Агрегатна стања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм промене агрегатних стања.

Агрегатно стање је макроскопски облик постојања материје, униформних физичких особина, и униформног хемијског састава у којем честице (атоми, молекули, јони...) имају карактеристичнан просторни распоред и карактеристичне облике кретања.

Тип агрегатног стања (чврсто, течно, гасовито, плазма) зависи од односа термалне енергије честица и енергије међучестичних интеракција.

Промене агрегатних стања се називају фазни прелази.

Чврсто агрегатно стање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Чврсто агрегатно стање

Тела у чврстом стању могу бити кристална и аморфна. У кристалним телима атоми су правилно распоређени у простору и само осцилују око равнотежних положаја. У аморфним телима честице исто осцилују око равнотежних положаја али је њихов просторни распоред неуређен.

Течно агрегатно стање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак течност

У течном стању распоред честица је попут онога у аморфном с тиме што је допуштено и транслаторно кретање честица. Дакле, поред осциловања око равнотежних положаја честице се међусобно крећу. (Молекули могу још и да ротирају око свог центра масе и још да поседују бројне облике унутрашњег кретања попут вибрација, торзионих осцилација, ротација, конформационих прелаза итд.) При томе честице могу да размењују положаје и да стварају нове, међутим, привлачне силе су довољно велике у односу на термалну енергију да држе честице на блиским растојањима. Отуда течности имају константну запремину али не и облик.

Гасовито агрегатно стање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Гас

У гасовитом стању привлачне силе међу честицама знатно су слабије од њихове топлотне енергије па се честице скоро слободно крећу испуњавајући целокупан расположиви простор.

Плазма[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Плазма (физика)

Плазма је јонизован гас који се због јединствених особина сматра посебним агрегатним стањем материје. Одлике плазме су степен јонизације, температура, густина и магнетна индукција. Од ових параметара зависе особине плазме.

Остала агрегатна стања[уреди]

Поред основних агрегатних стања (чврсто, течно, гасовито и плазма) постоји и читава серија међустања, која се називају и течни кристали или мезоморфна стања, која су по својим особинама између течног и чврстог стања. Практично ради се о анизотропним течностима, дакле, системима у којима честице имају покретљивост течности али просторни распоред кристала.

Промена агрегатног стања[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фазна трансформација

Прелаз из једног агрегатног стања у друго назива се фазни прелаз. При томе се мења само релативни распоред честица и/или њихова покретљивост али не и њихова хемијска природа. Дакле, промена агрегатног стања је стриктно физички процес без хемијских реакција. Промена агрегатног стања може да буде скоковита (топљење леда, сублимација јода, испаравање воде) или континуална (омекшавање стакла). На температури апсолутне нуле скоро све супстанце су у чврстом стању. На екстремно високим температурама скоро све супстанце прелазе у плазму.

Особине агрегатног стања[уреди]

Под особинама агрегатног стања подразумевамо статичке особине као што су:

Као и динамичке особине као:

Одреднице које карактеришу „врсту честица“ од којих се систем састоји не одређују директно агрегатно стање. Другим речима, течност је течност јер се понаша као иста, па макар била вода, ацетон, етанол, антивода (антикисеоник + антиводоник), итд.

Нека добро позната агрегатна стања:

Мање позната агрегатна стања су:

  • суперсолид
  • фракциона квантна Hall течност (нискотемпературни електронски гас)
  • поремећена X-Y кристална решетка


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Агрегатна стања