Агроекосистем

С Википедије, слободне енциклопедије

Агроекосистеми су делови копна на којима човек гаји различите врсте културних биљака које користи у исхрани или их примењује у индустрији. Поред културних биљака у овим екосистемима увек живе и различите врсте дивљих биљака, животиња, гљива и микроорганизама.

Агроекосистеми су настали на местима природних екосистема. Земљиште је обрађено, а на њега су посејане или посађене културе различитих биљака. У зависности од тога какве се културе гаје разликујемо поља, винограде и воћњаке. На пољима се гаје зељасте културе: кукуруз, сунцокрет, пасуљ, кромпир, парадајз, паприка, дуван, пшеница, раж, пиринач, овас, грашак, соја, сочиво, купус... У виноградима се гаје различите сорте винове лозе, а у воћњацима дрвенасте културе.

Док у природним копненим екосистемима клима има пресудну улогу на формирање животних заједница, у агроекосистемима је човек најзначајнији еколошки фактор. Он бира која ће биљка бити основни произвођач хране у агроекосистему. Он наводњава или исушује земљиште у складу са потребама биљке коју гаји. Он недовољно плодно земљиште обрађује и обогаћује. Осетљиве биљке на мраз и хладноћу штити (у стакленику).

Агробиоценоза[уреди | уреди извор]

Огроман напор и трошкове које човек улаже да би са својих поља елиминисао све друге биљке и животиње и формира потпуно чисте монокултуре (поља на којима се гаји само једна биљна култура), готово да нема агроекосистема у коме поред културних биљака нема „непожељних” пратећих становника. Ипак, од једног дела тих „непожељних” становника човек има велику корист.

„Штетни“ чланови агробиоценозе су: корови, паразити, биљоједи, инсекти, птице и глодари.

„Корисни“ чланови агробиоценозе – у агробиоцеозама живе или их редовно посећују и неке животиње од којих човек има велике користи.

  • Глисте и други земљишни организми веома су корисни чланови агроекосистема. Копајући канале и хранећи се детритусом глисте обогаћују и проветравају земљиште, што позитивно делује на биљке које се гаје.
  • Инсекти опрашивачи као што су пчеле, бумбари и лептирови не може се замислити ниједна биоценоза, јер без њих не би било ни корисних плодова.
  • Инсекти месождери и птице певачице као што су осе, стршљени, бубамари, сенице и њихове ларве током једне године поједу огромну количину штетних инсеката, без њих би принос на пољима био изузетно мањи.
  • Сове, птице грабљивице и лисице су најкориснији чланови агробиоценозе, јер у просеку поједу највише штетних чланова агробиоценозе.