Аероспатиале Алоуете III
| Аероспатиале Алоуете III[1] | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | вишенаменски | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 4 | |
| Порекло |  Француска
| |
| Произвођач | Sud Aviation Aérospatiale | |
| Пробни лет | 28.02.1959 | |
| Уведен у употребу | 1960. | |
| Статус | активан | |
| Број примерака | преко 2.000 | |
| Димензије | ||
| Пречник носећег ротора | 11,02 m | |
| Пречник репног ротора | 1,91 m | |
| Дужина | 10,03 m | |
| Ширина | 2,59 m | |
| Висина | 3,00 m | |
| Маса | ||
| Маса празног | 1.143 kg | |
| Максимална маса | 2.200 kg | |
| Количина горива | 565 lit | |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина | 210 km/h | |
| Крстарећа брзина | 185 km/h | |
| Брзина успона | 258 m/min | |
| Врхунац лета | 3.200 m | |
| Долет | 540 m | |
| Погон | ||
| Мотори | Turbomeca Artouste IIIB | |
| Врста мотора | турбомлазни | |
| Број мотора | 1 | |
| Снага полетања | 410 kW | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
.jpg)
Аероспатиале Алоуете III (Aérospatiale SA-3160 Alouette III) је француски вишенаменски хеликоптер, уведен у употребу 1960. године. Користио се као јуришни хеликоптер, као хеликоптер за подршку трупама и као извиђач.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Алоуете III је једномоторни лаки хеликоптер, наставак развоја серије Алоуете II и био је најуспешнији хеликоптер Аероспатиале у погледу броја израђених комада до средине 1980-их. У односу на свог претходника имао је јачи мотор а у кабини 7 седишта. У току 25-о годишње производње Алоуете III је побољшаван у погледу повећања снаге, издржљивости и економићности експлоатације.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Труп хеликоптера је био монокок конструкције, имао је пространу кабину у којој је било седам седишта једно за пилота а 6 за путнике, која су се могла веома лако и брзо демонтирати и ослободити доста велики теретни простор у коме се може пренети 750 kg терета. Кабина је имала двоја врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свм правцима. Погон хеликоптера је била једна гасна турбина смештен на крову у непосредној близини носећег ротора, који је имао три крака. Репни ротор је имао такође три крака и налазио се са десне стране. Стајни трап се састојао од три фиксне ноге распоређене по систему трицикл (једна нога напред две позади) све ноге су биле независне са нископритисним гумама и амортизерима. Хеликоптери намењени горској служби спаса уместо точкова су имали скије, док су морнарички могли да имају пловке који су му обезбеђивали плутање на воденој површини.
Варијанте[уреди | уреди извор]
- SA 316A - прва производна верзија. Оригинална ознака СЕ 3160
- SA 316B - са мотором Turboméca Artouste IIIB снаге 425 kW, и ојачаним роторима.
Хеликоптер SA 316B се на основу лиенце производио у Холандији, Индији, Пакистану Румунији и Швајцарској.
Оперативно коришћење и Корисници[уреди | уреди извор]
Производња хеликоптера фамилије Alouette III је трајала у Француској од 1960 до 1980.-тих година а у Индији та производња је трајала све до 2004. године. Из француског ваздухопловства овај хеликоптер је повучен након 32 године успешне службе. Процењује се да је овај хеликоптер произведен у око 2.100 примерака а продаван је широм света. И данас широм Африке лете ови хеликоптери захваљујући деловима који се још производе у Индији.
Следеће земље су купиле и користиле овај хеликоптер: Албанија; Ангола; Аргентина; Аустралија; Аустрија; Бангладеш; Белгија; Биафра; Боливија; Буркина Фасо; Бурма; Бурунди; Камерун; Чад; Чиле; Република Конго; Обала Слоноваче; Данска; Доминиканска република; Еквадор; Ел Салвадор; Екваторијална Нова Гвинеја; Етиопија; Француска; Габон; Гана; Грчка; Гвинеја; Гвинеја Бисау; Хонг Конг; Индиа; Индонезија; Иран; Ирак; Ирска; Израел; Јордан; Лаос; Либанон; Либија; Мадагаскар; Малави; Малезија; Малта; Мексико; Мароко; Мозамбик; Непал; Низоземска; Никарагва; Пакистан; Кина; Перу; Португал; Родезија; Румунија; Руанда; Саудијска Арабија; Сејшели; Сингапур; Јужна Африка; Јужна Кореја; Јужни Вијетнам; Шпанија; Шри Ланка; Суринам; Свазиланд; Швајцарска; Тунис; Уједињени арапски Емирати; Горња Волта; Венезуела; Југославија; Заир; Замбија; Зимбабве; Чиле; САД[2].
Коришћење у Југославији[уреди | уреди извор]
Југослованско РВ и ПВО (ратно ваздухопловство) је 1968. године купило 2 хеликоптера Aérospatiale SA-3160 Alouette III који су коришћени до 1994. када им је престала војна употреба,[3] две године касније су ти хеликоптери продати Француској где су наставили са летењем. Ови хеликоптери су углавном служили за транспорт путника и материјала као и за курирску службу, нису се користили за војну употребу[4].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Data Sheet for SE 316/SE 315
- ^ SA 319 Alouette III
- ^ Димитријевић 2012
- ^ Ђокић, Небојша (2004). „Летелице југословенских пилота - Алует III”. Авијација (на језику: (језик: српски)). 5: 17—18. ISSN 1451-8198.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
- Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.
- Ђокић, Небојша (2004). „Летелице југословенских пилота - Алует III”. Авијација (на језику: (језик: српски)). 5: 17—18. ISSN 1451-8198.
