова, који обично служе као теретни брод, чамац за разоноду или становање, али постоје и они који су величине до великог океанског брода. Данас се у ширем смислу наилази на све већи број модерних рекреативних једрилица у виду џунки. Могу постојати значајне регионалне варијације у типу опреме или распореду пловила; међутим, сва она користе једра са подршком.

Термин „џунка“ (португалски junco; холандски jonk; и шпански junco)[4] се такође користио у колонијалном периоду за све средње до велике бродове аустронезијске културе на острвима југоисточне Азије, са или без опреме џунке.[5] Примери укључују индонежански и малезијски џонг, филипински каракоа и ланонг и малашки кора кора.[6]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Џунке у Гуангџоу, Кина уметника Лај Афонг
Модерна џунака у Ла Рошелу 2009. године
Џунка Бедар Нага Пеланги, након што је опловила око Куала Тренгана, Малезија in 1998

Становишта о пореклу речи се подељена на она која сматрају да потиче кинеског дијалекта, и она која сматрају да је произашла из јаванског језика. Могуће је да овај израз потиче од кинеске речи chuán ( „чамац; брод“) — модерна мандаринска кинеска реч за океански дрвени теретни брод је cáo ().

Пјер-Ив Манга и Зоемулдер, између осталих, указују на старојаванско порекло, у облику од речи јонг. Реч се може пратити из старог јаванског натписа у 9. веку.[7][8]:748 У малајски и кинески језик је ушла у 15. веку, када је кинеска листа речи идентификује као малајску реч за брод. Унданг-Унданг Лаут Мелака из касног 15. века, поморски законик који су сачинили јавански бродовласници у Мелаки,[9] често користи јонг као реч за теретне бродове.[10]:60 Европски списи од 1345. до 1601. користе разне сродне термине, укључујући жонк (француски), ioncque, ionct, giunchi, zonchi (италијански), iuncque, joanga, juanga (шпански), junco (португалски) и ionco, djonk, jonk (холандски).[11][12]:299[10]:60 Ови термини се обично користе за описивање свих врста великих бродова који се срећу у југоисточној Азији, као и кинеских бродова.[13]:19

Порекло речи „junk” у енглеском језику може се пратити од португалске речи junco, која је преведена од арапске речи ј-н-к (جنك). Ова реч потиче од чињенице да арапско писмо не може да представља звук који се пише са диграфом „нг“.[14]:37 Реч је коришћена да означи и јавански/малајски брод (jong или djong) и кинески брод (chuán), иако су то биле изразито различита пловила. Након нестанка џонга у 17. веку, значење „junk“ (и других сличних речи у европским језицима), које се до тада користило као транскрипција речи „jong“ на малајском и јаванском, мења значење у искључиво се односи на кинески брод (chuán).[15]:204[16]:222

Конструкција[уреди | уреди извор]

Историчар Херберт Варингтон Смит је сматрао да је џунка један од најефикаснијих дизајна бродова, наводећи да је „као покретач превоза човека и његове трговине на отвореном и олујном мору, као и на огромним унутрашњим пловним путевима, тешко да је било која друга класа бродова ... прикладнија или боље прилагођена својој намени од кинеске или индијске џунке, а извесно је да је по равности једра и практичности кинеска опрема непревазиђена“.[17]

Једра[уреди | уреди извор]

Једро кинеских џунки је вид примене малајског једра џунке, које је користило повртарске простирке причвршћене за бамбусове летве, пракса која потиче из Индонезије.[18]:191–192[2]:12–13 Летве пуне дужине држе једро равнијим од идеалног у свим условима ветра. Сходно томе, њихова способност да плове близу ветра је лошија од других предњих и стражњих платформи.[19][20]

Цар Канси (владао 1654–1722) на турнеји, седећи истакнуто на палуби џунке

Труп[уреди | уреди извор]

Класичне џунке су грађене од меког дрвета (иако је у Гуангдунгу коришћена тиковина након 17. века) са спољашњим обликом који је прво изграђен. Затим је уграђено више унутрашњих преграда којима се приступало одвојеним отворима и мердевинама, које подсећају на унутрашњу структуру од бамбуса. Традиционално, труп има крму у облику потковице која подржава високу [poop deck[|палубу]]. Дно је равно код речних џунки без кобилице (слично сампану), тако да се чамац ослања на кормило,[21] подводну даску или веома велико кормило како би се спречило да чамац склизне бочно у води.[22]

Још једна карактеристика џунки, унутрашња преграда, ојачала је брод и успорила плављење у случају настанка отвора. О бродовима изграђеним на овај начин се говори у Џу Јуовој књизи Пингџу стони разговори, објављеној 1119. године за време династије Сонг.[23] Ову врсту конструкције трупова кинеских бродова осведочио је марокански муслимански берберски путник Ибн Батута (1304–1377), који ју је описао веома детаљно (погледајте Технологију династије Сонг).[24]

Џунка у близини Хонгконга, око 1880. године

Бенџамин Френклин је писао у писму из 1787. о пројекту поштанских пакета између Сједињених Држава и Француске:

Како се ова пловила не оптерећују робом, њихова складишта се без неприлика могу поделити у посебне станове, на кинески начин, и сваки од ових станова зачепљен да не би дошао у додир с водом.

