Алагир

Алагир
рус. *Алагир*
Алагир; рус. Алагир
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Севернокавкаски
Република	Северна Осетија-Аланија
Основан	1850 год\|в 1850 году
Статус града	1938.
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	19.528
— густина	849,04 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 02′ 00″ С; 44° 13′ 00″ И / 43.033333° С; 44.216667° И
Временска зона	UTC+4
Апс. висина	1253 м m
Површина	23 km2
	Алагир Алагир на карти Русије
Остали подаци
Поштански број	363240
Позивни број	+7 86731
Регистарска ознака	15
ОКАТО код	90205501000

Алагир (руски и осетски: Алаги́р) је индустријски град у Сјеверној Осетији-Аланији, аутономној републици у Русији. Налази се на западном делу реке Ардона, 54 km западно од главног града те републике, Владикавказа, на 43° 4′ N 44° 9′ E / 43.067° С; 44.150° И / 43.067; 44.150.

Број становника: 22.700 (2001)

Град је основао 1850, царевић Михаил Семјонович Воронцов, намесник Кавказа, недалеко од старовеког рудника сребра и олова у оближњем Алагирском кањону. Саграђен је као утврђено насеље око топионице и ускоро постаје велико рударско средиште. Градски статус добија 1938. године.

Алагирском привредом још увек превладава рударство, али је значајно и шумарство, прерађивачку индустрију и погоне за конзервирање.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2013.
12.648	15.163	18.161	19.007	21.132^[1]	21 496^[2]	20.949	20 575

Види још

Списак градова у Русији

Референце

^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1989Census-1] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-2] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]