Азбресница

Координате: 43° 21′ 16″ С; 21° 41′ 28″ И / 43.354333° С; 21.691° И / 43.354333; 21.691
С Википедије, слободне енциклопедије
Азбресница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаМерошина
Становништво
 — 2011.Раст 876
Географске карактеристике
Координате43° 21′ 16″ С; 21° 41′ 28″ И / 43.354333° С; 21.691° И / 43.354333; 21.691
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина312 m
Азбресница на карти Србије
Азбресница
Азбресница
Азбресница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Азбресница је насеље у Србији у општини Мерошина у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 853 становника (према попису из 1991. било је 965 становника).

Порекло насеља[уреди | уреди извор]

Азбресница је старо село и помиње се још у турским тефтерима. Име Азбресница датира из давних времена. У Топлици су постојале две Бреснице, обе под Јастрепцом. Да би се оне некако одвојиле и разликовале, овој Бресници под Малим Јастрепцом дат је додатак Аз, прво слово у старословенској азбуци, како би се она разликовала као прва у поретку јављања ова два села са истим именом и на истој територији.

Изнад овог села налазе се рушевине једног старог града, који је припадао заштитном појасу старог Ниша (Наисусу). Цар Јустинијан обновио је 7 старих и подигао 32 нова града и тако обезбедио Ниш од упада других војски. У том византијском граду постојала је и хришћанска црква , чије се рушевине и остаци и данас виде. Изнад села познато је место Маркова греда, а људи су запамтили и Богородичин покров.

Црква у Азбресници постојала је још пре борбе на Косову, али су је Турци спалили приликом првог упада у ове крајеве. Према неким ископинама рачуна се да је црква била дуга око 10 метара а широка упола мање. После Акерманске конвенције 1826. године, која је дошла као резултат упорног и успешног руског притиска на ослабљену турску Порту да олакша живот поробљеним Србима, Турци су издали познати Махмуд-Ханов хатишериф 1830. године по коме су Србима биле допуштене извесне олакшице за градњу њихових храмова. Тада је обновљена и црква у Азбресници, али су је Турци поново спалили 1877. године, приликом свог последњег повлачења из ових крајева.

Затим је црква поново обновљена. Око цркве постојало је старо гробље, чији се трагови и данас налазе на путу који пролази кроз ово село. На месту садашње цркве налазиле су се њиве којима су те рушевине биле прекривене. Тек када су сељаци окопавали своје њиве, наишли су на ове рушевине. Обновљена црква била је од старог и слабог материјала. Убрзо је дотрајала, па је по наређењу епископа нишког Никанора затворена 1900. године. Врата цркве запечатио је месни поп Риста. Нова црква саграђена је у времену од 1901. до 1903. године са 35 метара високим црквеним звоном.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Азбресница живи 682 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,1 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 248 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.277
1953. 1.340
1961. 1.305
1971. 1.102
1981. 1.044
1991. 965 950
2002. 853 889
2011. 876
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
836 98,00%
Роми
  
13 1,52%
Словенци
  
2 0,23%
Црногорци
  
1 0,11%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Школство и просвета[уреди | уреди извор]

Школство и просвета нису били много развијени ни у доба када су ови крајеви били ослобођени од Турака. Основна школа у Азбресници основана је 1912. године. Школа је тада имала четири разреда. Први учитељ био је Лазар Ђуровић, пореклом Херцеговац. Нова школска зграда подигнута је тек после Првог светског рата и прва учитељица била је Наталија Илић.

Прве борбе са Бугарима[уреди | уреди извор]

Бугари су у селу похватали више сељака и стрељали их. Једне су одвели на сеоско гробље и тамо их побили. Затим су похапсили доста сељака из Азбреснице и интернирали их на ропски принудни рад у Бугарску и тамо су многи од њих оставили своје кости.

Азбресничка општина[уреди | уреди извор]

Први председник ове општине после рата био је Недељко Спасић из Азбреснице, затим, од 1923. па до 1926. године Десимир Јевтић из истог села. Станоје Андрејић, ратник са солунског фронта и носилац "Карађорђеве звезде" био је изабран за председника ове општине 1926. године, али он није издржао цео мандат и онда га је заменио Сава Блажић из Азбреснице. Од 1934. године председник је био Никола Миленковић а од 1936. године Јован Станисављевић. Азбресничка општина је бројила 2263 становника, 322 домова и заузимала је површину од 4202 хектара.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Драгољуб Мирчетић - Душко "Добрич у Народној револуцији"

Спољашње везе[уреди | уреди извор]