Аеродром Бор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аеродром Бор
Општи подаци
Тип регионални аеродром
Оператор Туристички центар Бор[1]
Отворен 1986.
Држава Србија
Најближи град Бор
Надморска висина 386 m
Координате 44°1′6″N 22°8′14″E / 44.01833° СГШ; 22.13722° ИГД / 44.01833; 22.13722
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
15/33 1.086 3.562 60 хектара

Аеродром Бор се налази у атару села Слатина, према реци Tимок, изнад града Бора и удаљен је од Зајечара[2] 13 км. Изграђен је 1985. године.[2] Његова писта је пресвучена „сувим асфалтом“ дужине 1.080 метара, 30 метара ширине[3] и заузима површину од 60 хектара[2]. Уз аеродром је тада изграђена управна зграда са хангаром. У изградњи аеродрома учествовала ја Војска и РТБ „Бор“.[3]

У основи је био замишљен као спортски аеродром, а предвиђено је да се користи и као туристички, односно као аеродром на који могу да слећу и лаки путнички (пословни) авиони.[4] Следеће године након изградње, на њему су одржана два такмичења: 29. Југословенски аерорели и 34. Државно првенство у скакању падобраном.[5] И ако се убраја међу најбоље спортске аеродроме у југоисточној Европи, годинама је био готово заборављен[3], да би почетком маја 1990. овде слетео први путнички авион ЈАТ АН 28 са 17 седишта.[4]

Крајем прве декаде 21. века, аеродром се налазио у запуштеном стању.[2] Захваљујући помоћи РТБ Бор, писта аеродрома је почетком 2012. године знатно поправљена.[5] Изграђени су афсалтни прилазни путеви до аеродрома и завршено опремање управне зграде и великог хангар.[4] У мају 2012 држан је аеро скуп, када је на њега слетело око 20 спортских авиона из свих крајева Србије.[3] Тренутно налази у Ц категорији и на писту могу да слећу авиони до 5.700 килограма носивости, што подразумева око 40 путника.[2]

Планови и развој[уреди]

Мастер планом развоја инфраструктуре Србија је дефинисано је да, поред постојања међународних аеродрома „Никола Тесла“ у Београду и Константин Велики у Нишу, буде још пет у секундарној групи, односно у другој категорији. Осим Аеродрома Бор, у секундарној групи би били: Вршац и три војна - Батајница, Лађевци и Поникве, који би евентулано, тако да би у случају потребе, брзо могли да буду претворени у међународне.[2][6] У плану је асфалтирањее постојеће стазе, доградњом[3] још око 800 метара писте, како би се омогућило слетање авиони са 70 места, као и стицање сертификата за обављање и међународног саобраћаја.[4]

Аеро-клуб Бор планира да направи Сервис за општу авијацију до 5.700 кг и такође град је нашао потенцијал Аеродром и жели такође да инвестира у развој аеродрома тј. светала за ноћно летење и радио фар за инструметалне прилазе. РТБ Бор планира да поново покрене радове на ски центру Црни Врх[7] и на реконструкцији Хотела Борског језера[8].

Компаније и дестинације[уреди]

Авио-компанија Одредишта
Аир Вега -
Ер Пинк -
Принц авијација -
Аеро Ниж -

Извори[уреди]

  1. ^ Медија центар Бор: Писта пала у заборав, Б. Филиповић, 28. 9. 2010., Приступљено 25. 2. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Бор 030: Аеродром у Бору би могао бити међународни, Александра Беба Митровић, 27. 9. 2010., Приступљено 25. 2. 2013.”. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2012. Приступљено 25. 02. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Бор - све: Одржан Аеро скуп на борском аеродрому, 5. 5. 2012., Приступљено 25. 2. 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Бор 030: РТБ Аеро клубу купује авион, 14. 4. 2012., Приступљено 25. 2. 2013.”. Архивирано из оригинала на датум 18. 05. 2012. Приступљено 03. 05. 2012. 
  5. 5,0 5,1 Блиц: Аеродром у Бору ускоро и за путничке авионе, Танјуг, 21. 3. 2012., Приступљено 25. 2. 2013.
  6. ^ "шири+крила“.htm РТС: Београдски аеродром "шири крила", 04. 7. 2010., Приступљено 25. 2. 2013.
  7. ^ „РТБ - Колектив часопис бр. 2225: Жичаром „седлају“ планину, Љ. Алексић, стр. 23, 17. 8. 2012., Приступљено 25. 2. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2012. Приступљено 25. 02. 2013. 
  8. ^ Политика: Више бакра за лепши Бор, 7. 8. 2012., Приступљено 25. 2. 2013.

Спољашње везе[уреди]