Азотни оксиди

Из Википедије, слободне енциклопедије

Појам азотни оксиди се обично односи на бинарна једињења кисеоника и азота или њихова једињења:

(Последња три са списка су нестабилна једињења.)

Хемијске реакције које доводе до настанка азотних оксида могу произвести неколико различитих једињења кисеоника и азота (различити пропорционални односи), у зависности од услова саме реакције. Ово је један од разлога зашто су споредни, нуспроизводи N2O непожељни; производња остала два стабилна оксида азота, која су узгред веома отровна, су законом регулисана.

NOx[уреди]

NOx је уопштена форма за моно-азотне оксиде(NO и NO2). Ови оксиди настају приликом процеса сагоревања, нарочито приликом процеса сагоревања на високим температурама.[1][2]

На нормалној, амбијенталној, температури кисеоник и азот не реагују међусобно. Приликом рада мотора са унутрашњим сагоревањем, сагоревање смеше ваздуха и горива производи довољно високу температуру да би изазвало ендотермну реакцију атмосферског азота и кисеоника у пламену. У градовима где је саобраћај густ, количина азотних оксида је приметна и може бити чак и штетна.

У присуству вишка кисеоника (O2), Азот-моноксид (NO) ће реаговати и настаће Азот-диоксид (NO2), а временски период ове реакције зависи од саме концентрације у ваздуху, види се на табели: [3]

NO концентрација у ваздуху

(ppm)

Време потребно да се половина присутног NO

оксидује у NO2 (min)

20,000 0.175
10,000 0.35
1,000 3.5
100 35
10 350
1 3500

Када су NOx и неке од органских испарљивих смеша (VOC) заједно у ваздуху, и уз присуство сунчеве светлости, оне формирају фотохемијски смог, који даје велики удео у загађењу природе. Поред загађења ове компоненте и негативно утичу на човеково здравље[4].

1. Азот-диоксид, ако се раствори у влаги из ваздуха, формира компоненту (азотну киселину) киселе кише:

2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3

(Азот-диоксид + вода → азотаста киселина + азотна киселина).

2. Затим се азотаста киселина разлаже:

3HNO2 → HNO3 + 2NO + H2O

(азотаста киселина → азотна киселина + азот-моноксид + вода),

3. Где азот-моноксид реагује са кисеоником, оксидује, и формира азот-диоксид који опет реагује са водом и опет ствара азотну киселина:

4NO + 3O2 + 2H2O → 4HNO3

(азот-моноксид + кисеоник + вода → азотна киселина).

Азот-моноксид такође учествује у стварању озона у тропосфери.[5]

Биогенетичко порекло[уреди]

У пољопривреди фертилизација и обогаћивање земљишта азотним ђубривима такође припомаже обогаћивању атмосферских NOx, преко фертилизације земљишта помоћу микроорганизмима који поспешују процес.[6][7]

Извори[уреди]

  1. Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  3. „NOx Removal”. Branch Environmental Corp. Приступљено 26. 12. 2007.. 
  4. „Health and Environmental Impacts of NOx”. United States Environmental Protection Agency. Приступљено 26. 12. 2007.. 
  5. D. Fowler, et al. (1998). „The atmospheric budget of oxidized nitrogen and its role in ozone formation and deposition”. New Phytologist 139: 11-23. DOI:10.1046/j.1469-8137.1998.00167.x. 
  6. J.N. Galloway, et al. (Sep 2004). „Nitrogen cycles: past, present, and future”. Biogeochemistry 70 (2): 153-226. DOI:10.1007/s10533-004-0370-0. 
  7. E.A. Davidson & W. Kingerlee (1997). „A global inventory of nitric oxide emissions from soils”. Nutrient Cycling in Agroecosystems 48: 37-50. DOI:10.1023/A:1009738715891. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]