Август Валер

С Википедије, слободне енциклопедије
Август Дезире Валер
Портрет Августа Дезире Валера
Датум рођења(1856-07-12)12. јул 1856.
Место рођењаПариз
  Француска
Датум смрти11. март 1922.(1922-03-11) (65 год.)
Место смртиЛондон
 Уједињено Краљевство
ЗанимањеФизиолог

Август Дезире Валер (12. јул 1856 — 11. март 1922) је био британски физиолог и син Августа Волнија Валера. Рођен је у Паризу, Француска. Показао је да се аксони не могу одржавати у функционом стању, уколико се прекине њихова веза са телом неурона. Дегенерација аксона која следи након пресецања аксона, последица је прекида дотока материјала који се синтетише у ћелијском телу. Експериментални поступак исецања аксона и тако изазвана дегенеарација назива се Валерова дегенерација.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је медицину на Универзитету у Абердину, где се квалификовао 1878. и докторирао 1881. године.[1] Године 1883. постао је предавач физиологије на Лондонској медицинској школи за жене. Тамо је упознао своју жену,[2] Алис Палмер, која је била једна од његових ученица и ћерка Џорџа Палмера.

Године 1884. постао је предавач физиологије у болници Свете Марије. Године 1887. користио је капиларни електрометар да сними први људски електрокардиограм.[3]

Створио је прву практичну ЕКГ машину са површинским електродама.[4] О томе је држао предавања у Европи и Америци, често користећи свог пса Џимија у својим ЕКГ демонстрацијама.[5] У почетку Валер није мислио да би електрокардиограми били корисни у болницама. Међутим, на крају су други физиолози као што су Вилем Ајнтховен и Томас Левис показали Валеру да би трагови могли помоћи у дијагностификовању срчаних обољења. Године 1917, неколико година пре своје смрти, Валер је објавио студију о преко 2000 трагова срчаних обољења.[3]

Именован је за фулеријанског професора физиологије 1896. са почетком 13. јануара 1897. године.[6]

Преминуо је у Лондону, након што је претрпео два мождана удара.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Waller, Augustus Désiré (1856–1922), physiologist”. Oxford Dictionary of National Biography (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-06. 
  2. ^ Cope, Z (1973). „Augustus Desiré Waller (1856-1922).”. Medical History. 17 (4): 380—385. ISSN 0025-7273. PMC 1081500 Слободан приступ. PMID 4606255. 
  3. ^ а б „Augustus Désiré Waller (1856-1922)”. web.archive.org. 2016-08-09. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 2021-11-06. 
  4. ^ а б Besterman, E; Creese, R (1979). „Waller--pioneer of electrocardiography.”. British Heart Journal. 42 (1): 61—64. ISSN 0007-0769. PMID 383122. 
  5. ^ Henderson, John (2005). „Servants of Medicine: Augustus Waller—father and son physiologists”. Journal of the Royal Society of Medicine. 98 (4): 185—186. ISSN 0141-0768. PMC 1079454 Слободан приступ. 
  6. ^ Lockyer, Sir Norman (1897). Nature (на језику: енглески). Macmillan Journals Limited. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Август_Валер&oldid=26804541”