Аквилеја

Координате: 45° 46′ 00″ С; 13° 22′ 00″ И / 45.76667° С; 13.36667° И / 45.76667; 13.36667
С Википедије, слободне енциклопедије
Аквилеја
Aquileia
Аквилеја - чувена патријаршијска црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаФурланија-Јулијска крајина
ПокрајинаУдине
Становништво
Становништво
 — 3.503
 — густина93,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 46′ 00″ С; 13° 22′ 00″ И / 45.76667° С; 13.36667° И / 45.76667; 13.36667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина5 m
Површина37,44 km2
Аквилеја на карти Италије
Аквилеја
Аквилеја
Аквилеја на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникАлвијано Скарел
Поштански број33051
Позивни број0431
Регистарска ознакаUD
Веб-сајт
www.comune.aquileia.ud.it

Аквилеја (итал. Aquileia, словен. Oglej, у месном говору Acuilee) град је у североисточној Италији. То је познати градић округа Удине у оквиру италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина.

Аквилеја је позната по древној Патријаршијској цркви из 11. века, данас под заштитом УНЕСКО-а.[1]

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Град Аквилеја налази се у североисточном делу Италије, 50 км западно од Трста, седишта покрајине. Град се налази у мочварном подручју источне Падске низије, око 10 км удаљен од северне обале Јадрана. Кроз град протиче речица Нотисоне.

Историја[уреди | уреди извор]

Базилика

Древна Аквилеја се налазила на десетак километара јужно од доњег тока реке Соче и око 7 km од мора, тако да је представљала упориште за затварање уског појаса између Алпа и Јадранског мора. Због повољног положаја прерасла је из војног логора у град, а била је и главна база за римске војне операције према реци Дунаву. Као година оснивања узима се 181. година. .[2] Аквилеја је била каналима повезана с морем, а у њу су водили и многи путеви. У 4. веку била је четврти град по величини у Италији, после Рима, Милана и Капуе и један од највећих и најбогатијих римских градова. Данас је Аквилеја уз Равену најважније археолошко налазиште северне Италије. Ископавањем се пронађено више староримских артефаката, а већина их је још неоткривена под ливадама.

Године 340., цар Константин II је убијен испред градских зидина у покушају да заузме град од свога брата Констанса I. Године 381. ту је одржан Аквилејски сабор, којим је преседавао Свети Амвросије, а на коме је осуђено аријанство. [3]

Хуни су заузели Аквилеју 452. године, након тромесечне опсаде и сравнили је са земљом. Аквилеја је на кратко обновљена, до поновног пада под Лангобарде 568. године. Лангобардски војвода од Фурланије је владао Аквилејом и околином из Чедада све док 774. године Карло Велики није заузео Ломбардију и начинио је франачким војводством с војводом Ериком фурланским на челу.

Под франачком влашћу живот се крајем 8. и почетком 9. века враћа у ове крајеве. [4] Аквилејски епископ које је био у бекству, вратио се и добио је звање патријарха.

Након пропасти франачке државе у 10. веку становници су претрпели пљачкашке нападе Угара. До 11. века, Аквилејски патријарх је постао довољно снажан да осигура привремену власт над Фурланији и Аквилеји. Тако је Цар Светог римског царства дао патријарху ту регију у феудални посед. Но, патријархов ауторитет је константно био разлогом територијалних размирица околног племства. У првој половини 11. века Аквилеја је обновљена, а обнову је водио партијарх. Од тад се назива Агле, Аглаја, Оглеј, словенски Оглај. 1420. године Аквилеја пада под власт Млетачке Репубилике.

Патријаршија је укинута 1751. године, и ова област је потпала под јурисдикцију бискупије у Удинама и Горици.

Аквилеја је била један од највећих и најбогатијих римских градова. Ископавања су открила једну улицу и северозападни угао градских зидина, док Државни археолошки музеј садржи преко 20.000 натписа, скулптура и других старина (стаклених посуда, римског новца и др.) из Аквилеје. Већина римских остатака још лежи неоткривено под ливадама Аквилеје, чинећи велико археолошко богатство - највећи нетакнути римски град.

Патријаршијска базилика је величанствена грађевина с подним мозаиком, а играла је кључну улогу у покрштавању великог дела централне Европе у раном средњем веку. Ову базилику с равним кровом подигао је патријарх Попо 1031. године на месту старије цркве, а доградио ју је 1379. године патријарх Маркуад у готском стилу.

Романичко-готичка фасада је повезана са двориштем Паганске цркве и остатком крстионице из 5. века. Унутрашњост је тробродне базилике са подним мозаицима из 4. века, док је дрвени кров из 1526. године, а фреске на зидовима из различитих доба; у капели св. Петра су из 4., у апсиди су из 11. века. Тзв. "Крипти фрески", испод презбитерија, налази се циклус фрески из 12. века са приказом корена хришћанства у Аквилеји и св. Хермагораса, првог епископа.

Археолошке ископине ​​и патријархална базилика уписани су УНЕСКОву листу светске баштине у Европи 1998. године.

Римски пут Аквилеја-Сингидунум[уреди | уреди извор]

Од Аквилеје до Сингидунума је ишао римски пут. Дуг је био 335 римских миља, односно 530 km. До Сирмијума је из Аквилеје требало 20 дана пешке, а до Сингидунума још додатна три дана, свега 23 дана. Пешице су прелазили око 20 до 25 km по дану.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 3.441 становника.[6]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
3.0773.1433.6273.3313.0413.2833.3853.3293.441

Аквилеја данас има око 3.500 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија број градског становништва стагнира.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аквијела на сајту УНЕСКО-а
  2. ^ Akvileja - raskrižje Rimskog carstva[мртва веза], 10. маја 2012.
  3. ^ Akvileja - Hrvatska enciklopedija
  4. ^ R.Matijašić, Akvileja, Istarska enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža
  5. ^ По стазама некадашњег римског пута (језик: словеначки)
  6. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]