Авокадо

С Википедије, слободне енциклопедије

Авокадо
Временски распон: 15–0 Ma
Средина миоцена – садашњост
Close-up picture of foliage and avocado fruit
Воће и лишће авокада, острво Реинион
Avocado with cross section edit.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Magnoliids
Ред: Laurales
Породица: Lauraceae
Род: Persea
Врста:
P. americana
Биномно име
Persea americana
Синоними
  • Laurus persea L.
  • Persea americana var. angustifolia Miranda
  • Persea americana var. drymifolia (Cham. & Schltdl.) S.F.Blake
  • Persea americana var. nubigena (L.O.Williams) L.E.Kopp
  • Persea drymifolia Cham. & Schltdl.
  • Persea edulis Raf.
  • Persea floccosa Mez
  • Persea gigantea L.O.Williams
  • Persea gratissima C.F.Gaertn.
  • Persea gratissima var. drimyfolia (Schltdl. & Cham.) Mez
  • Persea gratissima var. macrophylla Meisn.
  • Persea gratissima var. oblonga Meisn.
  • Persea gratissima var. praecox Nees
  • Persea gratissima var. vulgaris Meisn.
  • Persea leiogyna Blake
  • Persea nubigena L.O.Williams
  • Persea nubigena var. guatemalensis L.O.Williams
  • Persea paucitriplinervia Lundell
  • Persea persea (L.) Cockerell
  • Persea steyermarkii C.K.Allen [2]

Авокадо (лат. Persea americana) је тропско воће које је класификовано ка члан фамилије цветајућих биљака Lauraceae.[3] Расте на истоименој врсти дрвенастих биљака у Средњој Америци и Мексику.[3][4][5] Зимзелено дрво може да нарасте до висине од 20 m. Листови су дужине 15-30 cm.[6] Дрвеће авокада се делимично самоопрашује и често се размножава калемљењем ради одржавања предвидивог квалитета и количине плодова.[7]

Авокадо се узгаја у тропским и медитеранским поднебљима у многим земљама,[3] с Мексиком као водећим произвођачем авокада у 2019. години, који опскрбљује 32% света.[8]

Употреба[уреди | уреди извор]

Добар плод авокада је тежак за своју величину и без флека. Зрели су они који се благо савијају под притиском, али уколико притисак остави траг, авокадо је презрео. Сазревање се може убрзати уколико се плодови оставе на собној температури спаковани у папирну кесу. Зрео авокадо чува се у фрижидеру између 1 и 2 дана.

Кување се не препоручују, будући да уништава арому, али се исецкан свеж плод може додати већ готовом јелу, непосредно пре сервирања. Авокадо се користи у салатама, пасиран у умацима или хладним супама и десертима. Такође се ставља у суши. Свеж плод на ваздуху брзо мења боју, што се може избећи додавањем сока од лимуна или лимете.[9]

Исхрана и здравље[уреди | уреди извор]

Авокадо, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија670 kJ (160 kcal)
8,53 g
Шећери0,66 g
Прехрамбена влакна6,7 g
14,66 g
Засићене2,13 g
Мононезасићене9,80 g
Полинезасићене1.82 g
2 g
Витамини
Витамин А екв.
(1%)
7 μg
(1%)
62 μg
271 μg
Тиамин 1)
(6%)
0,067 mg
Рибофлавин 2)
(11%)
0,13 mg
Ниацин 3)
(12%)
1,738 mg
Витамин Б5
(28%)
1,389 mg
Витамин Б6
(20%)
0,257 mg
Фолат 9)
(20%)
81 μg
Витамин Ц
(12%)
10 mg
Витамин Е
(14%)
2,07 mg
Витамин К
(20%)
21 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
12 mg
Гвожђе
(4%)
0,55 mg
Магнезијум
(8%)
29 mg
Манган
(7%)
0,142 mg
Фосфор
(7%)
52 mg
Калијум
(10%)
485 mg
Натријум
(0%)
7 mg
Цинк
(7%)
0,64 mg
Остали конституенти
Вода73,23 g
Флуор7 µg
Бета-ситостерол76 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Нутријенти[уреди | уреди извор]

Сирово месо авокада састоји се од 73% воде, 15% масти, 9% угљених хидрата и 2% протеина (табела). У референтној количини од 100 грама, авокадо испоручује 160 калорија и богат је извор (20% или више дневне вредности, ДВ) неколико витамина Б (као што је 28% ДВ у пантотенској киселини) и витамина К (20% ДВ), са умереним садржајем (10-19% ДВ) витамина Ц, витамина Е и калијума. Авокадо такође садржи фитостероле и каротеноиде, попут лутеина и зеаксантина.[10]

Композиција масти[уреди | уреди извор]

Авокадо садржи различите масти.[11] Типичан састав је:

Иако скупо за производњу, уље авокада које је богато храњивим материјама има мноштво употреба за салате или кухање, као и у козметици и производима од сапуна.[3]

Алергије[уреди | уреди извор]

Неки људи имају алергијске реакције на авокадо. Постоје два главна облика алергије: они са алергијом на полен дрвета развијају локалне симптоме у устима и грлу недуго након конзумирања авокада; други, познат као латекс-воћни синдром,[12] повезан је са алергијом на латекс,[13] а симптоми укључују генерализовану уртикарију, бол у трбуху и повраћање и понекад могу бити опасни по живот.[14]

