Аеродром Церкље об Крки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аеродром Церкље об Крки

Поглед из ваздуха на аеродром и базу Церкље об Крки
Поглед из ваздуха на аеродром и базу Церкље об Крки

Општи подаци
Изворни назив Letališče Cerklje ob Krki
ICAO LJCE
Тип војни
Оператор Словеначка војска/НАТО (1991—данас)
Југословенска народна армија (1945—1991)
Вермахт (1941—1945)
Југословенска војска (1930—1941)
Држава Словенија
Најближи град Церкље об Крки
Надморска висина 24 m
Координате 45°53′59″N 15°30′55″E / 45.89972° СГШ; 15.51528° ИГД / 45.89972; 15.51528
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
09/27 2420 7939 трава

Аеродром Церкље об Крки (словен. Letališče Cerklje ob Krki) једини је војни аеродром у Словенији, који се налази у селу Церкљу об Крки, 5 км од Брежица и 6 км од Кршког. Аеродром је и сједиште истоимене базе Словеначке војске која на њему данас држи хеликоптере.


Аеродром Церкље био је један од највећих војних аеродрома у некадашњој СФРЈ. На њему је била стационирана 82. ваздухопловна бригада, коју су формирале три ловачко-бомбардерске ескадриле; 237. ловачко-бомбардерска са авионима Ј-21 јастреб, 238. ловачко-бомбардерска ескадрила са авионима Ј-22 орао и 351. извидничка ескадрила с истим типовима авиона. Укупно је на аеродрому било 67 авиона, 1200 официра, подофицира, војника и цивила те дио војних специјалаца из Ниша.[1]

Историја[уреди]

Аеродром Церкље об Крки почео се градити за вријеме Краљевине Југославије тридесетих година 20. вијека, као скромни мали аеродром са травнатом пистом и дрвеним хангарима.

Током Априлског рата 1941. године Луфтвафе је уништио већ првог дана 9 од 12 авиона. Убрзо по окупацији аеродром су преузеле јединице Вермахта и прошириле га, продуживши му слетну писту и изградивши три зграде од цигле. Градња је завршена у прољеће 1942. Аеродром је углавном служио за извиђање и подршку копнених снага с више различитих јединица, одиграо је и важну улогу у Десанту на Дрвар у мају 1944.

Након Другог свјетског рата аеродром је преузела Југословенска народна армија (РВ и ПВО) и модернизирало га током Тршћанске кризе 1953. године. Након тога није битније уређиван, иако је био кључ одбране сјеверозападног ваздушног простора државе. Током догађања 1991. цјелокупно људство и авиони повучени су у Босну и Херцеговину и Србију.

Аеродром данас[уреди]

Словеначкики министар одбране Карл Ерјавец је 7. децембар 2006. потписао протокол о обнови и развоју аеродрома, који укључује и изградњу објеката који ће га оспособити за прихват авиона Организације Сјеверноатлантског споразумав. Тај потез изазвао је негодовање у сусједној Хрватској, због могућих еколошких, али и због економских посљедица, јер тај пројект под именом Феникс, укључује и изградњу цивилног терминала који ће вјеројатно угрозити саобраћање на Аеродрому Загреб.[1]

Пројект са 40 милиона долар финансира НАТО, док 30 милиона евра осигурава Словенија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Cerklje slovenski udar na Pleso – Nacional.hr”. arhiva.nacional.hr (на језику: хрватски). Приступљено 16. 11. 2017.