Џу Жунгџи

У кинеској традицији презиме (Џу) претходи имену.

Џу Жунгџи
Лични подаци
Датум рођења	(1928-10-23)23. октобар 1928.
Место рођења	Чангша, Република Кина
Политичка каријера
Политичка странка	Комунистичка партија Кине
Мандати 5. премијер државног савета НР Кине 17. март 1998. — 16. март 2003. Претходник Ли Пенг Наследник Вен Ђабао

Џу Жунгџи (кин: 朱镕基; рођен 23. октобра 1928) је пензионисани кинески политичар који је био премијер Кине од 1998. до 2003. и члан Сталног комитета Политбироа Комунистичке партије Кине од 1992. до 2002. заједно са генералним секретаром КПК Ђанг Цемином.

Рођен у Чангши, у Хунану. У чланство КП Кине примљен је 1949. године, исте године када је основана Народна Република Кина. Радио је у Државној комисији за планирање између 1952. и 1958. и критиковао је економску политику Мао Цедунга током Кампање стотину цветова 1957. године, због чега је био означен као „десничар“ у каснијој Антидесничарској кампањи, што је довело до тога да је Џу био деградиран и искључен из партије. После је послат на рад у удаљену кадровску школу. Помилован је, иако није политички рехабилитован 1962. године, након глади изазване Великим скоком напред, и поново био распоређен у Државну планску комисију. Поново је прочишћен током Културне револуције, када је послат на преваспитање у Седмомајску кадровску школу.

Након Маове смрти 1976. и успона Денг Сјаопинга након тога, Жу је политички рехабилитован и дозвољено му је да се поново придружи КП Кине. Радио је у Министарству нафте од 1976. до 1979. године, а 1979. године се придружио Државној економској комисији, наследнику Државне планске комисије; служио је као заменик министра комисије од 1983. до 1987, а 1988. је постао градоначелник Шангаја, где је спроводио економске реформе. Радио је са секретаром КПК Шангаја Ђанг Цемином, којег је наследио на месту секретара КПК Шангаја 1989. године, када је Ђанг унапређен у генералног секретара КП Кине.

Жу је постао прворангирани потпредседник 1993. године, док је био под вођством премијера Ли Пенга, где је наставио са даљим економским реформама. Он је надаље био унапређен у премијера 1998. године. У свом својству првог потпредседника и премијера Жу се сматрао водећом фигуром иза кинеске економске политике. Имао је репутацију тврдог, али прагматичног администратора. Током његовог мандата, кинеска економија је забележила двоцифрени раст. Жу је такође био много популарнији од свог претходника Ли Пенга међу кинеском јавношћу. Међутим, Жуови противници наводе да је његов чврст и прагматичан став према политици био нереалан и непотребан, а многа његова обећања су остала неиспуњена. Жу се пензионисао 2003. године и од тада више није јавна личност.

