Акадско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стела Нарам-Сина, краља Акада

Акад је област и град у античком Вавилону. Акадом се првобитно звао северни део Месопотамије, насељен Сумеранима, где је у доба акадске династије (око 2350. п. н. е.) почео превладавати сем. елемент. У касније доба владари треће династије у Уру називали су се краљеви Сумера и Акада. Било је више градова у Акаду, од којих су најважнији Сипар, Вавилон и Киш.

Уједињење Месопотамије[уреди]

Политичко уједињење готово читаве Месопотамије збило се први пут у другој половини XXIV века пре нове ере (после 2350. год.) када се владар Акада Саргон I наметнуо као цар градовима у средњој и јужној Месопотамији. Акађани су, за разлику од Сумераца, били Семити и населили су средишњи део Месопотамије северно од Сумера. Власт Акадских царева протезала се од Персијског залива на југу до Средоземног мора на западу, па су тако Саргон I и његов унук Нарам-Син били први који су са поносом истицали да су владари „све четири стране света“.

Акад у Библији[уреди]

Акад се помиње у Библији у Књизи постања, где се наводи као један од Нимрудових градова (усп. Пост 10,10).

Језик и писмо[уреди]

Акађани су писмо усвојили од Сумераца, као и друге културне вредности, али су им наметнули своју власт. Акадски језик је од времена Саргона I и његових наследника постао службени језик Месопотамије, док је сумерски језик још дуго остао језик религије.

Литература[уреди]

  • Обрадовић, Мирко (2012). „Старе цивилизације Месопотамије“. Историја 1. Београд: Klett. стр. 30-40. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Акадско краљевство