Аероспатиале Алоуете III

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Аероспатиале Алоуете III[1]

Аероспатиале Алоуете III
Аероспатиале Алоуете III

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада 2
Број путника 4
Порекло  Француска
Произвођач Sud Aviation Aérospatiale
Пробни лет 28.02.1959
Уведен у употребу 1960.
Статус активан
Број примерака преко 2.000
Димензије
Пречник носећег ротора 11,02 m
Пречник репног ротора 1,91 m
Дужина 10,03 m
Ширина 2,59 m
Висина 3,00 m
Маса
Маса празног 1.143 kg
Максимална маса 2.200 kg
Количина горива 565 lit
Перформансе
Максимална брзина 210 km/h
Крстарећа брзина 185 km/h
Брзина успона 258 m/min
Врхунац лета 3.200 m
Долет 540 m
Погон
Мотори Turbomeca Artouste IIIB
Врста мотора турбомлазни
Број мотора 1
Снага полетања 410 kW
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Аероспатиале Алоуете III (Aérospatiale SA-3160 Alouette III) је француски вишенаменски хеликоптер, уведен у употребу 1960. године. Користио се као јуришни хеликоптер, као хеликоптер за подршку трупама и као извиђач.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Цртеж хеликоптера Алоуете III

Алоуете III је једномоторни лаки хеликоптер, наставак развоја серије Алоуете II и био је најуспешнији хеликоптер Аероспатиале у погледу броја израђених комада до средине 1980-их. У односу на свог претходника имао је јачи мотор а у кабини 7 седишта. У току 25-о годишње производње Алоуете III је побољшаван у погледу повећања снаге, издржљивости и економићности експлоатације.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп хеликоптера је био монокок конструкције, имао је пространу кабину у којој је било седам седишта једно за пилота а 6 за путнике, која су се могла веома лако и брзо демонтирати и ослободити доста велики теретни простор у коме се може пренети 750 kg терета. Кабина је имала двоја врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свм правцима. Погон хеликоптера је била једна гасна турбина смештен на крову у непосредној близини носећег ротора, који је имао три крака. Репни ротор је имао такође три крака и налазио се са десне стране. Стајни трап се састојао од три фиксне ноге распоређене по систему трицикл (једна нога напред две позади) све ноге су биле независне са нископритисним гумама и амортизерима. Хеликоптери намењени горској служби спаса уместо точкова су имали скије, док су морнарички могли да имају пловке који су му обезбеђивали плутање на воденој површини.

Варијанте[уреди | уреди извор]

  • SA 316A - прва производна верзија. Оригинална ознака СЕ 3160
  • SA 316B - са мотором Turboméca Artouste IIIB снаге 425 kW, и ојачаним роторима.

Хеликоптер SA 316B се на основу лиенце производио у Холандији, Индији, Пакистану Румунији и Швајцарској.

Оперативно коришћење и Корисници[уреди | уреди извор]

Производња хеликоптера фамилије Alouette III је трајала у Француској од 1960 до 1980.-тих година а у Индији та производња је трајала све до 2004. године. Из француског ваздухопловства овај хеликоптер је повучен након 32 године успешне службе. Процењује се да је овај хеликоптер произведен у око 2.100 примерака а продаван је широм света. И данас широм Африке лете ови хеликоптери захваљујући деловима који се још производе у Индији.

Следеће земље су купиле и користиле овај хеликоптер: Албанија; Ангола; Аргентина; Аустралија; Аустрија; Бангладеш; Белгија; Биафра; Боливија; Буркина Фасо; Бурма; Бурунди; Камерун; Чад; Чиле; Република Конго; Обала Слоноваче; Данска; Доминиканска република; Еквадор; Ел Салвадор; Екваторијална Нова Гвинеја; Етиопија; Француска; Габон; Гана; Грчка; Гвинеја; Гвинеја Бисау; Хонг Конг; Индиа; Индонезија; Иран; Ирак; Ирска; Израел; Јордан; Лаос; Либанон; Либија; Мадагаскар; Малави; Малезија; Малта; Мексико; Мароко; Мозамбик; Непал; Низоземска; Никарагва; Пакистан; Кина; Перу; Португал; Родезија; Румунија; Руанда; Саудијска Арабија; Сејшели; Сингапур; Јужна Африка; Јужна Кореја; Јужни Вијетнам; Шпанија; Шри Ланка; Суринам; Свазиланд; Швајцарска; Тунис; Уједињени арапски Емирати; Горња Волта; Венезуела; Југославија; Заир; Замбија; Зимбабве; Чиле; САД[2].

Коришћење у Југославији[уреди | уреди извор]

Хеликоптер SA-3160 Алоуете III са југословенским ознакама
Хеликоптер Алоуете III на аеро изложби Батајница 2009.

Југослованско РВ и ПВО (ратно ваздухопловство) је 1968. године купило 2 хеликоптера Aérospatiale SA-3160 Alouette III који су коришћени до 1994. када им је престала војна употреба,[3] две године касније су ти хеликоптери продати Француској где су наставили са летењем. Ови хеликоптери су углавном служили за транспорт путника и материјала као и за курирску службу, нису се користили за војну употребу[4].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Data Sheet for SE 316/SE 315
  2. ^ SA 319 Alouette III
  3. ^ Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  4. ^ Ђокић, Небојша (2004). „Летелице југословенских пилота - Алует III”. Авијација (на језику: (језик: српски)). 5: 17—18. ISSN 1451-8198. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4. 
  • Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Ђокић, Небојша (2004). „Летелице југословенских пилота - Алует III”. Авијација (на језику: (језик: српски)). 5: 17—18. ISSN 1451-8198. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]