Августин Милетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Августин Милетић
Датум рођења 16. фебруар 1763.
Место рођења Фојница
Османско царство
Датум смрти 18. јул 1831.
Место смрти Раповине
Османско царство

Августин Милетић је био босанско-херцеговачки бискуп и писац. Рођен је 16. фебруара 1763. године у Фојници, где је завршио основну школу и ступио у Фрањевачки ред. У Грацу је завршио гимназију, а студије филозофије и теологије у Италији. Једно време је радио као професор у Бреши и Падови. Папа Пије VII га је 6. марта 1803. именовао за бискупа, а 15. марта исте године за помоћног апостолског намесника у Босни. Већ следеће године он постаје намесник на подручју фојничког и крешевског самостана, а 1813. године долази на чело читавог намесништва. Умро је 18. јула 1831. у Раповинама поред Ливна. Пренесен је у фрањевачку самостанску цркву у Горици 25. септембра 1881. године.

Бавио се такође и књижевним радом и иза себе је оставио неколико познатих дела: „Почетак словства, напомена и кратко истомачење ствари потрибити наука кршћанскога“ (Сплит 1815), „Истомачење ствари потрибити наука кршћанскога за увижбавање дице и чељади припросте у држави босанској“ (Рим 1828), „Наредбе и Управе бискупа намисника апоштолски прошасти, и садашњега“ (Сплит 1818. и Рим 1828). Познате су и његове пасторалне посланице, као и песме: „Понизно се теб' клањамо“ и „На планину Калварију“.

Извори[уреди]