Литература

• AP and Reuters. "China and Taiwan `Two Countries': Zhu". Архивирано 2005-11-26 на сајту Wayback Machine Taipei Times. March 6, 2003. Retrieved August 2, 2015.
• Center on U.S.-China Relations. "Entering the World: Zhu Rongji" Архивирано 2015-07-08 на сајту Wayback Machine. Asia Society. 2015. Retrieved July 15, 2015.
• Barron, Oliver Blade. "Political Heavyweights Clash as China's Central Bank Head Said to Step Down" Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine. Forbes. September 25, 2014. Retrieved July 28, 2015.
• Chen Zhenzhen. "Wen's Reforms: Following In The Footsteps Of Zhu Rongji". The Jamestown Foundation. 2015. Retrieved July 28, 2015.
• "Tax Reform for Farmers Hailed" Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine. China.org.cn. July 23, 2001. Retrieved August 5, 2015.
• "The Man Who Took on the Dissidents: Li Peng (1928–)" Архивирано 2019-09-25 на сајту Wayback Machine CNN.com. 2001. Retrieved 21 August 2008.
• Dumbaugh, Kerry & Michael F. Martin. Understanding China's Political System Архивирано 2022-10-18 на сајту Wayback Machine. Congressional Research Service. December 31, 2009. Retrieved on July 14, 2015.
• "What He Did, and Left Undone: The Mixed Legacy of Zhu Rongji, China's Outgoing Prime Minister" Архивирано 2015-07-15 на сајту Wayback Machine. The Economist. March 6, 2003. Retrieved on July 14, 2015.
• Foley, John. "Zhu Rongji Merits China’s Admiration not Imitation". Reuters. August 14, 2014. Retrieved July 15, 2015.
• Kissinger, Henry & Schmidt, Helmudt. "Zhu Rongji on the Record The Road to Reform: 1991–1997" Архивирано 2015-07-15 на сајту Wayback Machine. Brookings. September 8, 2013. Retrieved July 15, 2015.
• Lai, Carol P. Media in Hong Kong: Press Freedom and Political Change, 1967–2005 Архивирано 2022-10-18 на сајту Wayback Machine. The USA and Canada: Routledge. 2007. Retrieved August 2, 2015.
• Lam, Willy. "China's Elite Economic Double Standard". Asia Times Online. 17 August 2007. Retrieved July 28, 2015.
• LaMoshi, Gary. "The Mystery Behind Zhu's Miracle". Asia Times Online. February 22, 2003. Retrieved July 14, 2015.
• Lee, Khoon Choy. Pioneers of Modern China: Understanding the Inscrutable Chinese. Singapore: World Scientific Publishing. 2005. ISBN 981-256-464-0. . . Retrieved on July 14, 2015.
• Mackerras, Colin, Donald Hugh McMillen, and Donal Andrew Watson. Dictionary of the Politics of the People's Republic of China. Great Britain: Routelage. 1998. Retrieved 4 November 2011.
• Manthorpe, Jonathan. Forbidden Nation: A History of Taiwan Архивирано 2022-10-18 на сајту Wayback Machine. St. Martin's Press. . 2008. ISBN 0230614248.  . Retrieved August 8, 2015.
• McCarthy, Terry. "Zhu Rongji's Year of Living Dangerously" Архивирано 2020-06-30 на сајту Wayback Machine. TIME. April 12, 1999. Retrieved on June 14, 2014.
• "Zhu Rongji and the Chinese Mayors Delegation (1990)" Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine. National Committee on United States-China Relations. 2015. Retrieved July 28, 2015.
• People's Daily. "Zhu Rongji--Premier of the State Council" Архивирано 2015-07-14 на сајту Wayback Machine. En.people.cn. Retrieved on July 14, 2015.
• Pesek, Willie. "China Needs Another Zhu Rongji" Архивирано 2015-07-14 на сајту Wayback Machine. The Japan Times. Retrieved July 14, 2015.
• Schell, Orville & John Delury. (2013). Wealth and Power: China's Long March to the Twenty-First Century. New York: Random House. 2013.
• Schmidt, Helmut. "Foreword". In Zhu Rongji. Zhu Rongji on the Record: 1991–1997. Beijing, China: Foreign Languages Press. 2013.
• Song, Yuwu. "Zhu Rongji (1928–)". Biographical Dictionary of the People's Republic of China. United States of America: McFarland & Company. 2013. ISBN 978-0-7864-3582-1. . . Retrieved on July 14, 2015.
• Thornton, John L. "Note from the Brooklings Institution" Архивирано 2022-10-18 на сајту Wayback Machine. In Zhu Rongji. Zhu Rongji on the Record: The Road to Reform 1989–2003. Beijing, China: Foreign Languages Press. 2015. Retrieved July 28, 2015.
• Wang, Yue. "Report:Zhu Yunlai, Son Of Former Chinese Premier Zhu Rongji, Leaves CICC" Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine. Forbes. September 13, 2015. Retrieved July 14, 2015.
• Weatherley, Robert. Politics in China Since 1949: Legitimizing Authoritarian Rule. New York, NY: Routelage. 2006. ISBN 978-0-415-39109-2. . . Retrieved on July 14, 2015.
• Wu Zhong. "Hu Hands China's Military Baton to Xi". Asia Times Online. November 16, 2012. Retrieved August 2, 2015.
• Yu, Jess Macy. "Former Chinese Premier Draws Praise for His Philanthropy" Архивирано 2019-08-09 на сајту Wayback Machine. The New York Times. February 23, 2013. Retrieved July 14, 2015.
• Zhang Hong. "Former Chinese Premier Zhu Rongji Breaks Long Silence with Letter to University: Rare Gesture from Ex-Party Leader Offers Glimpse of His Health and State of Mind" Архивирано 2015-07-08 на сајту Wayback Machine. South China Morning Post. April 29, 2014. Retrieved July 14, 2015.

Спољашње везе

• Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2019) at China Vitae
• Џу Жунгџи на сајту C-SPAN (језик: енглески)
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Џу Жунгџи”. The New York Times. 
• Corpus of Political Speeches :Free access to political speeches by Zhu Rongji and other Chinese politicians, developed by Hong Kong Baptist University Library