Адолф фон Бајер
Адолф фон Бајер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. октобар 1835. |
Место рођења | Берлин, Пруска |
Датум смрти | 20. август 1917.81 год.) ( |
Место смрти | Штарнберг, Немачко царство |
Образовање | Хумболтов универзитет у Берлину |
Награде | Нобелова награда за хемију (1905) |
Адолф фон Бајер (нем. Adolf von Baeyer; Берлин, 31. октобар 1835 — Штарнберг, 20. август 1917) је био немачки хемичар, који је синтетизовао индиго. Добитник је Нобелове награде за хемију 1905.
Рођен је у Берлину, где је студирао је математику и физику. Прелази у Хајделберг и студира хемију код Роберта Бунзена.[1] Углавном је радио у лабораторији од Фридриха Кекулеа.[2] Докторирао је 1858. Био је професор у Стразбуру 1871, а 1875. постаје професор хемије на универзитету у Минхену.
Његови главни успеси су синтеза и опис индига, откриће фталеинских боја и истраживање полиацетилена, оксонијумских соли, нитрозних једињења. Први је предложио 1869. исправну формулу индола.[2] Допринос теоријској хемији укључује теорију истезања троструких веза и теорију истезања за карбонске прстенове. Током 1872. експериментисао је фенолима и формалдехидом. Нобелову награду за хемију је добио због „признања за његов допринос напретку органске хемије и хемијске индустрије кроз рад на органским бојама и хидроароматским једињењима“.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Fridrih Vilhelm Adolf fon Bajer (Friedrich Wilhelm Adolph von Baeyer)”. Познати хемичари. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ а б в „Adolf von Bayer”. Клуб младих хемичара Србије. Приступљено 19. 1. 2020.