Ак Којунлу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ак Којунлу
Āq Quyūnlū
Турци Белог Овна
Племенски савез Белог Овна у време највеће моћи (око 1478).
Племенски савез Белог Овна у време највеће моћи (око 1478).
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Земља Азербејџан, Јерменија, Иран, Турска, Ирак
Главни град Багдад
Друштво
Службени језик турски
Религија ислам
Политика
Облик државе монархија
Историја
 — Оснивање 1378.
 — Укидање 1501.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Селџучко царство Сафавиди
Османско Царство

Ак Којунлу (тур. Āq Quyūnlū, перс. آق‌ قویونلو‎), познати и као Туркмени Белог Овна, био је племенски савез Турака Огуза[1], који је владао данашњом источном Турском од 1378. до 1501. Сунити[2] под снажним утицајем Персије[3], у својим последњим деценијама завладали су и Јерменијом, Азербејџаном, Ираком и већим делом Ирана.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Византијски извори помињу Турке Белог Овна од 1340[5], а као оснивач њихове државе помиње се Кара Осман (1378-1435)[6], који је као Тимуров савезник добио поседе у Малој Азији после битке код Ангоре 1402. Највећи успон доживели су под вођством Узун Хасана (1423-1478)[7], који је успешно ратовао против ривалске државе Кара Којунлу (Турци Црног Овна) и заузео Багдад и западни део Ирана[8], а у савезу са Млетачком републиком ратовао је са Османлијама, од којих је 1473. поражен. После његове смрти држава Белог Овна брзо опада, да би 1501. коначно пала под власт Персије Сафавида.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ C.E. Bosworth and R. Bulliet, The New Islamic Dynasties: A Chronological and Genealogical Manual , Columbia University Press. 1996. ISBN 978-0-231-10714-3. стр. 275.
  2. ^ Michael M. Gunter, Historical dictionary of the Kurds (2010), p. 29
  3. ^ Kaushik Roy, Military Transition in Early Modern Asia, 1400-1750, (Bloomsbury, 2014), 38;"Post-Mongol Persia and Iraq were ruled by two tribal confederations: Akkoyunlu (White Sheep) (1378–1507) and Qaraoyunlu (Black Sheep). They were Persianate Turkoman Confederations of Anatolia (Asia Minor) and Azerbaijan."
  4. ^ electricpulp.com. „AQ QOYUNLŪ – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 25. 3. 2018. 
  5. ^ Sinclair, T.A. (1989). Eastern Turkey: An Architectural & Archaeological Survey, Volume I. Pindar Press. стр. 111. ISBN 9780907132325. 
  6. ^ Robert MacHenry. The New Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica. 1993. ISBN 978-0-85229-571-7. стр. 184.
  7. ^ Rosemarie Quiring-Zoche, "Aq Qoyunlu" Архивирано 2007-10-07 на сајту Wayback Machine, Encyclopædia Iranica.
  8. ^ H.R. Roemer, "The Safavid Period", in Cambridge History of Iran, Vol. VI, Cambridge University Press 1986, p. 339: "Further evidence of a desire to follow in the line of Turkmen rulers is Ismail's assumption of the title 'Padishah-i-Iran', previously held by Uzun Hasan."
  9. ^ Woods, John E. (1999) The Aqquyunlu: Clan, Confederation, Empire, University of Utah Press, Salt Lake City. ISBN 978-0-87480-565-9. стр. 125.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bosworth, Clifford. The New Islamic Dynasties: A Chronological and Genealogical Manual (2nd ed.) Columbia University Press, New York. 1996. ISBN 978-0-231-10714-3..
  • Eagles, Jonathan (2014). Stephen the Great and Balkan Nationalism: Moldova and Eastern European History. I.B. Tauris. 
  • Javadi, H.; Burrill, K. (24. 5. 2012). „AZERBAIJAN x. Azeri Turkish Literature”. Encyclopaedia Iranica. 
  • Morby, John. Dynasties of the World: A Chronological and Genealogical Handbook (2nd ed.) Oxford University Press, Oxford, England. 2002. ISBN 978-0-19-860473-0.
  • Thomas, David; Chesworth, John A., ур. (2015). Christian-Muslim Relations. A Bibliographical History:Central and Eastern Europe, Asia, Africa and South America. Vol. 7. Brill. 
  • Woods, John E.. The Aqquyunlu: Clan, Confederation, Empire (2nd ed.) University of Utah Press, Salt Lake City. 1999. ISBN 978-0-87480-565-9..
  • Muʾayyid S̲ābitī, ʻAlī (1967). Asnad va Namahha-yi Tarikhi (Historical documents and letters from early Islamic period towards the end of Shah Ismaʻil Safavi's reign.). Iranian culture & literature. Kitābkhānah-ʾi Ṭahūrī. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]