Алберт од Саксен-Кобурга и Готе

Алберт од Саксен-Кобурга и Готе
Принц Алберт од Саксен-Кобурга и Готе, слика Франца Ксавера Винтерхалтера
Лични подаци
Пуно име	Франц Август Карло Алберт Емануел
Датум рођења	(1819-08-26)26. август 1819.
Место рођења	замак Розенау, Немачка конфедерација
Датум смрти	14. децембар 1861.(1861-12-14) (42 год.)
Место смрти	замак Виндзор, Уједињено Краљевство
Супружник	Викторија Хановерска
Потомство	Викторија, Едвард VII, Алфред, Алиса, Артур
Родитељи	Ернест I од Саксен-Кобурга и Залфелда Лујза од Саксен-Кобурга и Алтенбурга
Династија	Саксен-Кобург и Гота
Принц супружник

Алберт од Саксен-Кобурга и Готе (пуно име: Франц Аугуст Карл Алберт Емануел; нем. Franz August Carl Albrecht Emanuel von Sachsen-Coburg und Gotha, енгл. Francis Albert Augustus Charles Emmanuel; 26. август 1819 – 14. децембар 1861) био је принц из немачке династије Саксен-Кобург и Гота, а као супруг британске краљице Викторије носио је и титулу принца Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске.

Рођен је у немачком Војводству Саксен-Кобург и Залфелд, чија је владарска кућа била повезана са многим европским династијама. У 20. години оженио је своју прву рођаку, краљицу Викторију 1840. године, са којом је имао деветоро деце. У првим месецима брака Алберт није учествовао у политичком и јавном животу монархије. Парламент је одбио да му да било какву титулу, јер би као племић могао учествовати у раду Дому лордова, што није било пожељно. Иако лишен уплитања у политику, Алберт је убрзо почео јавно да се залаже за реформе у образовању и укидање ропства. Касније је управљао краљичиним домом, имањима и канцеларијом. Био је један од организатора Светске изложбе 1851. године. Алберт је помогао развоју британске уставне монархије убедивши своју супругу да покаже мање пристрасности у њеним односима са Парламентом, иако је подржавао интервенционистичку спољну политику министра лорда Палмерстона.

Заражен тифусом, умро је у 42. години. Његова смрт дубоко је погодила краљицу, која је наредних 40 година носила црнину. Након Викторијине смрти 1901. године, њихов син Едвард VII постао је први монарх из династије Саксен-Кобург и Готе што је уједно представљао и крај владавине династије Хановер.

Младост

Алберт је рођен у замку Шлос Розенау (Schloss Rosenau) надомак Кобура, као други син војводе Ернеста I Саксен-Кобург и Залфелда и његове прве жене, Луизе од Саксен-Готе и Алтенбурга. Иста бабица која је помогла Луизи да се породи, само неколико месеци раније, помогла је доношењу на свет принцезе Викторије, која ће касније постати Албертова супруга. Дана 19. септембра те године, у Мермерној дворани породичног дома, водом из оближње реке, крштен је Алберт као верник Лутеранске евангелистичке цркве. Овој церемонији кумовали су очева мајка удовица војвоткиња Саксен-Кобурга и Залфеда, мајчин отац војвода Саксен-Кобурга и Алтенбурга, аустријски цар, војвода од Тешена и гроф Емануел фон Менсдорф-Пули.

Смрт Албертовог ујака Фредерика IV 1825. године донела је прерасподелу саксонских војводстава. Већ следеће године Албертов отац постао је владајући војвода династије Саксен-Кобурга и Готе.

Алберт је био у блиским односима са својим старијим братом Ернестом. Њихово детињство протекло је у турбулентним родитељским препиркама које су кулминирале разводом. Пошто је 1824. била протерана из војводства, Луиза, Албертова мајка, удала се за свог љубавника Александра фон Ханштајна, грофа од Полцига и Бајерсдорф. Највероватније је да више никад није видела своју децу. Умрла је седам година касније од рака у тридесетој години живота. Наредне године, њихов отац оженио се својом нећаком, братовљевом кћерком, Маријом од Виртемберга. Марија је тако постала маћеха својим рођацима, браћи од стрица. Међутим ни овај брак није имао успеха. Односи мећу супружницима били су хладни, а нова супруга није имала утицај на живот својих пасторчади.

Браћа су имала приватно образовање у свом дому. У почетку часове је држао Кристоф Флоршиц. Одласком у Брисел, њихов лични тутор постаје Белgијанац Адолф Кветеле. Као и многи други немачки принчеви, Алберт је студирао на Универзитету у Бону. Његов избор била су права, политичка економија, филозофија и историја уметности. Истакао се у музици, гимнастици, јахању и мачевању. Његови учитељи су били филозоф Фихте и песник Шлегел.

Женидба

Руком обојена дагеротипија принца Алберта из 1848.

Идеја о браку између Алберта и његове рођаке Викторије јавила се 1836. године као амбиција стрица Леополда, првог краља Белгије. У то време Викторија је била наследница британске круне и брак са Албертом помогао би у остварењу Леополдових политичких циљева. Викторијин отац, Едвард Август, четврти син краља Џорџа III, умро је док је она била још беба, а њен стриц Вилијам IV постао је нови краљ. Њена мајка, војвоткиња од Кента, Викторија од Саксен-Кобург-Залфелда, била је сестра Албертовог оца и стрица.

