Алагир
| Алагир рус. Алагир | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Севернокавкаски |
| Република | Северна Осетија-Аланија |
| Основан | 1850 год|в 1850 году |
| Статус града | 1938. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 19.528 |
| — густина | 849,04 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 02′ 00″ С; 44° 13′ 00″ И / 43.033333° С; 44.216667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 1253 м m |
| Површина | 23 km2 |
.svg)  Алагир Алагир на мапи Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 363240 |
| Позивни број | +7 86731 |
| Регистарска ознака | 15 |
| ОКАТО код | 90205501000 |
Алагир (руски и осетски: Алаги́р) је индустријски град у Сјеверној Осетији-Аланији, аутономној републици у Русији. Налази се на западном делу реке Ардона, 54 km западно од главног града те републике, Владикавказа, на 43° 4′ N 44° 9′ E / 43.067° С; 44.150° И.
Број становника: 22.700 (2001)
Град је основао 1850, царевић Михаил Семјонович Воронцов, намесник Кавказа, недалеко од старовеког рудника сребра и олова у оближњем Алагирском кањону. Саграђен је као утврђено насеље око топионице и ускоро постаје велико рударско средиште. Градски статус добија 1938. године.
Алагирском привредом још увек превладава рударство, али је значајно и шумарство, прерађивачку индустрију и погоне за конзервирање.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2013. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 12.648 | 15.163 | 18.161 | 19.007 | 21.132[1] | 21 496 [2] | 20.949 | 20 575 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
