Аеробне мезофилне бактерије
Аеробне мезофилне бактерије врста су микроорганизама која раста у температурном распону од 20-45°C (мезофилно),[1] у присуству кисеоника (аеробно). Како већина ових бактерија оптимално успева на температури од 37°C (која је идентична са телесном температуром човека), оне спадају и у групу патогених бактерија.[2]
Повећан број аеробних мезофилних бактерија у храни и води за пиће индикатор је старости и/или лошијег микробиолошког квалитета (највероватније као последица контаминације и/или почетка кварења).[3]
У узетим микробиолошким брисевим број аеробних мезофилних бактерија представља количину бактерија које се налазе на површинама, рукама и прибору, и њихово повећан број указује на недовољно одрћаванје хигијене, чишћење, прање и дезинфекцију површина, посуђа, прибора и ситема за водоснабдевање.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Укупан број аеробних мезофилних хетеротрофних бактерија је почетни параметар у процени микробиолошког квалитета воде за пиће. Ова параметар укључује следеће две групе микроорганизама:[4]
Аутохтоне микроорганизме — који обично насељавају природне воде.
Алохтоне микроорганизме — који касније улазе у воду и контаминирају је. Услови који доприносе развоју ових бактерија су:
- повољна температура (36ºС),
- присуство довољне количине органског угљеника који се апсорбује,
- аеробни услови
Одређивање укупних аеробних бактерија на (22 ± 2)ºС и (36 ± 2)ºС у води за пиће спада у основне анализе и нпр. према Уредби о здрављу воде за пиће У Републици Српској (2015) максимални дозвољени број укупних аеробних бактерија на (22 ± 2)ºС је 300 CFU/mL и на (36 ± 2 )ºC 100 CFU/mL.
Значај[уреди | уреди извор]
Аеробне мезофилне бактерије не представљају опасност за човека, ако се налазе у дозвољеној количина у подземној води (100 бактерија/1 мл). Међутим, дуготрајна употреба воде са већим садржајем ових бактерија може проузроковати цревне поремећаје, али и смањење имунолошког стања организам.
Према томе повећани укупни број аеробних мезофилних микроорганизама не представља претњу по здравље људи, већ је показатељ успешности процеса пречишћавања и дезинфекције воде, као и снабдевања водом становништва, и захтева примену одговарајуће дезинфекције.[5]
Примене[уреди | уреди извор]
Укупан број аеробних мезофилне бактерије иако има малу вредност као показатељ присуства патогена, може се користити у оперативном мониторингу као индикатор дезинфекције воде, која има за циљ одржавање што мањег броја бактерија.
Такође се овај индикатор може користити у процени чистоће и интегритета дистрибуционих система и присуства раста бактерија у биофилм формацијама на додирним површинама са водом.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Szilágyi, András; Závodszky, Péter (2000). „Structural differences between mesophilic, moderately thermophilic and extremely thermophilic protein subunits: results of a comprehensive survey”. Structure. 8 (5): 493—504. ISSN 0969-2126. doi:10.1016/s0969-2126(00)00133-7.
- ^ В. Јемцев, Д.А. Ђукић. Микробиологија. Војноиздавачки завод, Београд, 2000.
- ^ Industrial Biotechnology and Commodity Products C.A. Jerez, in Comprehensive Biotechnology (Second Edition), 2011
- ^ „Mesophile”. Biology Articles, Tutorials & Dictionary Online (на језику: енглески). 2019-10-07. Приступљено 2024-01-29.
- ^ Buslagić H., 2009: Konvencionalne metode prečišćavanja vode za piće, Vodoprivreda, N0 237-239, p. 61-68, Beograd
Литература[уреди | уреди извор]
- Polomčić D., Stevanović Z., Bajić D., Hajdin B., Vakanjac-Ristić V., Dokmanović P., Milanović S., (2012): Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima Srbije, Vodoprivreda, N0 258-280, pp. 225-232, Beograd
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
