АФК Куп Азије у фудбалу за жене

АФК Куп Азије у фудбалу за жене
(*AFC Women's Asian Cup*)
АФК Куп Азије у фудбалу за жене; (AFC Women's Asian Cup)
	Лого АФК
Организатор	АФК (Азија)
Основано	1975. год.; пре 49 година
Бр. тимова	12 (финале); 35 (квалификације)
Квалификације за	СП за жене
Тренутни првак	Кина; (9. титула)
Најуспешнији тим	Кина; (9. титула)
	АФК Куп Азије у фудбалу за жене 2022.

АФК Куп Азије у фудбалу за жене је четворогодишње такмичење у женском фудбалу за националне тимове који припадају Азијској фудбалској конфедерацији (AFC). То је најстарије женско међународно фудбалско такмичење и прво женско фудбалско такмичење у АФК региону за националне тимове. Такмичење је такође познато и као „Првенство Азије у фудбалу за жене” и „Првенство Азије за жене”. До сада је држано 20 турнира, а актуелни шампион је Кина НР. Такмичење такође служи као азијски квалификациони турнир за Светско првенство у фудбалу за жене.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Такмичење је организовала Азијска женска фудбалска конфедерација (ALFC), део АФЦ задужен за женски фудбал. Прво такмичење одржано је 1975. године и одржавало се сваке две године, осим у периоду 1980-их када се такмичење одржавало сваке три године. АЛФК је у почетку била посебна организација, али је апсорбована у АФЦ 1986. године.

Од 1975. до 1981. утакмице су трајале 60 минута.^[2]

Формат такмичења[уреди | уреди извор]

Свих 47 чланица АФК-а које имају женску репрезентацију имају право да учествују на квалификационом турниру.

Почевши од издања 2022. године, укупно дванаест тимова учествује на финалном турниру укључујући домаћине, три најбоља играча у претходном издању и осам тимова са квалификационог турнира.^[3]

Пласман првих четири репрезентације по годинама[уреди | уреди извор]

Издање	Година	Домаћин	Шампион	Резултат	Другопласирани	Треће место	Резултат	Четврто место	Број екипа
Издање	Година	Домаћин	Финале			Утакмица за треће место			Број екипа
АФК Куп Азије у фудбалу за жене
1	1975	Хонг Конг	Нови Зеланд	3–1	Тајланд	Аустралија^[а]	5–0	Малезија	6
2	1977	Република Кина	Република Кина^[б]	3–1	Тајланд	Сингапур	2–0	Индонезија	6
3	1980	Индија	Република Кина	2–0	Индија Ј^[в]	Хонгконг Западна Аустралија	Отказано^[г]		6
4	1981	Хонг Конг	Мулан Тајпеј^[д]	5–0	Тајланд	Индија	2–0	Хонгконг	8
5	1983	Тајланд	Тајланд	3–0	Индија	Малезија	0–0 (5–4, пен.)	Сингапур	6
6	1986	Хонг Конг	Кина	2–0	Јапан	Тајланд	3–0	Индонезија	7
7	1989	Хонг Конг	Кина	1–0	Кинески Тајпеј	Јапан	3–1	Хонгконг	8
8	1991	Јапан	Кина	5–0	Јапан	Кинески Тајпеј	0–0 (п. с. н.) (5–4, пен.)	Северна Кореја	9
9	1993	Малезија	Кина	3–0	Северна Кореја	Јапан	3–0	Кинески Тајпеј	9
10	1995	Малезија	Кина	2–0	Јапан	Кинески Тајпеј	0–0 (п. с. н.) (3–0, пен.)	Јужна Кореја	11
11	1997	Кина	Кина	2–0	Северна Кореја	Јапан	2–0	Кинески Тајпеј	11
12	1999	Филипини	Кина	3–0	Кинески Тајпеј	Северна Кореја	3–2	Јапан	15
13	2001	Кинески Тајпеј	Северна Кореја	2–0	Јапан	Кина	8–0	Јужна Кореја	14
14	2003	Тајланд	Северна Кореја	2–1 (п. с. н.)	Кина	Јужна Кореја	1–0	Јапан	14
АФК Куп Азије у фудбалу за жене
15	2006	Аустралија	Кина	2–2 (п. с. н.) (4–2, пен.)	Аустралија	Северна Кореја	3–2	Јапан	9
16	2008	Вијетнам	Северна Кореја	2–1	Кина	Јапан	3–0	Аустралија	8
17	2010	Кина	Аустралија	1–1 (п. с. н.) (5–4, пен.)	Северна Кореја	Јапан	2–0	Кина	8
18	2014	Вијетнам	Јапан	1–0	Аустралија	Кина	2–1	Јужна Кореја	8
19	2018	Јордан	Јапан	1–0	Аустралија	Кина	3–1	Тајланд	8
20	2022	Индија	Кина	3–2	Јужна Кореја	Јапан и Филипини			12
21	2026	У току							12

