Пређи на садржај

Абрахам Ортелијус

С Википедије, слободне енциклопедије
Абрахам Ортелијус
Ортелијусов портрет
Датум рођења(1527-04-14)14. април 1527.
Место рођењаАнтверпен, Хабзбуршка Низоземска
Датум смрти28. јун 1598.(1598-06-28) (71 год.)
Место смртиАнтверпен, Шпанска Низоземска
Занимање
РадовиTheatrum orbis terrarum (1570)
Потпис
Typus Orbis Terrarum (1572)

Абрахам Ортелијус (лат. Abraham Ortelius; 14. април 1527. — 4. јул 1598) био је фламански картограф, географ и трговац картама, књигама и антиквитетима, једна од кључних личности европске картографије 16. века. Његов рад је настајао у Антверпену, тадашњем значајном центру штампе и трговине картама, а врхунац каријере достигао је када је 1575. именован за географа шпанског краља Филипа II.[1] Најпознатији је као приређивач и издавач дела Theatrum orbis terrarum (Позориште света), чије је прво издање објављено 1570. године и које се у историји картографије широко сматра првим модерним атласом у правом смислу речи.[2] У оквиру тог концепта, атлас је био замишљен као књига састављена од уједначених картографских листова и пратећих текстова, штампаних са посебно гравираних бакарних плоча.[3]

Успех Theatrum-а почивао је на систематичном избору најбоље доступне картографије и на начину представљања који је био разумљив и употребљив широј публици, уз стално допуњавање и ревизије у каснијим издањима. Theatrum је излазио од 1570. до 1612. године, у великом броју издања и на више језика, што га је учинило једним од најуспешнијих атласа свога доба. Посебну вредност има и Ортелијусов Catalogus Auctorum, односно списак коришћених аутора и извора, којим је читалац упућиван на картографе и географе чија су дела послужила као основа за поједине карте. Ортелијусово издаваштво је, уз преводе и ширење по европским тржиштима, допринело да се формат атласа као књиге уједначених карата устали као важан извор географског знања.[4][2]

Каталог Ортелијусове сачуване преписке обухвата стотине писама са европским интелектуалцима из периода 1556—1598, претежно на латинском, што осветљава како научне и културне везе у којима је деловао, тако и улогу коју је Ортелијус имао у циркулацији знања о свету у раном новом веку.[5]

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Ортелијус је рођен у Антверпену 1527. године.[6] Често је описан као човек који је од младости био у контакту са тржиштем књига, отисака и карата, у граду где су штампарије и трговачке мреже брзо расле. Године 1547. примљен је у Гилду светог Луке као бојилац карата.[7] У историји штампаних карата овај податак је важан јер указује на занатско искуство у обради отисака (боја, папир, припрема за купце), које је било саставни део картографског пословања у доба бакрореза.[8][9]

О његовом формалном школовању нема довољно поузданих података; уместо тога, историографија наглашава да је стручност градио кроз праксу, путовања, колекционарство и сарадњу са другим картографима и ученим људима.[6][8] Посебно се истиче његово пријатељство са Герхардом Меркатором, које је у биографским прегледима наведено као фактор који је додатно усмерио Ортелијусова интересовања ка географији и картографији као области знања.[7][2]

Каријера и делатност

[уреди | уреди извор]

Током 1550-их и 1560-их Ортелијус је изградио позицију на антверпенском тржишту као трговац и познавалац карата, али и као практичар који је могао да наручи, доради и припреми штампане карте за продају.[7] У историји комерцијалне картографије Низоземске наглашава се да је управо Антверпен био центар у коме су се сусретали штампари, гравери, књижари и трговци, што је погодовало стварању великих картографских пројеката и њиховој дистрибуцији на европско тржиште.[8][9]

Ортелијус је у то време објављивао и појединачне карте, које су му донеле репутацију и омогућиле да окупи шири круг сарадника, извора и издавачких контаката. Конгресна библиотека у свом прегледу истиче да је Theatrum био замишљен као дело које се редовно допуњује, што подразумева сложен уреднички и издавачки рад са плочама, текстовима и изворима из издања у издање.[2] Године 1575. Ортелијус је именован за краљевског географа шпанског краља Филипа II, што се наводи као знак престижног признања.[6][7] Ипак, његова делатност је остала пре свега везана за издавачку праксу и тржиште, као и за учену размену информација. То се огледа и у обиму преписке и у наглашавању извора у његовим издањима.[5]

