Авион Ресава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жученко-Валтер „Ресава"
Општи подаци
Намена Школско-Туристички авион
Посада 1 пилот
Број путника 1 путник
Порекло Краљевина Југославија
Произвођач Столарска радионица „Јоцић и син"
Пробни лет 1931.
Уведен у употребу 1931.
Повучен из употребе 1937.[1]
Статус неактиван
Први оператер Комп. „Рудник Ресава“ и Аероклуб Југославије ОО Краљево
Број примерака 1
Димензије
Дужина 8,50 m
Висина 2,85 m
Распон крила 10,00 m
Површина крила 25,00 m²
Маса
Празан 703 kg
Нормална полетна 798 kg
Максимална 953 kg
Погон
Број мотора 1 мотор
Физичке особине
Клипноелисни мотор Walter NZ 120
Снага КЕМ-а 1 x 88/100 kW
Снага КЕМ-а у кс 1 x 120/135 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 162 km/h
Макс. брзина на H0 162 km/h
Радијус кретања 325 km
Долет 650 km
Плафон лета 4000 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство
Мотор Валтер ZN 120 уграђен на авион "Resava"

Жученко-Валтер (на крштењу је добио име „Ресава") је једномоторни лаки путничко-туристички авион двосед, кога је направила столарска радионица „Јоцић и син“ према пројекту инжењера Николе Жученка. Авион је полетео 1931. године и коришћен је за цивилну употребу до 1937. године.[2]

Историјат и развој[уреди]

Српски индустријалац Благоје Јоцић, власник Ресавског рудника, одлучио је да финансира један авион и тиме се укључи у акцију подстицања производње домаћих авиона за потребе југословенског Аероклуба. У ту сврху наручио је пројект код инжењера Николе (Николаја) Жученка 1930. године. Дрвена конструкција авиона је направљена у столарској радионици фирме “Јоцић и син”, а мотор Валтер ZN 120 је добијен од Команде војног ваздухопловства. Пројект авиона је назван Жученко-Валтер, Жученко према презимену конструктора, а Валтер према називу мотора који је чинио погонску групу пројектованог авиона, како је био обичај у то време. Међутим, када је авион направљен, власници су одлучили да авион носи име компаније која је финансирала изградњу авиона тако да је добио име “Ресава” под којим је касније и регистрован у југословенском регистру цивилних авиона.[1]

Технички опис[уреди]

Труп авиона “Ресава” је био правоугаоног облика дрвене конструкције. Предњи део трупа је обложен алуминијумским лимом, средњи део је обложен лепенком, а задњи пресвучен платном. Иза мотора у трупу је био смештен резервоар горива, који се могао одбацити у лету у случају непосредне опасности. Авион је био двосед са тандем распоредом седишта (један из другог) и дуплим командама тако да је могао да служи и за обуку пилота.

Крила авиона су имала елипсасти облик са обе закривљене ивице, као код Спитфајера. Конструкција крила је била дрвена и састојала се од две ремењаче и ребара, а пресвлака је била од импрегнираног платна. Горња крила су била истурена у односу на доња и везана су за труп помоћу четири кратке упорнице. Међукрилна веза је остварена помоћу четири косе упорнице и система жичаних затега. Крилца на горњим и доњим крилима су имала независне команде. Стајни трап је био класични неувлачећи израђен од челичних цеви са амортизацијом помоћу гуме. Репна дрљача је била лисната опруга.

Техничке карактеристике[уреди]

  • дужина =8,50
  • висина =2,85
  • размах крила =10,00
  • површина крила =25,00
  • празан =703
  • полетна =798
  • максимална тежина =953
  • број мотора = 1 мотор
  • тип = клипни-радијални
  • КЕМ = Walter NZ 120 (производња Влајковић-Валтер Југославија)
  • КЕМ снага = 1 x 88/100 kW
  • КЕМ снага КС = 1 x 120/135 KS

Перформансе[уреди]

  • највећа брзина = 162 km/h
  • минимална брзина = 67 km/h
  • радијус кретања = 325 km
  • долет = 650 km
  • плафон лета = 4000 m

Оперативно коришћење[уреди]

Авион “Ресава” је регистрован 15. децембра 1931. године у Регистру цивилних ваздухоплова Краљевине Југославије и добио је регистарску ознаку UN-PAY. Као власник уписана је компанија „Рудник Ресава“ из Београда. Током 1932. године авион је користила Средишна управа Аероклуба (КЈАК) у Београду. Почетком 1933. године Аероклуб је откупио авион од власника и доделио га на коришћење Обласном одбору Аероклуба у Краљеву. Када је 1933. године дошло до промене националног регистра (са UN на YU), авион “Ресава” је добио нову регистарску ознаку YU-PAY и са том ознаком је летео у ООАК Краљеву све до 1937. године када је избрисан из ваздухопловног регистра због дотрајалости.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm Civil Aircraft Register - Yugoslavia
  2. ^ Авион Ресава, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]

  • Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.,
  • Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Раде Јоветић, Њима припада небо (текст О. Петровића у поглављу: Летелице Аеоклуба Краљево, Жученко-Ресава), Краљево, 1998, с- 292

Спољашње везе[уреди]