Аеро-клуб Наша крила Сврљиг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Назив
Месни одбор аеро-клуба „Наша крила” Сврљиг
Основан
1930.
Земља
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Седиште
Сврљиг (Србија)
Престанак рада
1941.

Аеро-клуб „Наша крила” Сврљиг или у пуном називу Месни одбор аеро-клуба „Наша крила” у Сврљигу (скраћено МО АК „НК” Сврљиг) основан је 1930 године, као удружење грађана југа и истока Србије, на простору Моравске бановина, чији је циљ био развој спортског ваздухопловства у Србији и Краљевини Југославији. МО АК „НК” Сврљиг, настао је као Месни огранак Обласног одбора (OO) АК „НК“ у Нишу, када су срески органи власти, уз помоћ генерал Милан Јечменић, и људи углавном дошлих у Сврљиг на службу, покренули основање неколико удружења и клубова у самом Сврљигу, који су у то време, као тек новооснована варошица, доживљавао културни и економски процват. Уз њихову помоћ и подршку клуб је функционисао више од једне деценије, све до почетка Другог светског рата у Југославији, априла месеца 1941. године.[1]

Историја[уреди]

Догађаји који су претходини оснивању АК „НК” Сврљиг

Оснивању аеро-клубова у Краљевини Југославији зачето је крајем октобра 1921. године у Београду, у кафани „Код белогорла“, када је основан „Српски аеро-клуб“ од војних ваздухопловних ветерана са Солунског фронта. Потом је 14. маја 1922. године регистрован аероклуб под називом Аеро-клуб Краљевине СХС „Наша крила”, који је од 1935. године, па све до избијања Другог светског рата у Југославији, носио назив Краљевски Југословенски Аеро-клуб „Наша крила“. У оквиру њега налазила се Средишња управа АК „Наша крила“ из Београда која је до 1927. године у ондашњој Краљевини СХС имала осам обласних одбора.[2] У периоду од краја фебруара 1927. до одржавања Седме редовне годишње Скупштине АК Краљевине СХС „Наша крила“, у Скопљу маја 1928. године, формирана су 24 обласна и 195 месних одбора АК, међу којима је био и Обласни одбор (OO) АК „НК“ у Нишу, основан у првој половини 1927. године. Први председник ОО АК у Нишу био је генерал Милан Јечменић, тада на дужности команданта Моравске дивизијске области са седиштем у Нишу, који је у првим годинама постојања и рада АК, покренуо популаризацију ваздухопловства, и организацију нових месних одбора по местима Моравске бановине и омасовљавању клуба пријемом нових чланова.[2]

У склопу наведених активности у Моравској бановини, створени су услови да се на 30 километара северно од Ниша у тек новопроглашеној варошици Сврљиг оснује месни аеро-клуба „Наша Крила”, и спортски аеродром, на заравни Грудобран у селу Мерџелат.[3] целокупна активност АК је интензивира у свим областима рада аеро-клуба.[4][5] Тако су створени су услови да се на 30 километара северно од Ниша оснује месни аеро-клуб Наша крила.

Активности клуба[уреди]

Проглас АК „НК” Сврљиг из 1936. о одржавању „Ваздушног крштења — аеро-дан”

Како је током тридесетих година 20. века ваздухопловство служило као моћно средство модернизације, али и идеолошке пропаганде југословенства и династичког државотворства Краљевине Југославије,[6] у том контексту треба сагледати и чињеницу, да је 1930. године председник Месног одбора Аеро клуба “Наша крила“ у Сврљигу био срески начелник Драгољуб Митровић док је за благајника био именован Душан Ј. Петровић, шеф пореске управе.

Године 1936. Месни управни одбор краљевског југословенског Аеро-клуба “Наша крила“ у Сврљигу, у дане 19. до 21. августа 1936. године приредио је, на своме аеродрому званом „Грудобран“, у атару села Мерџелата – „Ваздушно крштење – аеро-дан“, на коме је учешћа узео један друштвени школски аероплан.[7]

Да би се обезбедила средства за рад Аеро-клуба, првог дана аеро митинга у Сврљигу, у вечерњим часоваима у дворишту – парку црквене порте у Сврљигу Управа је организовала „Кермес“ (добротворну забаву) како би што прикупили средства. На „Кермес“ је позвано “грађанство целога среза и околине, да узме учешћа и видно манифестује своју љубав према нашем ваздухопловству, које је будни чувар нашег плавног неба“. Поред љубави према ваздухопловству учесници кермеса су плаћали улаз 3 динара, а „летење на аероплану“ је коштало 10 ондашњих динара, за чланове, а за будуће чланове исто толиок, плус 12 динара чланарине, пошто се после летења постаје члан. Приступ аеродрому био је бесплатан.[7]

У Извештају о раду Обласних одбора са Земаљске скупштине Аеро-клуба Краљевине Југославије „Наша крила“ за 1935. годину, наводи се податак да је у свим месним одборима одржано по једно предавање, а у Сврљигу два предавања, која су имала за циљ популаризацију ваздухопловства.[8]

Престанак рада[уреди]

клкуб је престо са радома априла 1941. године након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату. Од Другог светског рата, Аеро-клуб Наша крила Сврљиг и аеродром Грудобран код Мерџелата више није имао никакву функцију, а у првих пар послератних година сврљишки основци ту су одлазили на једнодневне излете, да би данас то место постало потпуно запостављено.

Видети још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Јанић, Ч. и Петровић, О. (2010), Век авијације у Србији: 1910–2010, Београд: Аерокомуникације.
  2. 2,0 2,1 Бранислав Тикић Спортско ваздухлопловство у Нишу 1927 – 2004. Зборник Народног музеја Ниш, Графика Галеб, Ниш, 2014. pp. 192–213
  3. ^ Инж. Ненад Миросављевић, Акција Аеро-клуба КЈ у 1933 години, Годишњак АК „Наша крила“ за 1933/34.
  4. ^ Ibid, број 434 из 1939. pp. 3–4
  5. ^ Лист Правда од 5. јуна 1939, Београд.
  6. ^ Јанић, Ч. и Петровић, О. (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд: Аерокомуникације
  7. 7,0 7,1 Kostić, Aleksandar. „Aero-miting pre 8 decenija na svrljiškom aerodromu”. Južne vesti, 30. 12. 2015. Приступљено 29. 7. 2018. 
  8. ^ Ненад Миросављевић, Акција Краљевског Југословенског Аеро-клуба у 1935 години, Годишњак Југословенског ваздухопловства за 1936. годину, 182, 190-199.

Спољашње везе[уреди]