Албанска споменица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Албанска споменица
Albanska spomenica.jpg
Албанска споменица
додељује Краљевина Југославија
Краљевина Југославија
Тип Тракица Албанске споменице
Статистика
Установљен 5. април 1920.
Прва награда 1920.

Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније односно Албанска споменица је једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916.

Установљење[уреди]

Установљена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра I Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хравата и Словенаца. На аверсу се налази леви профил врховног команданта cрпске војске регента Александра I, а око њега стоји кружни натпис „својим ратним друговима Александар“, око натписа се налази ловоров венац и сребрни двоглави орао са круном, а на реверсу је натпис „за верност отаџбини“. Медаља је ношена о светло зеленој траци са црним пругама уз ивицу. Медаља за спомен је почасно одликовање нижег ранга, али има своју историјску тежину, јер се додељује о годишњицама и јубилејима свим учесницима неког догађаја.[1]

Ратне прилике пред повлачење кроз Албанију[уреди]

После победе српске војске у Колубарској бици, децембра 1914. на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, аустоугарска балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Краљевину Србију. До 15. октобра 1915, упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и Дрине, и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према јужној Србији. Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице се налазе у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустругарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште српску војску у расулу.

Једини пут Српској војсци и избеглицима према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина. Српска војска са избеглим народом креће у повлачење преко Албаније и Црне Горе у зиму 1915. под страшном хладноћом, снегом завејаним путевима у општем расулу на температури 25 °C испод нуле. Војску у расулу и избегли народ изморен глађу и хладноћом нападају албански разбојници.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]