— Бенџамин Френклин, 1787[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ L. Pham, Charlotte Minh-Hà (2012). Asian Shipbuilding Technology. Bangkok: UNESCO Bangkok Asia and Pacific Regional Bureau for Education. ISBN 978-92-9223-413-3. 
  2. ^ а б Shaffer, Lynda Norene (1996). Maritime Southeast Asia to 1500. M.E. Sharpe.
  3. ^ Crossley, Pamela Kyle, Daniel R. Headrick, Steven W. Hirsch, Lyman L. Johnson, and David Northrup. "Song Dynasty." The Earth and Its Peoples. By Richard W. Bulliet. 4th ed. Boston: Houghton Mifflin, 2008. 279–80. Print.
  4. ^ Real Academia Española (2020). „junco”. «Diccionario de la lengua española» - Edición del Tricentenario (на језику: шпански). Приступљено 2020-04-13. 
  5. ^ Julia Jones The Salt-stained book, Golden Duck, 2011, p127
  6. ^ Emma Helen Blair & James Alexander Robertson, ур. (1906). The Philippine Islands, 1493-1898. 
  7. ^ Manguin, Pierre-Yves (1993). „Trading Ships of the South China Sea. Shipbuilding Techniques and Their Role in the History of the Development of Asian Trade Networks”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 36 (3): 253—280. 
  8. ^ Zoetmulder, P. J. (1982). Old Javanese-English dictionary. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 9024761786. 
  9. ^ Reid, Anthony (1993), Southeast Asia in the Age of Commerce 1450-1680. Volume Two: Expansion and Crisis, New Haven and London: Yale University Press. pp. 39.
  10. ^ а б Reid, Anthony (2000). Charting the Shape of Early Modern Southeast Asia. Silkworm Books. ISBN 9747551063. 
  11. ^ „JONQUE : Etymologie de JONQUE”. www.cnrtl.fr (на језику: француски). Приступљено 2018-03-30. 
  12. ^ Galang, R.E. (1941). „Types of watercraft in the Philippines”. The Philippine Journal of Science. 75: 287—304. 
  13. ^ Pham, Charlotte Minh-Hà L. (2012). „Unit 14: Asian Shipbuilding (Training Manual for the UNESCO Foundation Course on the Protection and Management of the Underwater Cultural Heritage)”. Training Manual for the UNESCO Foundation Course on the Protection and Management of Underwater Cultural Heritage in Asia and the Pacific. UNESCO. ISBN 978-92-9223-414-0. 
  14. ^ Mahdi, Waruno (2007). Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications Before 1700. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447054928. 
  15. ^ 'The Vanishing Jong: Insular Southeast Asian Fleets in Trade and War (Fifteenth to Seventeenth Centuries)', in Anthony Reid (ed.), Southeast Asia in the Early Modern Era (Ithaca: Cornell University Press), 197-213.
  16. ^ Mahdi, Waruno (2007). Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications Before 1700. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447054928. 
  17. ^ Smyth, Herbert W (1906). Mast and Sail in Europe and Asia. New York: E.P. Dutton. стр. 397. 
  18. ^ Johnstone, Paul (1980). The Seacraft of Prehistory. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674795952. 
  19. ^ Dix, President Dudley (2013-09-23). Shaped by Wind & Wave: Musings of a Boat Designer (на језику: енглески). Lulu Press, Inc. ISBN 9781105651120. 
  20. ^ Mudie, Rosemary; Mudie, Colin (1975), The history of the sailing ship, Arco Publishing Co., стр. 152, ISBN 9780668037808 
  21. ^ Platt, Brian (2001). „The Chinese Sail”. friend.ly.net. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-01. Приступљено 13. 8. 2009. »The masts, hull and standing rigging" section, paragraph 2« 
  22. ^ „Mainland China: Revival of the Junk”. thomashoppe.net. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-05. Приступљено 2009-08-13. »Materials and dimensions" section, paragraph 5« 
  23. ^ Needham, Volume 4, Part 3, 463.
  24. ^ Needham, Volume 4, Part 3, 469.
  25. ^ Benjamin Franklin (1906). The writings of Benjamin Franklin. The Macmillan Company. стр. 148–149. Приступљено 5. 10. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dreyer, Edward L. (2007). Zheng He: China and the Oceans in the Early Ming, 1405–1433. Library of World Biography. New York: Pearson Longman. ISBN 978-0-321-08443-9. 
  • Lewis, Archibald (1973), „Maritime Skills in the Indian Ocean 1368-1500”, Journal of the Economic and Social History of the Orient, 16 (2/3): 238—264, JSTOR 3596216, doi:10.2307/3596216 
  • Lo, Jung-pang (2012), China as Sea Power 1127-1368, Singapore: NUS Press 
  • Needham, Joseph (1986), Science and Civilization in China, Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics, Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Wake, Christopher (1997), „The Great Ocean-Going Ships of Southern China in the Age of Chinese Maritime Voyaging to India, Twelfth to Fifteenth Centuries”, International Journal of Maritime History, 9 (2): 51—81, S2CID 130906334, doi:10.1177/084387149700900205 
  • Wake, Christopher (2004), „The Myth of Zheng He's Great Treasure Ships”, International Journal of Maritime History, 16: 59—76, S2CID 162302303, doi:10.1177/084387140401600105 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]