Белешке[уреди | уреди извор]

^ Аустралију је представљао Нови Јужни Велс
^ Такмичила се као Кинески Тајпеј од 1981, у складу са Резолуцијом Међународног олимпијског комитета у Нагоје из 1979. године. Раније називана Република Кина.^[4]
^ Земља домаћин Индија имала је две екипе које су играле на овом такмичењу: Индија С и Индија Ј
^ Утакмица је отказана пошто су чланови тима из Хонг Конга већ резервисали лет за напуштање Кожикодеа пре почетка утакмице, иначе су морали да остану још четири дана за још један најранији лет за Хонг Конг, што би пореметило распоред тима. Обе екипе су проглашене за треће место.
^ Тим се такмичио под клупским именом „Мулан Тајпеј“. Кинески Тајпеј је затражио још две репрезентације да се такмиче и под клупским именом.^[5]

Достигнућа по репрезентацијама[уреди | уреди извор]

Поз	Нација	Шампион	Другопласирани	Треће место	Четврто место	Полуфиналиста	Укупно
1	Кина	9	2	3	1	0	15
2	Северна Кореја	3	3	2	1	0	9
3	Кинески Тајпеј	3	2	2	2	0	9
4	Јапан	2	4	5	3	1	15
5	Аустралија	1	3	2	1	0	7
6	Тајланд	1	3	1	1	0	6
7	Нови Зеланд	1	0	0	0	0	1
8	Индија	0	2	1	0	0	3
9	Јужна Кореја	0	1	1	3	0	5
10	Хонгконг	0	0	1	2	0	3
11	Малезија	0	0	1	1	0	2
11	Сингапур	0	0	1	1	0	2
13	Индонезија	0	0	0	2	0	2
14	Филипини	0	0	0	0	1	1
Укупно		20	20	20	18	2	80

Учесници[уреди | уреди извор]