Theatrum orbis terrarum

[уреди | уреди извор]

Прво издање Theatrum orbis terrarum појавило се 1570. године у Антверпену. Наглашава се да је Ортелијус, као уредник, уједначио формат карата и повезао их са пратећим текстом, чиме је успоставио модел атласа у модерном смислу речи.[4][2] Рано издање је садржало 53 карте, а свака је имала коментар и опис. Додаје се да је атлас замишљен као књига за коју су плоче биле систематски гравиране у циљу уједначене презентације.[3] У тексту Универзитета у Мичигену о њиховом примерку додатно се истиче да је Theatrum представио глобални компедијум 16‑вековне картографске експертизе у једном тому и да је тиме утицао на касније облике атласне продукције.[10]

Карта Персијског царства у Theatrum orbis terrarum (1570)

Ортелијус је унутар Theatrum-а објавио и Catalogus auctorum (списак аутора/извора). Данашњи дигитализовани примерак укључује 92 имена, као и да издање обухвата 53 карте са описним текстовима на полеђини.[11][12] У библиографској традицији истраживања атласа ови елементи су важни јер показују Ортелијусов уреднички концепт: атлас као синтеза мреже аутора и извора, а не као једноауторско дело.[8] Атлас је био изузетно успешан и често ревидиран. Између 1570. и 1612. одштампано је преко 7.300 примерака у 31 издању и на седам језика.[2] Утрехтске специјалне колекције наводе исту језичку разноврсност, као и чињеницу да је број карата растао допунама (Additamenta) кроз издања.[13] Традиција издања настављена је и после Ортелијусове смрти, што сведочи о трајној потражњи за овим форматом.[14]

Број карата се у атласу допуњавао и развијао: од 53 карте у 1570, преко 119 карата у 1598, до максимума од 166 карата у каснијим издањима до 1641. године.[13] Тај податак је важан јер показује да Theatrum није био једнократна публикација, већ динамичан издавачки пројекат са видљивом праксом ревизије и проширења.[2][8]

Остала дела

[уреди | уреди извор]
Maris Pacifici (1589)

Поред главног атласа, Ортелијус је објављивао и самосталне карте. Његова светска карта Typus orbis terrarum спада међу најпрепознатљивије слике света из 16. века, и проучава се због начина на који комбинује географске податке, картуше и графичку реторику ренесансне картографије.[15]

Посебно место у његовом опусу заузима Parergon, тематски корпус карата античког и библијског света који је временом постао препознат као рани историјски атлас. Истраживања о Parergon-у наглашавају спој географије и историје, као и чињеницу да је додатак настао у оквиру већ познатог Theatrum-а као специјализовани корпус картографије прошлости.[16][17]

Ортелијус је припремао и топонимске/лексикографске приручнике као што су Synonymia geographica и Thesaurus geographicus, који су служили за идентификацију античких и савремених географских назива и за критичко повезивање текстуалних извора са картографским приказом.[6][5] У историјским прегледима ренесансне картографије такви приручници се често посматрају као део хуманистичке историјске географије и ширег интересовања за антику.[9]

У расправама о рецепцији Tabula Peutingeriana анализирају се путеви преноса и тумачења тог дела од средњег века до ренесансе, што је важно за разумевање раномодерних приступа картографисању прошлости у којима се Ортелијус и његови савременици јављају као актери учених мрежа и издавачке праксе.[18]

Значај и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Ортелијусово наслеђе најјасније се уочава у учвршћивању атласа као књишког жанра и као стандарда за представљање географског знања. Историјски прегледи комерцијалне картографије истичу да су уједначен формат, систем допуна и издавачка инфраструктура помогли да се у 17. веку развије атласна епоха у којој се атлас јавља као уобичајена форма географске синтезе.[8][13] Значајан аспект Ортелијусовог приступа јесте и видљивост извора. Catalogus auctorum је омогућио да се атлас чита као мрежа ауторитета и преузетих знања, а истраживачима да реконструишу токове утицаја, копирања и ревизија међу картографима и издавачима.[11][2][12]

Parergon је утицао на развој историјских атласа и на картографско обликовање прошлости као видљиве, мапиране стварности. У историографији историјских атласа, Ортелијус се често посматра као важан рани аутор унутар овог жанра, иако се Parergon развија у оквиру ширег географског атласа.[16][19]

