Азотни оксиди

Из Википедије, слободне енциклопедије

Појам азотни оксиди се обично односи на бинарна једињења кисеоника и азота или њихова једињења:

(Последња три са списка су нестабилна једињења.)

Хемијске реакције које доводе до настанка азотних оксида могу произвести неколико различитих једињења кисеоника и азота (различити пропорционални односи), у зависности од услова саме реакције. Ово је један од разлога зашто су споредни, нуспроизводи N2O непожељни; производња остала два стабилна оксида азота, која су узгред веома отровна, су законом регулисана.

NOx[уреди]

NOx је уопштена форма за моно-азотне оксиде(NO и NO2). Ови оксиди настају приликом процеса сагоревања, нарочито приликом процеса сагоревања на високим температурама.[1][2]

На нормалној, амбијенталној, температури кисеоник и азот не реагују међусобно. Приликом рада мотора са унутрашњим сагоревањем, сагоревање смеше ваздуха и горива производи довољно високу температуру да би изазвало ендотермну реакцију атмосферског азота и кисеоника у пламену. У градовима где је саобраћај густ, количина азотних оксида је приметна и може бити чак и штетна.

У присуству вишка кисеоника (O2), Азот-моноксид (NO) ће реаговати и настаће Азот-диоксид (NO2), а временски период ове реакције зависи од саме концентрације у ваздуху, види се на табели: [3]

NO концентрација у ваздуху

(ppm)

Време потребно да се половина присутног NO

оксидује у NO2 (min)

20,000 0.175
10,000 0.35
1,000 3.5
100 35
10 350
1 3500

Када су NOx и неке од органских испарљивих смеша (VOC) заједно у ваздуху, и уз присуство сунчеве светлости, оне формирају фотохемијски смог, који даје велики удео у загађењу природе. Поред загађења ове компоненте и негативно утичу на човеково здравље[4].

1. Азот-диоксид, ако се раствори у влаги из ваздуха, формира компоненту (азотну киселину) киселе кише:

2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3

(Азот-диоксид + вода → азотаста киселина + азотна киселина).

2. Затим се азотаста киселина разлаже:

3HNO2 → HNO3 + 2NO + H2O

(азотаста киселина → азотна киселина + азот-моноксид + вода),

3. Где азот-моноксид реагује са кисеоником, оксидује, и формира азот-диоксид који опет реагује са водом и опет ствара азотну киселина:

4NO + 3O2 + 2H2O → 4HNO3

(азот-моноксид + кисеоник + вода → азотна киселина).

Азот-моноксид такође учествује у стварању озона у тропосфери.[5]

Биогенетичко порекло[уреди]

У пољопривреди фертилизација и обогаћивање земљишта азотним ђубривима такође припомаже обогаћивању атмосферских NOx, преко фертилизације земљишта помоћу микроорганизмима који поспешују процес.[6][7]

Извори[уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  3. ^ „NOx Removal“. Branch Environmental Corp Приступљено 26. 12. 2007.. 
  4. ^ „Health and Environmental Impacts of NOx“. United States Environmental Protection Agency Приступљено 26. 12. 2007.. 
  5. ^ D. Fowler, et al. (1998). „The atmospheric budget of oxidized nitrogen and its role in ozone formation and deposition“. New Phytologist 139: 11-23. DOI:10.1046/j.1469-8137.1998.00167.x. 
  6. ^ J.N. Galloway, et al. (Sep 2004). „Nitrogen cycles: past, present, and future“. Biogeochemistry 70 (2): 153-226. DOI:10.1007/s10533-004-0370-0. 
  7. ^ E.A. Davidson & W. Kingerlee (1997). „A global inventory of nitric oxide emissions from soils“. Nutrient Cycling in Agroecosystems 48: 37-50. DOI:10.1023/A:1009738715891. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Азотни оксиди