Аеродром Роналд Реган Вашингтон
Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
Аеродром Роналд Реган | |||
---|---|---|---|
Општи подаци | |||
Изворни назив | Ronald Reagan Washington National Airport | ||
IATA | DCA | ||
ICAO | KDCA | ||
Отворен | 1941. | ||
Најближи град | Вашингтон |
Национални аеродром Роналд Реган Вашингтон (IATA: DCA, ICAO: KDCA) је јавни аеродром у Кристал Ситију, Вирџинија, Сједињене Америчке Државе, 8 км од Вашингтона. То је најближи аеродром Вашингтону, 24. најпрометнији аеродром у земљи, најпрометнији аеродром у метрополитанској области Вашингтона и други најпрометнији у комбинованој статистичкој области Вашингтон-Балтимор.
Аеродром је отворен 1941. године и првобитно је носио назив Национални аеродром Вашингтон. Део оригиналног терминала је још увек у употреби као Терминал 1. Већи други терминал, сада познат као Терминал 2, отворен је 1997. 1998. Конгрес је усвојио и председник Бил Клинтон је потписао закон о преименовању аеродрома у част 40. председника Сједињених Држава Роналда Регана, који је био на функцији од 1981. до 1989. [1] [2] [3] [4]
Аеродром је опслуживао преко 25,4 милиона путника током 2023., што је други највећи међу било којим од три аеродрома који опслужују регион, и нови путнички рекорд за аеродром. [5] Главна писта аеродрома је најпрометнија. [6]
Терминали
[уреди | уреди извор]DCA има 59 гејтова: 9 у Терминалу 1 и 50 у Терминалу 2 (13 у ходнику B, 12 у ходнику C, 11 у ходнику D и 14 у новом ходнику Е).[7] Два терминала нису повезана један са другим након обезбеђења. Нова шема нумерисања терминала и излаза је примењена 2022. Претходно је Терминал 1 био Терминал А, а Терминал 2 је био Терминал B/C, пошто је то једна зграда. Сви гејтови такође сада имају слово, од А до Е за сваки од пет скупова. Стога је гејт 33 постала капија C33. Остале промене укључују и паркинг простор.[8]
Терминал 1
[уреди | уреди извор]
Терминал 1 отворен је 1941. и проширен је 1955. да прими више путника и авио-компанија. Екстеријер овог терминала је обновљен у својој оригиналној архитектури, са фасадом на ваздушној страни обновљеном 2004., а фасадом са копна обновљеном 2008.[9] Терминал је прошао реновирање од 37 милиона долара које је модернизовао изглед аеродрома увођењем бољег осветљења, више прозора и нових подова. Пројекат је завршен 2014. заједно са новим проширеним безбедносним контролним пунктом.[10] 2014. су најављена додатна реновирања укључујући нове надограђене концесије и даља структурна побољшања и завршена су наредне године.[11]
Терминал 2
[уреди | уреди извор]Терминал 2 је новији и већи терминал аеродрома; терминал је отворен 1997. и заменио је колекцију терминала специфичних за авиокомпаније изграђених током 1960-их. Директно је повезан са аеродромском станицом јавног превоза преко унутрашњих пешачких мостова. Додатни простор Терминала 2, отворен је 2021. као замена за гејт 35X, која је била намењена за аутобус.[12][13]
Авио-компаније и дестинације
[уреди | уреди извор]Редовне линије
[уреди | уреди извор]Статистика
[уреди | уреди извор]Топ дестинације
[уреди | уреди извор]Rank | Airport | Passengers | Carriers |
---|---|---|---|
1 | Atlanta, Georgia | 788.950 | American, Delta, Southwest |
2 | Boston, Massachusetts | 776.720 | American, Delta, JetBlue |
3 | Chicago–O'Hare, Illinois | 686.920 | American, United |
4 | Orlando, Florida | 649.330 | American, JetBlue, Southwest |
5 | Miami, Florida | 520.770 | American |
6 | Dallas/Fort Worth, Texas | 464.340 | American |
7 | Charlotte, North Carolina | 350.410 | American |
8 | New York–LaGuardia, New York | 305.710 | American, Delta |
9 | Fort Lauderdale, Florida | 302.200 | American, JetBlue, Southwest |
10 | Nashville, Tennessee | 297.700 | American, Delta, Southwest |
Удео на тржишту авио-компанија
[уреди | уреди извор]Позиција | Авио-компанија | Број путника | Проценат |
---|---|---|---|
1 | American Airlines | 6.860.000 | 27.50% |
2 | Southwest Airlines | 3.692.000 | 14.80% |
3 | Delta Air Lines | 2.397.000 | 9.61% |
4 | JetBlue | 1.750.000 | 7.02% |
5 | United Airlines | 1.482.000 | 5.94% |
Остали | 8.760.000 | 35.12% |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kellman, Laurie (5. 2. 1998). „Clinton to sign bill renaming National Airport for Reagan”. The Day. New London, Connecticut. Associated Press. стр. A3. Архивирано из оригинала 21. 5. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2015.