Ортелијусове карте представљају важан слој извора за разумевање начина на који су простори српских земаља и југоисточне Европе приказивани у западноевропској картографији 16. века. У домаћој историографији наглашава се да су у раномодерним атласима честе картографске традиције, односно преношење старијих података и споро исправљање грешака услед ограниченог познавања терена и извора.[20]

Као пример критичког читања раномодерних карата које је Ортелијус користио и реиздавао, у домаћој историографији се анализирају картографске заблуде и промене топонимије у региону Баната и шире. У једној таквој студији, међу картографским изворима се експлицитно наводи Ортелијусова Hungariae descriptio издавана у Антверпену, од 1572. надаље.[21] Овакве студије су корисне за критичко читање Ортелијусовог атласа као компилационог дела, јер показују како су поједине грешке могле да се преносе и како су локална знања каснила у односу на западноевропску картографију.[20] У истраживањима историјске картографије Србије и Старе Србије у 19. и раном 20. веку, Ортелијус се јавља и као једна од полазних тачака за праћење раномодерних појмова регија (нпр. назива и граница Македоније) и њихових каснијих рецепција, што показује дуготрајност атласних представа као културног наслеђа.[22]

Изабрана библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Theatrum orbis terrarum (Антверпен, 1570; бројна проширена и вишејезична издања).
  • Parergon, sive veteris geographiae aliquot tabulae (додатак у оквиру Theatrum; више издања у XVI веку).
  • Thesaurus geographicus (Антверпен, 1596).
  • Synonymia geographica (географски/топонимски приручник; више издања у XVI веку).

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Abraham Ortelius”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Ortelius Atlas”. Library of Congress (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  3. ^ а б „Theater of the World.”. Library of Congress (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  4. ^ а б „Atlas Ortelius”. KB, National Library of the Netherlands (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  5. ^ а б в „The Correspondence of Abraham Ortelius”. EMLO (Early Modern Letters Online), Bodleian Libraries, University of Oxford (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  6. ^ а б в г „Abraham Ortelius”. The Catholic Encyclopedia (на језику: енглески). New Advent. Приступљено 2026-01-02. 
  7. ^ а б в г „Dictionary of National Biography, 1885–1900/Ortelius, Abraham”. Wikisource (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  8. ^ а б в г д ђ „Commercial Cartography and Map Production in the Low Countries, 1500–ca. 1672 (Chapter 44, PDF)” (PDF). The History of Cartography (University of Chicago Press) (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  9. ^ а б в „Cartography and the Renaissance: Continuity and Change (Chapter 1, PDF)” (PDF). The History of Cartography (University of Chicago Press) (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  10. ^ „Ortelius atlas, part 1: The first modern atlas”. University of Michigan Library (на језику: енглески). 2025-11-05. Приступљено 2026-01-02. 
  11. ^ а б „Theatrum orbis terrarum (1570)”. Internet Archive (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  12. ^ а б „Map Theatrvm orbis terrarvm. Theatrum orbis terrarum”. Library of Congress (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  13. ^ а б в „The world atlas by Ortelius”. Utrecht University – Special Collections (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-02. 
  14. ^ „The world in a book”. State Library of New South Wales (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  15. ^ „Typus Orbis Terrarum”. Norman B. Leventhal Map & Education Center (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  16. ^ а б Marino, John A. „Mediterranean Studies and the Remaking of Pre-modern Europe: The Invented Medieval and the Recomposed Ancient” (PDF). Journal of Early Modern History (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  17. ^ „Maps in Renaissance Libraries and Collections (Chapter 25, PDF)” (PDF). The University of Chicago Press – The History of Cartography (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  18. ^ Gautier-Dalché, Patrick. „The Medieval and Renaissance Transmission of the Tabula Peutingeriana (PDF)” (PDF). Carleton University (MARS) (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  19. ^ Murray, Samuel Peter. „Mapping the Earth: The Rise of the Atlas (MA thesis, PDF)”. University of Windsor (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2026. 
  20. ^ а б Мишић, Синиша. „Србија на старим картама (у: Гласник Међуопштинског историјског архива Ваљево 34, PDF)” (PDF). Историјски архив Ваљево (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2026. 
  21. ^ Крстић, Александар. „Историја једне картографске заблуде: Ершомљо (Вршачки брег) на картама Угарске у XVI и XVII веку”. Репозиторијум Историјског института (IIB) (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2026. 
  22. ^ „Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини XIX и почетком XX века (докторска дисертација, PDF)” (PDF). Репозиторијум Филозофског факултета Универзитета у Београду (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абрахам_Ортелијус&oldid=30632083”