Токсичност за животиње[уреди | уреди извор]

Документовано је да су листови, кора, кожа или коштица авокада штетни за животиње; мачке, пси, говеда, козе, зечеви,[15] пацови, заморци, птице, рибе и коњи[16][17] могу бити озбиљно повређени или чак убијени када их конзумирају. Плод авокада отрован је за неке птице, а Америчко друштво за спречавање окрутности према животињама (ASPCA) наводи да је токсичан за коње.[18]

Листови авокада садрже отровни дериват масних киселина, персин, који у довољној количини може изазвати колике код коња и без ветеринарског третмана, смрт.[19] Симптоми укључују гастроинтестиналну иритацију, повраћање, пролив, респираторне тегобе, загушење, накупљање течности око ткива срца, те чак и смрт. Чини се да су и птице посебно осетљиве на ово токсично једињење. Линија врхунске хране за псе и мачке, АвоДерм, користи уља и брашно направљено од меса авокада као главне састојке.[20] Произвођач тврди да су листови и коштице авокада извор токсичности, и то само у гватемалској сорти авокада, а воће често једу воћњачки пси, као и дивље животиње попут медведа и којота.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wegier, A., Lorea Hernández, F., Contreras, A., Tobón, W. & Mastretta-Yanes, A. 2017. Persea americana (errata version published in 2018). The IUCN Red List of Threatened Species 2017: e.T96986556A129765464. https://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T96986556A96986588.en. Downloaded on 01 May 2021.
  2. ^ Persea americana Mill., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. 
  3. ^ а б в г Morton JF (1987). Avocado; In: Fruits of Warm Climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, West Lafayette, IN. стр. 91—102. ISBN 978-0-9610184-1-2. 
  4. ^ „What's in a name?”. University of California. Приступљено 27. 3. 2016. 
  5. ^ Chen, H; Morrell, PL; Ashworth, V; de la Cruz, M; Clegg, MT (2008). „Tracing the Geographic Origins of Major Avocado Cultivars”. Journal of Heredity. 100 (1): 56—65. PMID 18779226. doi:10.1093/jhered/esn068Слободан приступ. 
  6. ^ Storey, W. B. (1973). „What kind of fruit is the avocado?”. California Avocado Society 1973–74 Yearbook. 57: 70—71. 
  7. ^ „Growing avocados: flowering, pollination and fruit set”. Government of Western Australia: Department of Primary Industries and Regional Development. 
  8. ^ „Crops/World regions/Production quantity (pick lists) of avocados for 2019”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistical Division (FAOSTAT). 2020. Приступљено 5. 2. 2021. 
  9. ^ Encyclopedia of Foods. Academic Press.2002. ISBN 978-0-12-219803-8.
  10. ^ Dreher ML, Davenport AJ (2013). „Hass avocado composition and potential health effects”. Crit Rev Food Sci Nutr. 53 (7): 738—50. PMC 3664913Слободан приступ. PMID 23638933. doi:10.1080/10408398.2011.556759. 
  11. ^ а б в г д „Avocados, raw, all commercial varieties, per 100 grams”. NutritionData.com. 2013. Приступљено 17. 4. 2013. 
  12. ^ Brehler R, Theissen U, Mohr C, Luger T (април 1997). „"Latex-fruit syndrome": frequency of cross-reacting IgE antibodies”. Allergy. 52 (4): 404—10. PMID 9188921. S2CID 27995880. doi:10.1111/j.1398-9995.1997.tb01019.x. 
  13. ^ „Latex allergy”. Better Health Channel. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2011. Приступљено 26. 12. 2011. 
  14. ^ „Avocado - allergy information (InformAll: Communicating about Food Allergies - University of Manchester)”. Inflammation-repair.manchester.ac.uk. 18. 10. 2006. Приступљено 14. 2. 2017. 
  15. ^ Appleman, D. (1944). „Preliminary Report on Toxicity of Avocado Leaves” (PDF). Приступљено 9. 10. 2012. 
  16. ^ Clipsham, R. „Avocado Toxicity”. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2008. Приступљено 29. 12. 2007. 
  17. ^ „Notes on poisoning: avocado”. Canadian Biodiversity Information Facility. 30. 6. 2006. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2008. Приступљено 29. 12. 2007. 
  18. ^ „Avocado”. ASPCA Animal Poison Control Center. 
  19. ^ Oelrichs, Peter B; Ng, Jack C; Seawright, Alan A; Ward, Annemarie; Schäffeler, Lothar; MacLeod, John K (1995). „Isolation and identification of a compound from avocado (Persea americana) leaves which causes necrosis of the acinar epithelium of the lactating mammary gland and the myocardium”. Natural Toxins. 3 (5): 344—9. PMID 8581318. doi:10.1002/nt.2620030504. 
  20. ^ Greye, Jan; Jesse Smith, Gail (2002). Puppy Parenting: Everything You Need to Know About Your Puppy's First Year. HarperCollins. стр. 135. ISBN 978-0-06-001260-1. 
  21. ^ AvoDerm. „AvoDerm® Why Avocados?”. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013. Приступљено 12. 8. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]