Репрезентација	1975 (6)	1977 (6)	1980 (6)	1981 (8)	1983 (6)	1986 (7)	1989 (8)	1991 (9)	1993 (8)	1995 (11)	1997 (11)	1999 (15)	2001 (14)	2003 (14)	2006 (9)	2008 (8)	2010 (8)	2014 (8)	2018 (8)	2022 (12)	Година
Аустралија	3.		3.												2.	4.	1.	2.	2.	ЧФ	8
Кина						1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	3.	2.	1.	.	4.	3.	.	1.	15
Кинески Тајпеј		1.	1.	1.			2.	3.	4.	3.	4.	2.	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ				ЧФ	14
Гвам											ГФ	ГФ	ГФ	ГФ							4
Хонгконг	ГФ	ГФ	3.	4.	ГФ	ГФ	4.	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ							14
Индија			2.	3.	2.					ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ						ОД^[а]	9
Индонезија		4.		ГФ		4.	ГФ													ГФ	5
Иран																				ГФ	1
Јапан		ГФ		ГФ		2.	3.	2.	3.	2.	3.	4.	2.	4.	4.	3.	3.	1.	1.	ПФ	17
Јордан																		ГФ	ГФ		2
Казахстан										ГФ	ГФ	ГФ									3
Северна Кореја							ГФ	4.	2.		2.	3.	1.	1.	3.	1.	2.				10
Јужна Кореја								ГФ	ГФ	4.	ГФ	ГФ	4.	3.	ГФ	ГФ	ГФ	4.	5.	2.	13
Малезија	4.		ГФ		3.	ГФ		ГФ	ГФ	ГФ		ГФ	ГФ								9
Мјанмар														ГФ	ГФ		ГФ	ГФ		ГФ	5
Непал						ГФ	ГФ					ГФ									3
Нови Зеланд	1.																				1
Филипини				ГФ	ГФ				ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ					6.	ПФ	10
Сингапур	ГФ	3.		ГФ	4.			ГФ					ГФ	ГФ							7
Тајланд	2.	2.		2.	1.	3.	ГФ	ГФ		ГФ		ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	5.	4.	ЧФ	17
Узбекистан										ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ							5
Вијетнам												ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	ГФ	6.	ГФ	ЧФ	9

Белешке:

^ Индија није успела да именује потребних 13 играча и није могла да игра свој меч групне фазе против Кинеског Тајпеја јер јој је остало мање од 13 играча, док су преостали чланови тима били позитивни на Ковид-19. Сматрало се да су одустали од такмичења, а сви претходни мечеви које су одиграли сматрани су "ништавим" и неће се узимати у обзир при одређивању коначног пласмана у групама.^[6]

Статистика[уреди | уреди извор]

Ажурирано 2022

Поз	Екипа	Уче	Ута	Поб	Нер	Изг	ГД	ГП	ГР	Бод
1	Кина	15	75	61	5	9	367	38	+329	188
2	Јапан	17	81	55	6	20	365	60	+305	171
3	Кинески Тајпеј	14	64	38	6	20	175	84	+91	120
4	Северна Кореја	10	53	36	6	11	242	38	+204	114
5	Тајланд	17	69	34	2	33	115	171	−56	104
6	Јужна Кореја	13	54	28	7	19	157	77	+80	91
7	Аустралија	8	40	21	6	13	88	43	+45	69
8	Индија	9	36	16	4	16	63	61	+2	52
9	Хонгконг	14	57	11	4	42	26	191	−165	37
10	Вијетнам	9	33	11	1	21	39	92	−53	34
11	Сингапур	7	27	7	1	19	21	115	−94	22
12	Узбекистан	5	16	7	0	9	15	64	−49	21
13	Малезија	9	34	5	3	26	20	161	−141	18
14	Филипини	10	36	5	2	29	22	187	−165	17
15	Индонезија	5	17	4	1	12	17	77	−60	13
16	Нови Зеланд	1	4	4	0	0	11	3	+8	12
17	Казахстан	3	9	2	2	5	16	39	−23	8
18	Мјанмар	5	17	2	2	13	16	56	−40	8
19	Гвам	4	15	1	0	14	5	112	−107	3
20	Иран	1	3	0	1	2	0	12	−12	1
21	Јордан	2	6	0	0	6	5	29	−24	0
22	Непал	3	10	0	0	10	1	67	−66	0

Појединачне награде[уреди | уреди извор]

Година	МВП	Голгетер	Голова	Најбољи голман	Ферплеј
2006	Ма Сјасју	Јуки Нагасато Јунг Јунг-сук	7	Није додељено	Кина
2008	Хомаре Сава	Ри Кум-сук	7		Јапан
2010	Џо Јун-ми	Козуе Андо	3		Кина
2014	Аја Мијама	Јанг Ли Парк Јун-сун	6		Јапан
2018	Мана Ивабучи	Ли Јинг	7		Јапан
2022	Ванг Шаншан	Сем Кер	7	Џу Ју	Јужна Кореја

Референце[уреди | уреди извор]

