Адашевци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адашевци
Главна улица у Адашевцима са православном црквом
Главна улица у Адашевцима са православном црквом
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Становништво
Становништво (2011) 1919
Густина становништва 40 ст/km²
Положај
Координате 45°04′23″N 19°13′10″E / 45.073166, 19.219333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 85 m
Површина 53,6 km²
Адашевци на мапи Србије
{{{alt}}}
Адашевци
Адашевци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22244
Позивни број 022
Регистарска ознака ŠI


Координате: 45° 04′ 23" СГШ, 19° 13′ 10" ИГД

Адашевци су насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Село је смештено јужно Шида са леве и десне стране магистралног пута Товарник-Шид. У насељу према попису из 2011. године живи 1919 становника.[1]

Инфраструктура[уреди]

Адашевци су насеље које има своју основну школу, амбуланту, Дом културе, библиотеку и све оно што карактерише савремено насеље. Са Шидом, који је и административни центар општине, Адашевци су повезани модерним асфалтним коловозом, железничком пругом и пешачко-бициклистичком стазом. На око 4км јужно од насеља се налази ауто-пут Е70. Због развијене путне мреже и близине државне границе која има веома велики значај на развој трговине, повећан је и интезитет теретног саобраћаја. Највећу развојну експанзију Адашевци су постигли седамдесетих година. У новије време све више младих одлази у град и иностранство док су у селу све присутнија старачка домаћинства. 8.маја 1988.године отворен је Спомен-парк Сремски фронт, пред око 150 000 људи из тадашње СФРЈ. Адашевачка школа спада међу најстарије у Срему. Према неким подацима, школа је отворена још 1733.године, док је прва школска зграда подигнута 1777.године. Православна црква је саграђена 1730.године, а у потпуности је завршена 1813.године. У селу се налази и Стадион "Браће Јеремић", на којем је многе фудбалске великане, из наше земље (ФК Партизан, ФК Црвена Звезда, ОФК Београд, ФК Војводина...), угостио ФК Граничар 1924. Фудбалски клуб се, због малих финансијских средстава, такмичи у нижим лигама. Мештане још окупља и удружење ловаца, као и удружење жена. У селу се налазе три бушотине термалне воде која има капацитет 10 литара у секунди, која тренутно није искоришћена.


[1]

Већина становника се бави пољопривредом, а мањи број је запослен у „Викторија оилу”, „Тим изолирке” и другим мањим фирмама у Шиду. Адашевци спадају у једно је од ретких села у општини које има високу запосленост свих радно способних становника.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Адашевци живи 1687 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (37,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 697 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). Према попису из 2002. било је 2166 становника (према попису из 1991. било је 2080 становника).

Познате личности[уреди]

У Адашевцима је рођен Георгије Магарашевић, познати српски културни радник, историчар, књижевник, књижевни критичар, професор Гимназије у Новом Саду, покретач и први уредник часописа "Сербска летопис" који је касније назван "Летопис сербски" и који је временом постао часопис са најдужим континуитетом излажења у српској култури.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2333 [2]
1953. 2363
1961. 2562
1971. 2566
1981. 2363
1991. 2080 2041
2002. 2237 2166
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.076 95,84%
Хрвати
  
19 0,87%
Југословени
  
4 0,18%
Словаци
  
2 0,09%
Русини
  
2 0,09%
Украјинци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Мађари
  
1 0,04%
непознато
  
21 0,96%


Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Д. Савичин (1. 9. 2011.). „Нова шанса у новим пословима”. dnevnik.rs. Дневник Приступљено 3. 11. 2013.. 
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]