Адамовићево насеље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адамовићево насеље
Adamovicevo03.jpg
Панорамски поглед на Адамовићево насеље
Административни подаци
Град Нови Сад
Становништво
Становништво
Положај
Координате 45°14′43″ СГШ; 19°49′26″ ИГД / 45.245278° СГШ; 19.823889° ИГД / 45.245278; 19.823889Координате: 45°14′43″ СГШ; 19°49′26″ ИГД / 45.245278° СГШ; 19.823889° ИГД / 45.245278; 19.823889
Адамовићево насеље на мапи Новог Сада
Адамовићево насеље
Адамовићево насеље
Адамовићево насеље на мапи Новог Сада
Остали подаци

Адамовићево насеље је градска четврт Новог Сада.

Положај насеља[уреди]

Градске четврти Новог Сада
Адамовићево насеље - улица цара Душана

Северну границу Адамовићевог насеља чини Футошка улица, западну границу чини Суботички булевар (Булевар Европе), јужну границу чини Булевар цара Лазара, док источну границу чине улица војводе Книћанина, улица Атанасија Гереског и улица Ђорђа Сервицког.

Суседне градске четврти су: Телеп (на западу), Сајмиште (на северу) Грбавица (на истоку) и Лиман (на југу).

У административном смислу, Адамовићево насеље је део месне заједнице "7. јули“, у коју, поред Адамовићевог насеља, спада и западни део Грбавице.

Име и историја насеља[уреди]

Назив Адамовићево насеље некада се односио како на данашње Адамовићево насеље, тако и на данашњи Телеп. Цео тај простор је првобитно назван Дарањијево насеље (Дарањи телеп - реч „телеп“ на мађарском језику значи „насеље"), по угарском министру пољопривреде Игњату Дарањију.

Овај ненасељени мочварни и шумовити терен новосадски Магистрат је сопственим средствима исушио средином 19. века. Тако је добијено обрадиво земљиште, погодно за баште и винограде. У три наврата парцеле су дељене у закуп новосадским грађанима, у првом реду виноградарима и повртарима. Парцелисана је најпре, 1889. године, земља најближе граду, између данашње улице цара Душана и Суботичког булевара (односно подручје данашњег Адамовићевог насеља), а затим 1891. и 1892. године земља на подручју данашњег северног Телепа и коначно, 1902. године, земља на подручју данашњег јужног Телепа.

Интензивна изградња стамбених објеката у насељу почела је након 1921. године, тако да је 1931. године у насељу живело око 9.000 људи, претежно Мађара, врло сиромашног имовног стања. Неки коловози су асфалтирани 1925. године, а граду и Електричној централи постављен је захтев и за увођење струје и уличне расвете.

Поплаве и подземне воде су угрожавале овај део града 1926. и 1932. године, а најдрастичније 1940. године, када је срушено око 700 кућа, а 400 су морале претрпети озбиљне поправке.

1927. године, насеље добија име Адамовићева насеобина (Адамовићево насеље), по угледној породици Адамовић, посебно по Александру Шандору Адамовићу, који је на том делу градске периферије подигао велики расадник и знатно унапредио филоксером упропашћено виноградарство. Од 1945. године, за западни део некадашњег Адамовићевог насеља уведен је званични назив Телеп, док је источни (најстарији) део насеља задржао своје име. Данас су Адамовићево насеље и Телеп засебне градске четврти.

Становништво[уреди]

Према попису из 2002. године, у МЗ "7. јули“ живело је 8.109 становника, од чега:

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју МЗ "7. јули“ живи 11.802 становника (2010. година), од чега на Адамовићевом насељу 6.489. [1]

Установе[уреди]

Неке од значајних установа у Адамовићевом насељу су:

  • Хигијенски завод АП Војводине
  • Седиште МЗ "7. јули"
  • Средња медицинска школа "7. април"
  • Основна школа „Васа Стајић"
  • Завичајна збирка градске библиотеке
  • Полицијска станица
  • Штампарија „Стојков"

Верски објекти[уреди]

  • Протестантски теолошки колеџ
  • Хришћанска баптистичка црква и Еванђеоска црква
  • Верски објекат Протестанстске хришћанске заједнице
  • Молитвена дворана Јеховиних сведока
  • Месџид Исламске верске заједнице
  • Фрањевачки самостан св. Ивана Капистрана
  • Гркокатолички самостан часних сестара Службеница безгрешне Марије

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Драгомир Љубинац, 30 година Месне заједнице "7. јули“ у Новом Саду 1974-2004, монографија, Нови Сад, 2004.
  • Мр Агнеш Озер, Адамовићево насеље, Енциклопедија Новог Сада, свеска 1, Нови Сад, 1993.
  • Ференц Ури, Телеп, Енциклопедија Новог Сада, књига 28, Нови Сад, 2007.
  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.

Спољашње везе[уреди]