Аеродром Хенри Коанда

Међународни аеродром Хенри Коанда
	; Аеродром Хенри Коанда
Општи подаци
Изворни назив	Aeroportul Internaţional Henri Coandă
IATA	OTP
ICAO	LROP
Тип	Јавни
Оператор	Compania Naţională Aeroporturi Bucureşti S.A.
Отворен	1965.
Држава	Румунија
Најближи град	Букурешт
Надморска висина	96 m
Координате	44° 34′ N 26° 05′ W / 44.567° С; 26.083° З
Полетно-слетне стазе

Међународни аеродром Хенри Коанда Букурешт (рум. Aeroportul Internațional Henri Coandă București, IATA: OTP, ICAO: LROP), познат скраћено као Аеродром Букурешт-Отопени по оближњем насељу, је међународни аеродром румунске престонице Букурешта, смештен 17 километара северно од града. То је један од два градска аеродрома Букурешта, мада други аеродром, Аурел Влајку, познат и као Банеаса, има ограничен промет (бизнис летови).

Аеродром Отопени је највећа по величини промета ваздушна лука у Румунији, - 2018. године ту је превезено близу 14 милиона путника^[1]. На аеродрому је седиште авио-компанија „ТАРОМ” (национална) и „Блуер”, а сам аеродром је авио-чвориште за још неколико авио-компанија: „Ер Букурешт”, „Рајанер” и „Виз ер”.

Историја[уреди | уреди извор]

Током Другом светском рата, Аеродром Отопени је користио Трећи рајх. До 1965. године био је коришћен као војни аеродром и био је једина и највећа главна база румунског вазухопловства. Аеродром Банеаса је до 1965. био једини аеродром у Букурешту који је служио за цивилно ваздухопловство. Са порастом путника који су користили Аеродром Банеаса реновиран је Аеродром Отопени да би био спреман за цивилну употребу. Полетно-слетна стаза је била продужена за 1.200 метара на 3.500 метара, која је тада била и већа од тадашње полетно-слетне стазе на Аеродрому Орли у Паризу. Такође, на аеродрому је грађен и нови терминал за домаће и мећународне летове.

Крајем шездесетих година 20. века, када је Амерички председник Никсон посетио Румунију изграђен је нови ВИП салон, а 13. априла 1970. аеродром је реконструисан, а капацитет је подигнут на 1,2 милиона путника годишње. Са порастом путника, летова и авио-компанија изгађена је још једна полетно-слетна стаза и више рулних стаза за ову нову полетно-слетну стазу.

Године 1997. изграђена је модерна хала за одласке са капацитетом од 1.000-1.200 путника на час и пет модерних авио мостова. Године 2000. почела је модернизација хале за доласке као друга фаза реконструкције.

Данас је Аеродром Хенри Коанда је један од најмодернијих аеродрома у источној Европи и највећи аеродром у Румунији.

Авио-компаније и дестинације[уреди | уреди извор]

Авио-компаније које користе Аеродром Хенри Коанда-Букурешт су (стање од марта 2008. године):

Међународни летови[уреди | уреди извор]

Адрија ервејз (Љубљана)
Ер Србија (Београд)
Аерофлот (Москва-Шереметјево)
Алиталија (Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи)
Бритиш ервејз (Лондон-Хитроу)
Булгарија ер (Софија)
Виндџет (Форли)
Делта ер лајнс (Њујорк-ЏФК)
Карпатер (Кијев)
Ејгијан ерлајнс (Атина)
Ел Ал (Тел Авив)
Ер Лингус (Даблин)
Ер Молдова (Кишињев)
Ер Франс (Париз-Шарл де Гол)
Иберија ерлајнс (Мадрид)
Изиџет (Мадрид, Милано-Малпенса)
Килкер (Барселона)
КЛМ (Амстердам)
ЛОТ пољске авио линије (Варшава)
Луфтханза (Минхен, Франкфурт)
- Луфтханза Риџенал летове обавља Еуровингс (Диселдорф)
Малев (Будимпешта)
Олимпик ерлајнс (Атина)
Остријан ерлајнс (Беч)
Ромавија (Сибињ, Тел Авив)
Сајмбер ер (Копенхаген)
Сајпрус ервејз (Ларнака)
Свис интернашонал ер лајнс (Женева, Цирих)
Сиријан Араб ерлајнс (Алепо, Дамаск)
Скандинејвијан ерлајнс систем (Копенхаген)
ТАРОМ (Алепо, Аман, Анталија, Атина, Барселона, Бејрут, Београд, Беч, Брисел, Будимпешта, Баленсија, Дамаск, Дубаи, Истанбул-Ататурк, Каиро, Кишињев, Ларнака, Лондон-Хитроу, Мадрид, Милано-Малпенса, Минхен, Париз-Шарл де Гол, Рим-Леонардо да Винчи, Солун, Софија, Тел Авив, Торино, Франкфурт)
Теркиш ерлајнс (Истанбул-Ататурк)
Финер (Хелсинки)
ФлајОнЕр (Пескара)
ЧСА (Праг)