Августов маузолеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Августов маузолеј
Августов маузолеј у Риму
Августов маузолеј у Риму
Информације
Локација Рим, Италија.
Статус завршена
Саграђена 28. п.н.е.
Затварање 217. н.е.
Број спратова
Компаније
Власник Италија Град Рим, Италија

Августов маузолеј (итал. Mausoleo di Augusto) је велика гробница коју је саградио први римски цар Октавијан Август на Марсовим пољима у Риму. Маузолеј се налази на Piazza Augusto Imperatore близу реке Тибар. Маузолеј се налази на подручју које одговара величини пет градских блокова а налази се између базилике San Carlo al Corso и олтара Ara Pacis. Унутрашњост маузолеја није отворена за туристе.

Опис[уреди]

Овај маузолеј је један од првих грађевина које је Октавијан Август подигао у Риму после победе над Марком Антонијем у бици код Акција 31. п.н.е.

Улазни лук маузолеја.

Маузолеј је замишљен као кружна грађевина а састоји се од неколико концентричних прстенова од земље и цигле и украшен дрвећем чемпреса на врху. Могуће је да је на врху грађевине такође стајала статуа самог Августа, међутим, ова теорија није потврђена. Кров подупиру засвођени лукови, док су урне чланова Јулијевско-Клаудијевске династије полагане у нишама унутар маузолеја.

Са обе стране улаза у гробницу налазила су се два гранитна обелиска који су касније уклоњена. Маузолеј има 90 метара у пречнику и висину од 42 метара.

У срцу маузолеја налази се просторија у којој су некада стајале три нише у којима су биле похрањене златне урне чланова царске породице.

Графичка реконструкција оригиналног изгледа Августовог маузолеја. Непознати аутор, 1851.

Пост-Античка историја[уреди]

Судећи по традицији, 410. године током Аларихове пљачке Рима маузолеј су опљачкали Визиготи при чему су урне украдене а пепео императора расут, али сама грађевина није оштећена. Међутим, поједини извори сумњају у ову теорију, тврдећи да прича о Визиготима и њиховом пљачкању маузолеја није утемељене у историјским чињеницама. У средњем веку, маузолеј је коришћен као утврђење, као што је био случај и са другим грађевина из античког периода, попут Хадријановог маузолеја који је касније претворен у Кастел Сант Анђело под управом породице Колона.

У XII веку, маузолеј је био тек рушевина. Тек 1930. године, локалитет је поново отворен и сачуван као археолошка знаменитост. До значајније рестаурације долази под влашћу Бенита Мусолинија који је обновио многе античке споменике Рима, у покушају да повеже свој нови фашистички режим са славном прошлошћу Италије. Мусолини се сматрао повезаним наслеђем и достигнућима цара Августа, видевши себе као "новог Августа" који ће отпочети еру поновне италијанске доминације.

Знамените особе сахрањене у маузолеју[уреди]

Положени у маузолеју пре Августове смрти:

После Августове смрти, 14. н. е. у маузолеју су положени:

Извори[уреди]

  • Dal Maso, Leonardo B., Rome of the Caesars. Bonechi: Florence, 1974.
  • Lanciani, Rodolfo, Pagan and Christian Rome, 1892.
  • Young, Norwood., P. Barrera (rev.). Rome and Its Story. J.M. Dent & Sons Ltd: London, 1951 (original edition, 1901).

Спољашње везе[уреди]