Адамова глава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аугуст фон Макензен носи капу са мртвачком главом

Адамова глава или мртвачка глава (њем. Totenkopf) је симболчна слика људске лобање испод које леже двије укрштене кости. Користи се као симбол смрти и неустрашивости, а обично се приказује бијелом или сребрном бојом на црној подлози.

Извори симболизма[уреди]

Људска лобања је знак смрти и пролазности живота (лат. Memento mori) из античког времена. Лобања, самостално и као дио сложеније композиције је један од најчешћих уметничких предмета.

Хришћански коријени[уреди]

За лобању са укрштеним костима у руској култури се користи назив „Адамова глава“ и има хришћанско поријекло. Према предању, Адамови остатци се налазе на Голготи, гдје је било распеће Христово. Према православом учењу, крв Христова по провиђењу Божијем спрала Адамову лобању у име цијелог човјечанства од гријехова скрнављења дајући му могућност спасења. На тај начин Адамова глава има симболично значење ослобођења од смрти и спасења у хришћанском смислу.

Слика лобање је дио многих варијанти распећа или крста, напримјер примјењује се на православној монашкој схими.

Војна употреба[уреди]

Током историје, „Мртвачку главу“ су користиле британска, француска, финска, бугарске, мађарска, њемачка, аутријска, италијанска и руска војска, углавном коњица, авијација, јуришне и тенковске јединице, специјалне америчке снаге и многи други. У њемачким државама Пруској и Брауншвајг-Линебург су постојале коњичке и пјешадијске јединице са симболима лобање и костију на шљемовима. Од средине 18. вијека симболика смрти је била посебно популарна у војскама широм Западне Европе. Тиме је постављен темељ каснијим руским, чешким, њемачки и другим „ударним трупама“.

Први пут као дио војне униформе почела је да се користи средином 18. вијека у хусарским пуковима пруске војске Фридриха Великог („Хусари са мртвачком главом“ - њем. Totenkopfhusaren). Облик пруских хусара: црне чакшире, долман и ментик и црна капа-мирлитон (њем. Fluegelmuetze) са сребрном лобањом и костима, симболизовала је мистичну унију рата и смрти на бојном пољу.

Симболика „смрти-бесмртности“ је настала у 18. вијеку и у британској војсци - наиме, у 17. уланском пуку, у знак сјећања на генерала Џејмса Вулфа, који је убијен током Седмогодишњег рата са Французима у Квебеку 1759. године. Током Кримског рата 1855. године послије самоубилачког напада британске бригаде на руску пјешадију и артиљерију током битке код Балаклаве, симбол „мртвачке главе“ попримио је на посебној важности. Лобања и кости су биле на укрштеним врховима копља, а испод лента са натписом „(СМРТ) ИЛИ СЛАВА“ (енгл. (DEATH) OR GLORY) (након неког времена врхови копља су уклоњени са амблема, док су лобања и кости остале).

Црна легија која се борила против Француза све до битке код Ватерлоа 1815. године војводе Браусвика носила је амблем „Адамове главе“ (од кога и води поријекло амблем лобање и кости „браунсвишког типа“). „Мртвачка глава“ је била симбол хусара смрти (франц. Hussards de la Mort) француских емиграната-ројалиста, бораца против револуционарног режима.

Руска Императорска армија[уреди]

Руски грађански рат[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

Друга верзија мртвачке главе СС-а у употреби од 1934. до 1945.

Извори[уреди]