^ rsssf.com: Азијско првенство за жене
^ „Asian Women's Championship”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г.
^ Историја купа
^ History of the AFC Women's Asian Cup (PDF) (Print изд.). Asian Football Confederation, International Centre for Sport Studies (CIES). FIFA Museum. јануар 2022. стр. 5, 12. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2022. г.
^ History of the AFC Women's Asian Cup (PDF) (Print изд.). Asian Football Confederation, International Centre for Sport Studies (CIES). FIFA Museum. јануар 2022. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2022. г.
^ „Latest update on the AFC Women's Asian Cup India 2022”. Asian Football Confederation. 23. 1. 2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[4] Аустралију је представљао Нови Јужни Велс

[6] Такмичила се као Кинески Тајпеј од 1981, у складу са Резолуцијом Међународног олимпијског комитета у Нагоје из 1979. године. Раније називана Република Кина.^[4]

[7] Земља домаћин Индија имала је две екипе које су играле на овом такмичењу: Индија С и Индија Ј

[8] Утакмица је отказана пошто су чланови тима из Хонг Конга већ резервисали лет за напуштање Кожикодеа пре почетка утакмице, иначе су морали да остану још четири дана за још један најранији лет за Хонг Конг, што би пореметило распоред тима. Обе екипе су проглашене за треће место.

[10] Тим се такмичио под клупским именом „Мулан Тајпеј“. Кинески Тајпеј је затражио још две репрезентације да се такмиче и под клупским именом.^[5]

[12] Индија није успела да именује потребних 13 играча и није могла да игра свој меч групне фазе против Кинеског Тајпеја јер јој је остало мање од 13 играча, док су преостали чланови тима били позитивни на Ковид-19. Сматрало се да су одустали од такмичења, а сви претходни мечеви које су одиграли сматрани су "ништавим" и неће се узимати у обзир при одређивању коначног пласмана у групама.^[6]

[1] rsssf.com: Азијско првенство за жене

[2] „Asian Women's Championship”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г.

[3] Историја купа

[Chinese-taipei-5] History of the AFC Women's Asian Cup (PDF) (Print изд.). Asian Football Confederation, International Centre for Sport Studies (CIES). FIFA Museum. јануар 2022. стр. 5, 12. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2022. г.

[Chinese-taipei2-9] History of the AFC Women's Asian Cup (PDF) (Print изд.). Asian Football Confederation, International Centre for Sport Studies (CIES). FIFA Museum. јануар 2022. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2022. г.

[India-11] „Latest update on the AFC Women's Asian Cup India 2022”. Asian Football Confederation. 23. 1. 2022.

[1]

[2]

[3]

[а]

[б]

[в]

[г]

[д]

[4]

[5]

[а]

[6]

п р у Националне женске фудбалске репрезентације (АФК)
АФК Куп Азије у фудбалу за жене
Западна Азија (WAFF)	Бахреин Ирак Јордан Кувајт Либан Оман Палестина Катар Саудијска Арабија Сирија Уједињени Арапски Емирати Јемен
Централна Азија (CAFA)	Авганистан ИР Иран Киргишка Република Таџикистан Туркменистан Узбекистан
Јужна Азија (SAFF)	Бангладеш Бутан Индија Малдиви Непал Пакистан Шри Ланка
Источна Азија (EAFF)	Кина ПР Гуам Хонг Конг Јапан ДНР Кореје Република Кореја Макао Монголија Северна Маријанска Острва† Кинески Тајпеј
Југоисточна Азија (AFF)	Аустралија Брунеј Камбоџа Индонезија Лаос Малезија Мјанмар Филипини Сингапур Тајланд Источни Тимор Вијетнам
Бивши чланови АФК	Израел (пребацили се у УЕФА 1994.) Казахстан (пребацили се у УЕФА 2002.) Нови Зеланд (формирали ОФК 1966.)
¹ Придружена чланица АФК, без чланства у ФИФА