Адаптивна вредност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Адаптивна вредност или фитнес је мера популационо-еволуционог успеха (успеха у преживљавању и размножавању) одређеног генотипа. Испољава се преко карактеристичних перформанси фенотипа, које називамо компонентама адаптивне вредности, тј. фитнес генотипа се манифестује кроз његов фенотип.

Још се може дефинисати као квантитативни термин природне и сексуалне селекције у еволуционој биологији. Адаптивна вредност описује индивидуални репродуктивни успех и просечан допринос генофонду следеће генерације, од стране јединки неког генотипа или фенотипа.

Некада се користи термин Дарвинов фитнес да би се успоставила јасна разлика у односу на фитнес у здравственом (физичком) смислу.[1] Треба уочити да фитнес не претставља меру опстанка или животног века, већ да фитнес представља меру успеха у преживљавању и остављању већег броја јединки у следећим генерацијама.

Карактеристике[уреди]

Бесполним размножавањем се адаптивне вредности додељују генотипу. Полним путем, генотипи су кодирани свакој следећој генерацији. У том случају адаптивне вредности бивају додељене алелима, при чему такви алели, са више фитнес вредности, имају тенденцију да постају чешћи током времена. Овако долази до природне селекције.

Основне компоненте фитнеса су:

  1. дужина живота — вијабилитет,
  2. број потомака — фертилитет.

Вредности ових компоненти настају у садејству генотипа и еколошких фактора животне средине коју организми (генотип) настањују.

Предиспозиција[уреди]

Фитнес се најчешће дефинише као предиспозиција или вероватноћа, а не као реалан број потомака. Према Мајнарду Смиту: "Фитнес је својство, али не јединке, већ целе скупине истих. Самим тим дефиниција којом фитнес представља меру у размножавању неког генотипа, сада формулише и то да се тада мисли квантитативно на просечан број могућих потомака, у односу на целу скупину, а не на јединку конкретно. На пример, уколико људско младунче погоди гром, док је још у раном животном стадијуму, то не значи да је адаптивна вредност датог генотипа мала, већ да та јединка "није имала среће"."[2][3]

Референце[уреди]

  1. Wassersug, J. D., and R. J. Wassersug, 1986. Fitness fallacies. Natural History 3:34-37.
  2. Maynard-Smith, J. (1989) Evolutionary Genetics ISBN 0-19-854215-1
  3. Hartl, D. L. (1981) A Primer of Population Genetics ISBN 0-87893-271-2

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]