Аденомиоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Аденомиоза
СинонимиAdenomyosis
Adenomyosis.jpg
Аденомиоза материца примећена током лапароскопије: мека и повећана материца; плаве мрље представљају субсерозну ендометриозу.
Специјалностигинекологија
Симптомименорагија или хиперменореја,дисменореја, метрорагија, грчеви у трбуху, болна осетљивост трбуха, диспареунија
Компликацијенеплодност, анемија, депресија
Фреквенција20 до35% у САД

Аденомиоза је стање у којем се ткиво слузокозе материце (ендометријум) може развиити у мишићном слоју материце (миометријуму). Најчешће се јавља код вишеротки и код жена између 36 и 45 година. Уобичајени симптом је продужено, обилно менструално крварење праћено појавом бола.[1]

Разлика између аденомиозе и ендометриозе[уреди | уреди извор]

Иако су аденомиоза и ендометриози на први поглед слична болести измеђуњих постоји разлика.[2] Наимне код аденомиозе ткиво ендометријума се уграђује у околне мишиће материце, док се код ендометриозе ендометријум налази изван миометријума и ендометријума (јајници,јајовод, лигаменти, грлић материце, дебело и танко црево, уретер, вагинални септум).

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Новији подаци указују да је преваленција ендометриозе од 20 до 35%.[3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узрок аденомиозе је непознат,  иако је повезан са различитим траумама које у неком тренутку могу да пробију баријеру између ендометријума и миометријума, укључујући царски рез , лигацију јајовода , побачај или било који облик трудноће.

Као један од разлог зашто је аденомиоза чешћа код жена између 35 и 50 година старости наводи се вишак естрогена који је присутан код жена те доби. До 35. године жене обично престају да стварају константну количину прогестерона , хормона који се супротставља анаболичком деловању естрогена. Када пређу 50. годину, због почетка менопаузе , жене престају да производе одговарајуће количине естрогена, и од тих година је и мања учесталост ендометриозе.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

У неким случајевима симптоми аденомиозе су једва приметни или се не разликују од уобичајених менструалних грчева или болова, док се у 30% случајева не јављају симптоми.

Најчешћи симптоми аденомиозе су:

  • менорагија или хиперменореја - обилна и продужена менструална крварења,
  • дисменореја - болна менструација,
  • метрорагија - нередовна и честа крварења различитог интензитета која нису повезана са менструацијом,
  • грчеви у трбуху,
  • болна осетљивост трбуха због повећања материце,
  • диспареунија - болни однос.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Коначна дијагноза аденомиозе поставља се искључиво хистолошком потврдом, али се на аден омиозу може посумњати већ након гинеколошког прегледа. Пре одласка на преглед, женама које сумњају на аденомиозу препоручује се да:

  • редовно записујте њихове симптоме,
  • прате трајање и обим менструације,

Гинеколог ће прво узети анамнезу везану за симптоме које доживљава болнесница и лекове које је корситила (а који би могли утицати на појаву симптома).

Већ након првом физичког прегледа уочава се повећање материце.

Након тога изводе се допунска испитивања:

  • Ултразвучни преглед - метода која може показати увећану материцу, разлике између предњег и задњег зида материце са израженим задебљањем задњег дела, инклузије унутар миометријума (цисте, лакуне), поремећаје снабдевања крвљу,
  • Магнетна резонанца - ако ултразвук не може да пружи јасну и чисту слику материце, користи се магнетне резонанце која има високу специфичност и осетљивост.

Терапија[уреди | уреди извор]

Аденомиоза се може дефинитивно излечити само хируршким уклањањем материце. Како аденомиоза реагује на репродуктивне хормоне, пшостепено се смањује након менопаузе када се смаљи и проидукција хормона. Код жене у репродуктивним годинама, аденомиозом се обично може управљати са циљем да се обезбеди ублажавање болова, ограничи напредовање процеса и смањи значајно менструално крварења.

Лекови[уреди | уреди извор]

Нестериоидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ)[уреди | уреди извор]

Нестериоидни антиинфламаторни лекови као што су ибупрофен и напроксен, обично се користе заједно са другим терапијама за ублажавање болова. НСАИЛ инхибирају производњу простагландина смањењем активности ензима циклооксигеназе. Показало се да су простагландини првенствено индиковани за дисменореју или болне грчеве у карлици повезане са менструацијом.

