Авдика

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Авдика
Sambucus ebulus bgiu.jpg
Авдика у цветању
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. ebulus
Биномијално име
Sambucus ebulus
Плодови Авдике

Авдика (Sambucus ebulus) је вишегодишња зељаста биљка, која спада у фамилију Adoxaceae. Расте уз пругу, путеве и канале у Европи, западној Азији и сјеверној Африци, народни лек. Други називи су јој апта, аптовина, бурјан, смрдљива базга, смрдљива зова.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Стабло Авдике

Авдика расте усправно у висину до 2 m, корен је јак бел и пузећи, листови су насупротни дужине 15-30 цм. Листови су сложени, перасто дељени са тестерасто назубљеним ободом. [1] На петељци нарасте 5-9 листова одбојног мириса. Стабло Авдике завршава с венцем белог и розег цвећа промера 15 цм, који цветају у месецу јулу и августу, цветови излучују неугодан мирис. Цветови су двополни и скупљени су у главичасту цваст. Чашичних и круничних листића има по 5. Крунични листићи су беличасти са пиком на врху. Број прашника је велик и прашничке кесе су црвенкасто обојене. [1] Плодови су мале црне овалне, дорзално спљоштене бобице промера 5-6 мм, слаткастог укуса. Зрео плод даје ружичасти сок. Плод садржи неколико семена и сазрева у току јесењег периода.[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Ова биљка расте на отвореним стаништима, ивицама шума, ливадама, необрађеним површинама, која су богата органским материјама.[1]

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејавање се врши инсектима, који скупљају сок, док се размножавање обавља преко семена.[1]

Порекло назива биљке[уреди | уреди извор]

Назив рода Sambucus указује на врсту Зова јер припадају истом роду. Латински назив зове је Sambucus nigra.

Хемијски састав биљке[уреди | уреди извор]

Плодови адвике садрже горке твари, етерично уље танин, шећер, јабучну киселину, винску киселину, валеријанску киселину, аутоцијан самбуциан, самбугрин. Корен садржи горке твари, ресин, сапонин, ецим који цепањем одваја цијанову киселину.

Лековита деловања: дијафоретик и диуретик, лаксанс, пургатив, коригенс боје.

Употреба[уреди | уреди извор]

У средњем веку корен Авдике користе се за лечење шећерне болести, измокравање и презнојавање, прехладу... У вртовима градова и замкова Авдика се обавезно садила. Авдика се употребљава као народни лек за припрему чаја, слатка и мармеладе као средства за чишћење организма. У неки пределима Републике Српске се користи за прављење ракије. Корен се вади у јесен или рано пролеће, лист када је биљка у цветању, плод када је зрео. Одбојан мирис листова одбија мишеве и кртице.

Производи приправљени од Авдике који се конзумирају у већин количинама изазивају мучнину и повраћање, особе које имају желудчане и жучне сметње не би требало да конзумирају производе од Авдике. Могу изазвати циклопегију, измеено стање свести, па чак и кому. [1]

Узгој[уреди | уреди извор]

Авдика воли влагу и иловачу. Расад се врши сечењем ставла између семптембра и марта једноставним забијењем у земљу 5 - 10 цм где ће убрзо пустити корење, или расадом зрелих плодова.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Abdovina (Sambucus ebulus)”. Plantea (на језику: хрватски). 30. 11. 2014. Приступљено 27. 08. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]