Аламут (роман)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аламут
Ориг. насловAlamut
АуторВладимир Бартол
Дизајнер корицаМирко Стојнић
ЗемљаЈугославија
Језиксловеначки
Жанристоријски роман
Издавање
Издавач„Братство-Јединство“, Нови Сад
Датум
издавања

1954.
Број страница442
Тип медијатврди повез
Превод
ПреводилацЈосип Зидар и Маријана Зандер-Ројс

Аламут је историјски роман, дело словеначког писца Владимира Бартола.[1] Прво издање штампано је 1938. године,[2][3] а славу је стекао тек седам деценија касније, када је дошло до сукоба са исламским светом (9/11, напади у Мадриду и Лондону). Тада је књига показала историјску проблематику и своје визионарство. На српском језику роман се појавио 1954. године у преводу Јосипа Зидара и Маријане Зандор.

Садржај[уреди]

Књига нас води у 11. век у иранска брда. Говори о тврђави Аламут, неприступачном седишту исмаилаца (шиитске секте), одакле вођа Хасан ибн Саба води рат против „неверника“ (Селџука и осталих сунита). Он у тврђави има тајни центар за обуку врло храбрих бораца, асасина (хашашина), који су за свог вођу спремни и умрети. Хасану ибн Саби то успева уз помоћ врло префињеног система, јер све будуће борце шаље у лажни „рај“, када их након конзумирања чудесне куглице (хашиша) у прелепом врту дочекају прекрасне, младе девојке са припитомљеним дивљим животињама, са изобиљем хране и дивном музиком. Тако сви будући борци поверују да Хасан ибн Саба има кључ од раја. Да би борци поново доживели тај рај, спремни су да учине све, па и да умру. Тако им ибн Саба обећава рај и шаље их у самоубилачке мисије где морају, по наређењу, пре самог извођења напада, конзумирати те чудесне куглице (хашиш), који их доводи до пред врата раја, а у ствари их опусти како би лакше изводили нападе из којих се нико не враћа жив.

Прича се врти око једног од новодошлих бораца, Ибн Тахира, а споредно тече прича и о прелепој Халими, која је такође предодређена за Аламут, где ће бити нуђена као једна од тих рајских девојка које ће дочекивати и мамити будуће федајене нудећи им лажну слику о рају.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Alamut”. www.goodreads.com. Приступљено 29. 7. 2019. 
  2. ^ Vladimir Bartol (1938). Alamut (The novel that inspired Assassin's Creed). 
  3. ^ „Alamut | Introduction & Summary”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019.