Азерски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
азерски језик
Азәрбајҹан дили
Azərbaycan dili
تورکجه
[note 1]
Говори се уАзербејџан, Иран, Турска, Грузија, Јерменија, Русија, Казахстан, Ирак, Сирија
Број говорника
око 30 милиона (недостаје датум)
алтајски[1] (спорно)
ћирилица, латиница и арапско писмо
Званични статус
Службени језик у
 Азербејџан
 Дагестан (Русија)
Језички кодови
ИСО 639-1az
ИСО 639-2aze
ИСО 639-3aze
{{{mapalt}}}
Мапа распрострањености азерског језика

Азерски или азербејџански језик (азер. Azəri, آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили) је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану.[2][3][4] Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка). Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.

Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу фонологије, речника, морфологије, синтаксе, и позајмљеница.[5] ISO 639-3 групише ова два језика као „макројезик”.[6] Северни азерски има званичан статус у Републици Азербејџан и Дагестану (федералним субјектима Русије) док јужни азерски нема званични статус у у Ирану, где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама Грузије и Турске и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.

Северни азерски и јужни азерски су припадници огуске гране туркијских језика. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на ширванском дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на табризком дијалекту, и блиско је сродан са турским, кашкајским, гагаушким, туркменским и кримскотатарским језиком, са којима је у различитим мерама међусобно разумљив.[7]

Историја[уреди]

Када је Руска Империја заузела јужни Кавказ током 19. века, то је поделило зону азерског језика на северну и јужну. Руси су у азерски језик увели употребу ћириличног писма, док је у иранском делу азербејџана настављено са употребом арапског писма. До 1936. азерски језик је погрешно називан татарски језик, док су га сами Азербејџанци звали турски, азерски или азербејџански турски. Азерски језик је постао званични језик Азербејџанске ССР 1978. После стицања независности, власти Азербејџана су одлучиле да се за писање азерског користи латиница, по моделу који је примењен у Турској. Године 1991. дефинисан је такозвани Нови турски алфабет.

Подручја у којима је азерски језик:
  Већински
  Мањински

Распрострањеност[уреди]

Азерски језик је подељен у два главна дијалекта: северни и јужни.[8][9] Северни азерски је званичан језик Азербејџана. Њиме говори око 8,15 милиона људи у Азербејџану, 300.474 у Грузији, 282.713 у Русији (90% њих у Дагестану), 84.590 у Јерменији и 78.460 у Казахстану.[10] Јужни азерски говори 14 до 17 милиона људи у северозападном Ирану, што чини 20–24 % укупног становништва Ирана. Неки дијалекти азерског су веома блиски туркменском и узбечком језику.

Алфабети[уреди]

Овде је дат упоредни приказ 3 алфабета која се користе за писање азерског језика.

Aa Аа آ ا
Əə Әә ا ه
Bb Бб ب
Cc Ҹҹ ج
Çç Чч چ
Dd Дд د
Ee Ее ا ئ
Ff Фф ف
Gg Ҝҝ گ
Ğğ Ғғ غ
Hh Һһ ه ح
Xx Хх خ
Ыы ئ
İi Ии ی
Jj Жж ژ
Kk Кк ک
Qq Гг ق
Ll Лл ل
Mm Мм م
Nn Нн ن
Oo Оо و
Öö Өө و
Pp Пп پ
Rr Рр ر
Ss Сс س ص ث
Şş Шш ش
Tt Тт ت ط
Uu Уу و
Üü Үү و
Vv Вв و
Yy Јј ی
Zz Зз ز ذ ض ظ

Примери речи[уреди]

  • su - вода
  • adam - човек
  • qadın - жена
  • böyük - велики
  • kiçik - мали
  • pişik - мачка
  • it - пас
  • eşq - љубав
  • mahnı - песма
  • sevmək - волети
  • getmək - ићи
  • danışmaq - причати
  • ağlamaq - плакати

Пример текста[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar ləyaqət və hüquqlarına görə azad və bərabər doğulurlar. Onların şüurları və vicdanları var və bir-birlərinə münasibətdə qardaşlıq ruhunda davranmalıdırlar.

Напомене[уреди]

  1. ^ Former Cyrillic spelling used in the Azerbaijan Soviet Socialist Republic.

Референце[уреди]

  1. ^ Етнолог
  2. ^ Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). Turkic-Iranian Contact Areas. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.
  3. ^ Djavadi, Abbas (19. 7. 2010). „Iran's Ethnic Azeris And The Language Question”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 24. 1. 2016. 
  4. ^ electricpulp.com. „AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 24. 1. 2016. 
  5. ^ „Azerbaijani, North”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 27. 10. 2018. »Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani« 
  6. ^ Ethnologue, ISO 639-3
  7. ^ Sinor, Denis (1969). Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus. Bloomington. стр. 71—96. ISBN 978-0-87750-081-0. 
  8. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azj „Северноазербејџански“
  9. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azb „Јужноазербејџански“
  10. ^ Helmut Glück: Metzler Lexikon Sprache, S. 57

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]