- ^ „What's in an eponym? Celebrity airports – could there be a commercial benefit in naming?”. Centre for Aviation. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 12. 4. 2015.
- ^ Dingfelder, Sadie; Morris, Holly J. (1. 4. 2015). „National? Reagan? DCA? 17 years later, locals still can't agree on the name of the airport in question.”. The Washington Post Express. Приступљено 26. 10. 2021.
- ^ Bender, Andrew (2. 4. 2015). „Washington's Never-Ending Controversy: What To Call Its Airport”. Forbes. Приступљено 20. 10. 2016.
- ^ „Reagan National Airport Sets New Passenger Record In 2023, Dulles Airport Rebounds From 2022”. gazetteleader.com. Приступљено 21. 2. 2024.
- ^ „mwaa.com - Reagan National's Runway is Busiest in America”. www.mwaa.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 7. 2023.
- ^ „flyreagan.com - Terminal Map”. www.flyreagan.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-25.
- ^ „National Airport Is Renaming Its Gates And Terminals”. DCist (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-25.
- ^ „flyreagan.com - History of Reagan National Airport”. www.flyreagan.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-25.
- ^ Aratani, Lori (27. 8. 2013). „Reagan National's Terminal A is Getting $37M Facelift”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 8. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2013.
- ^ „Terminal A Renovation”. www.metwashairports.com. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 2025-01-25.
- ^ Lazo, Luz (17. 2. 2018). „Reagan National's rehab project will create some pain for drivers and travelers”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 5. 3. 2018.
- ^ „flyreagan.com - Reagan National Airport Opens New 14-Gate Concourse”. www.flyreagan.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-26.
- ^ „Flight Schedules”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2019. г. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ „Alaska Airlines selected to connect San Diego and Ronald Reagan Washington National Airport with nonstop service”. Приступљено 23. 12. 2024.
- ^ „Flight Timetable”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ „American Airlines Announces Start Date for New Nonstop Service”. City of San Antonio. 20. 12. 2024. Приступљено 20. 12. 2024.
- ^ „AA to restart direct flights to Washington”. 13. 10. 2023.
- ^ а б „Flight schedules and notifications”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ „American Airlines non-stop flights from Milwaukee to Washington, DC starting Oct. 5, 2023”. 19. 6. 2023.
- ^ „Wichita gets non-stop flights to Washington, D.C.”. KSN-TV. 14. 7. 2023. Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ „American Airlines adds more ways to escape to the Cape and coves of New England in 2024”. American Airlines Newsroom. 12. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023.
- ^ „Delta launches nonstop Washington D.C. to Seattle service March 2025”. Delta News Hub. 19. 12. 2024. Приступљено 19. 12. 2024.
- ^ а б „FLIGHT SCHEDULES”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2015. г. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ „Frontier”. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ „JetBlue Enhances Summer Travel with New Routes and Destinations, Strengthening its East Coast Network”. Business Wire. 15. 1. 2025.
- ^ „JetBlue Airlines Timetable”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ „Southwest to begin selling tickets to this restricted airport”. Las Vegas Review-Journal. 19. 12. 2024. Приступљено 20. 12. 2024.
- ^ а б „Southwest Airlines Expands Service to Nation's Capital with New Nonstop Routes”. Southwest Media. 18. 5. 2023. Приступљено 18. 5. 2023.
- ^ „Check Flight Schedules”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2022.
- ^ а б „Timetable”. Архивирано из оригинала 28. 1. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2017.
- ^ „Washington, DC: Ronald Reagan Washington National (DCA)”. Bureau of Transportation Statistics. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „Washington, DC: Ronald Reagan Washington National (DCA)”. www.transtats.bts.gov. Bureau of Transportation Statistics. Приступљено 30. 1. 2025.