Абду Дијуф
| Абду Дијуф | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Абду Дијуф 2008. | |||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 7. септембар 1935. | ||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Лоуга, Француска западна Африка | ||||||||||||||||||||||||
| Религија | сунит | ||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Чеик Анта Диоп Универзитет Пантеон Сорбона | ||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Социјалистичка партија Сенегала | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Абду Дијуф (Луога, 7. септембар 1935) је био афрички политичар и 2. председник Сенегала, познат по томе што је на власт дошао мирним путем и на исти начин отишао с места председника.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у месту Луога, а школовао у домовини и иностранству. Право је дипломирао 1959. године.[2] Вративши се кући почетком 1960-их, радио је многе високе политичке дужности у администрацији председника Сенгора. Био је министар планирања и индустрије, а у 27. години живота Леополд му даје поверење, па Абду постаје премијер, јер је његов претходник злоупотребљавао положај и покушао да изведе пуч.[2] На положају премијера се доста добро показао, тако да је када су дошле 1980е године, а Сенгор одступио са положаја председника на стару годину 1980. године, Абду је постао нови председник следеће јутро.
Допуштао је политичку активност, па се сматра једним од најбољих политичара пост-колонијалне Африке. Већ 1983. године одржани су избори. Учествовало је 14 странака. На претходним изборима суделовале су 4 странке, а Сенегал их данас има чак 65. Године 1988. поновно је одржао изборе и поново однео победу. Једна од његових највећих заслуга јесте та да је стопа заражених ХИВ-ом била мања од 2%.
Изгубивши изборе 2000. године, мирно се повукао с положаја, а наследио га је Абдулаје Вејде, његов дугогодишњи политички противник. Сам Вејде је рекао да Диуфу треба бити додељена Нобелова награда за то што је мирно сишао са власти, а Диуф је тренутно главни секретар Франкофоније.[3][4]
Извори
[уреди | уреди извор]
- ^ Biography at Socialist Party website Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2007) (језик: француски)
- ^ а б Rake, Alan (2001). African Leaders: Guiding the New Millennium. Scarecrow Press. стр. 193. ISBN 978-0-8108-4019-5.
- ^ "Abdou Diouf, premier francophone", Afrik.com, October 20, 2002 (језик: француски)
- ^ "Biographie de Monsieur Abdou DIOUF" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2008), francophonie.org (језик: француски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Rake, Alan (2001). African Leaders: Guiding the New Millennium. Scarecrow Press. стр. 193. ISBN 978-0-8108-4019-5.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
