Акутна мијелоцитна леукемија
| Акутна мијелоцитна леукемија | |
|---|---|
 | |
| Акутна мијелоцитна леукемија коштанe сржи | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Хематологија Онкологија |
| МКБ-10 | C92.0 |
| МКБ-9-CM | 205.0 |
| МКБ-O | M9861/3 |
| OMIM | 602439 |
| DiseasesDB | 203 |
| MedlinePlus | 000542 |
| eMedicine | med/34 |
| Patient UK | Акутна мијелоцитна леукемија |
| MeSH | D015470 |
Акутна мијелоцитна леукемија је врста акутних леукемија. Она је малигне болест крви која се одликује ненормалним размножавањем неке од ћелија мијелоидне лозе, повећањем броја белих крвних зрнаца у периферној крви и повећањем масе белих крвних зрнаца у организму. Акутна мијелоцитна леукемија једна је од чешћих акутних леукемија у одраслој доби, а инциденца јој се повећава са годинама. Највећи број ћелија у овој леукемији, у коштаној сржи, чине мијелобласти.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Појави болести може да претходи прелеукемијски синдром месецима, па чак и годинама у виду рефрактаме анемије, тромбоцитопеније или гранулоцитопеније. До примене хемиотерапије просечно трајање живота било је до 2,5 месеца. Око 60-80% болесника који примају хемиотерапију улазе у ремисију која просечно траје 11 месеци, али може трајати две и више година. Лошију прогнозу имају старије особе са великим бројем леукоцита, које од почетка болести имају хеморагијски синдром и инфекцију. Симптоми су обично неспецифични, као што су умор, грозница, слабост, губитак телесне тежине.
Лабораторијски налаз[уреди | уреди извор]
У великом броју случајева присутна је анемија, док број белих крвних зрнаца може бити нормалан, смањен или повећан. Дијагнозу је могуће поставити на темељу крвног размаза, али је пожељно испитати и коштану срж. Уколико је аспирацијом добијен узорак коштане сржи недовољан, нужна је биопсија.
Лечење[уреди | уреди извор]
Програми лечења су сложени, захтевају тим стручњака, тако да пацијенте треба лечити у специјализованим медицинским центрима. Циљ лечења је ремисија малигног тумора, а то се постиже кад су налази периферне крви и коштане сржи нормални. Трансплантација коштане сржи од идентичних близанаца или браће и сестара са идентичним ХЛА (подударање ткива) је оптималан третман. Зрачењем целог тела и комбинацијом високих доза хемотерапије постиже се потпуно потискивање коштане сржи домаћина, а затим се имплементира коштана срж даваоца. Примена ове терапије носи са собом велики ризик настанка различитих опортунистичких инфекција. Резултати су бољи када се трансплантација изврши током ремисије, а најбољи су код деце и млађих особа.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Правовременом дијагностиком и одговарајућом терапијом постиже се дуготрајно преживљавање без рецидива код 20 до 40% болесника. Такође у савременој медицини се прибегава све чешће трансплантацији коштане сржи, што код младих особа омогућава и проценат од 50%. За пацијенте са секундарном акутном мијелоцитном леукемијом прогноза је лоша.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Акутна мијелоцитна леукемија на сајту www.stetoskop.info (језик: српски)
- Страница америчког друштва за канцерогене болести о Акутним мијелоцитним леукемијама Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2010) (језик: енглески)
Чланак је великим делом преузет са сајта www.stetoskop.info уз дозволу коју можете видети овде.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
