Абду Дијуф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Абду Дијуф
Abdou Diouf
Abdou Diouf.jpg
Абду Дијуф 2008.
Биографија
Датум рођења(1935-09-07)7. септембар 1935.(83 год.) (75 год.)
Место рођењаЛоуга
 Сенегал
Религијасунит
УниверзитетPantheon-Sorbonne University
Политичка
партија
Социјалистичка партија Сенегала
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. јануар 19811. април 2000.
ПретходникЛеополд Седар Сенгор
НаследникАбдулаје Вејде

Абду Дијуф (Луога, 7. септембар 1935[1]), је био афрички политичар и 2. председник Сенегала, познат по томе што је на власт дошао мирним путем и на исти начин отишао с места председника.

Биографија[уреди]

Родио се у месту Луога, а школовао у домовини и иностранству. Право је дипломирао 1959. године[2]. Вративши се кући почетком 1960-их, радио је многе високе политичке дужности у администрацији председника Сенгора. Био је министар планирања и индустрије, а у 27. години живота Леополд му даје поверење, па Абду постаје премијер, јер је његов претходник злоупотребљавао положај и покушао да изведе пуч[2]. На положају премијера се доста добро показао, тако да је када су дошле 1980е године, а Сенгор одступио са положаја председника на стару годину 1980, Абду је постао нови председник следеће јутро.

Допуштао је политичку активност, па се сматра једним од најбољих политичара пост-колонијалне Африке. Већ 1983. одржани су избори. Учествовало је 14 странака. На претходним изборима суделовале су 4 странке, а Сенегал их данас има чак 65. Године 1988. поновно је одржао изборе и поново однео победу. Једна од његових највећих заслуга јесте та да је стопа заражених ХИВ-ом била мања од 2 %.

Изгубивши изборе 2000. године, мирно се повукао с положаја, а наследио га је Абдулаје Вејде, његов дугогодишњи политички противник. Сам Вејде је рекао да Диуфу треба бити додељена Нобелова награда за то што је мирно сишао са власти, а Диуф је тренутно главни секретар Франкофоније.[3][4]

Извори[уреди]

  1. ^ Biography at Socialist Party website Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 21, 2007) (на језику: енглески) (на језику: француски)
  2. 2,0 2,1 Rake, Alan (2001). African Leaders: Guiding the New Millennium. Scarecrow Press. стр. 193. ISBN 978-0-8108-4019-5. 
  3. ^ "Abdou Diouf, premier francophone", Afrik.com, October 20, 2002 (на језику: француски)
  4. ^ "Biographie de Monsieur Abdou DIOUF" Архивирано на сајту Wayback Machine (април 5, 2008) (на језику: енглески), francophonie.org (на језику: француски)

Литература[уреди]