Хормони и хормонски модулатори[уреди | уреди извор]

  • Интраутерини уређаји или хормонална спирала која ослобађају левоноргестрел, попут Мирене, ефикасан су третман аденомиозе.[4] Они смањују симптоме узрокујући децидуализацију ендометријума, смањујући или елиминишући менструални ток. [5] Поред тога, помажу у регулацији естрогенских рецептора, јер хормоналние спирале смањују накупине ткива ендометријума унутар миометријума. То доводи до смањеног менструалног крвотока, помаже материци да се правилније контрахује и помаже у смањењу менструалних болова. Доказано је да употреба хормоналне спирале код пацијената са аденомиозом смањује менструално крварење, побољшава анемију и ниво гвожђа, смањује бол, па чак и резултује побољшањем аденомиозе са мањом материцом на медицинском снимању.[5][4] У кратком периоду, код пацијента који могу толерисати хормоналну спиралу за лечење аденомиозе, настају побољшања симптома и бољи квалитет живота и социјално благостање у поређењу са женама које су подвргнуте хистеректомији.[5] Хормонске спирале су посебно погодне за особе којима је потребан ефикасан третман њихове аденомиозе, а да и даље одржавају будући потенцијал плодности. Најчешћи негативни нежељени ефекат хормонске спирале су нередовна менструална крварења.[5]
  • Орални контрацептиви смањују менструалну бол и крварења повезана са аденомиозом. Ово може захтевати континуирану хормонску терапију ради смањења или уклањања менструалног тока. Орални контрацептиви могу чак довести до краткотрајне регресије аденомиозе.
  • Прогестерон или прогестини: се супротстављају естрогену и инхибишу раст ткива ендометријума. Таква терапија може смањити или елиминисати менструацију на контролисан и реверзибилан начин. Прогестини су хемијске варијанте природног прогестерона.
  • Агонист хормона који ослобађа гонадотропин (ГнРХ) користе се за ублажавање симптомиа повезаних са аденомиозом . Овуи лекови су показали одређени ефекти, мада је за сада спроведен релативно мали број студуја.[6] Како је дуготрајна употреба аналога ГнРХ често повезана са тешким нежељеним ефектима, губитком густине костију и повећаним ризиком од кардиоваскуларних догађаја, ови лекови нису прихватљиви за младе жене.[7]

Хирургија[уреди | уреди извор]

Хируршко лечење аденомиозе је подељено у две категорије: поступке који штеде материцу и поступке који не штеде материцу.

  • Поступци који штеде материцу су хируршке операције које не укључују потпуно хируршко уклањање материце. И док неки поступци који штеде материцу могу утицати на побољшање плодности или задржавања способности ношења трудноће до краја, други погоршавају плодност или чак резултују потпуном стерилношћу.
  • Поступци који не штеде материцу, по дефиницији, укључују хируршко уклањање материце и последично ће сви резултиовати потпуном неплодношћу.[5]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Аденомиоза се не сматра животно опасном болешћу, али сигурно може утицати на квалитет живота. Стање се може правовремено открити на гинеколошком прегледу и успешно лечити.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Adenomiosis: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (на језику: шпански). Приступљено 2021-06-10. 
  2. ^ Culley L, Law C, Hudson N, Denny E, Mitchell H, Baumgarten M, Raine-Fenning N (2013). „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. PMID 23884896. doi:10.1093/humupd/dmt027.
  3. ^ Gunther, Rutger; Walker, Christopher Walker (2020). "Adenomyosis". Statpearls. PMID 30969690.
  4. ^ а б Bragheto A.M.; et al. (2007). "Effectiveness of the levonorgestrel-releasing intrauterine system in the treatment of adenomyosis diagnosed and monitored by magnetic resonance imaging". Contraception. 76 (3): 195–9. doi:10.1016/j.contraception.2007.05.091.PMID 17707716.
  5. ^ а б в г д Struble, Jennifer; Reid, Shannon; Bedaiwy, Mohamed A. (2016). "Adenomyosis: A Clinical Review of a Challenging Gynecologic Condition". Journal of Minimally Invasive Gynecology. 23 (2): 164–185.doi:10.1016/j.jmig.2015.09.018. PMID 26427702.
  6. ^ Maheshwari A, Gurunath S, Fatima F, Bhattacharya S (July 2012). "Adenomyosis and subfertility: a systematic review of prevalence, diagnosis, treatment and fertility outcomes". Hum. Reprod. Update. 18 (4): 374–92. doi:10.1093/humupd/dms006.PMID 22442261.
  7. ^ Niu Z, Chen Q, Sun Y, Feng Y (December 2013). "Long-term pituitary downregulation before frozen embryo transfer could improve pregnancy outcomes in women with adenomyosis". Gynecol. Endocrinol. 29(12): 1026–30. doi:10.3109/09513590.2013.824960.PMID 24006906. S2CID 39831081

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Аденомиоза на Викимедијиној остави

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).