Леополд је успео да убеди сестру Викторију да позове у госте њиховог брата, војводу Саксен-Кобурга и Готе и његова два сина, како би их зближила са својом кћерком. Међутим, Вилијаму IV се није свидела ова идеја. Знајући да посета најављена за мај 1836. има за циљ одабир будућег принцезиног супруга, он је покушао да наметне принца Александра. Вилијам није желео да се његова наследница уда за Немца, те је у Александру, који је био други син холандског краља Вилијама II видео добру прилику. Викторија је била свесна да ће од њеног брака зависити која ће династија наследити династију Хановер, те је разматрала разне европске принчеве.

У писмима упућеним стрицу писала је о Алберту. „Алберт је изузетно леп; његова коса исте је боје као и моја; његове очи су крупне и плаве, и он има прелеп нос и слатка уста са ситним зубима; али шарм његовог држања је његов израз, који је углавном пријатан.“ С друге стране, Александар је за њу био „веома обичан“. Викторија се захваљивала Леополду на ангажовању око састанка. Из њених реченица јасно је било да ће нови принц Велике Британије бити Алберт од Саксен-Кобурга и Готе.

„ ... Он поседује све квалитете који би могли да ми пруже сву срећу. ... ” — Принцеза Викторија

Породица

Алберт је имао пет кћери и четири сина. Најстарија међу њима била је принцеза Викторија којој је било непуних седамнаест година када је добила најмлађу сестру Беатрис.

Родитељи

име	слика	датум рођења	датум смрти
Ернест I		2. јануар 1784.	29. јануар 1844.
Лујза од Саксен-Гота-Алтенбурга		21. децембар 1800.	30. август 1831.

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Краљица Викторија		24. мај 1819.	22. јануар 1901.

Деца

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Викторија од Саксен-Кобурга и Готе		21. новембар 1840.	5. август 1901.	Фридрих III
Едвард VII		9. новембар 1841.	6. мај 1910.	Александра од Данске
Алиса од Велике Британије		25. април 1843.	14. децембар 1878.	Лудвиг IV, велики војвода од Хесена и Рајне
Алфред од Саксен-Кобурга и Готе		6. август 1844.	30. јул 1900.	Марија Александровна
Хелен од Велике Британије		25. мај 1846.	9. јун 1923.	Кристијан од Шлезвиг-Холштајна
Лујза од Велике Британије		18. март 1848.	3. децембар 1939.	Џон Кембел, војвода од Аргајла
Артур, војвода од Конота и Стратхорна		1. мај 1850.	16. јануар 1942.	Лујза Маргарета од Пруске
Леополд, војвода од Олбенија		7. април 1853.	28. март 1884.	Хелен од Валдека и Пирмонта
Беатрис од Велике Британије		14. април 1857.	26. октобар 1944.	Хајнрих Мориц од Батенберга

Унуци Алберта и Викторије

Види још: Унуци краљице Викторије и Алберта

Принц Алберт је имао четрдесет унучади од којих су четворица били владајући монарси. Многобројни племићи данашњице воде порекло од принца Алберта и његове супруге краљице Викторије.

Напомена

a.	^ [Albert] is extremely handsome; his hair is about the same colour as mine; his eyes are large and blue, and he has a beautiful nose and a very sweet mouth with fine teeth; but the charm of his countenance is his expression, which is most delightful.

Породично стабло

Преци Алберт од Саксен-Кобурга и Готе

16. Francis Josias, Duke of Saxe-Coburg-Saalfeld 8. Ернст Фридрих, војвода од Саксен-Кобург-Залфелда 17. Anna Sophie of Schwarzburg-Rudolstadt 4. Франц, војвода од Саксен-Кобург-Залфелда 18. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel 9. Sophia Antonia of Brunswick-Wolfenbüttel 19. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel 2. Ернест I од Саксен-Кобурга и Залфелда 20. Хајнрих XXIX, гроф од Ројс-Еберсдорфа 10. Хајнрих XXIV, гроф од Ројс-Еберсдорфа 21. Countess Sophie Theodora of Castell-Remlingen 5. Countess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf 22. George August, Count of Erbach-Schönberg 11. Каролона Ернестина од Ербаха-Шенберга 23. Countess Ferdinanda of Stolberg-Gedern 1. Алберт од Саксен-Кобурга и Готе 24. Фридрих III, војвода Саксен-Гота-Алтенбурга 12. Ernest II, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg 25. Luise Dorothea of Saxe-Meiningen 6. Augustus, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg 26. Anton Ulrich, Duke of Saxe-Meiningen 13. Charlotte of Saxe-Meiningen 27. Charlotte Amalie of Hesse-Philippsthal 3. Лујза од Саксен-Кобурга и Алтенбурга 28. Duke Louis of Mecklenburg-Schwerin 14. Frederick Francis I, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin 29. Charlotte Sophie of Saxe-Coburg-Saalfeld 7. Duchess Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin 30. John August of Saxe-Gotha-Altenburg 15. Лујза од Саксен-Кобурга и Алтенбурга (1756—1808) 31. Countess Luise Reuss of Schleiz

Литература

• Ames, Winslow (1968). Prince Albert and Victorian Taste. London: Chapman and Hall. ISBN 9780670576074. 
• Armstrong, N. (2008). . „England and German Christmas Festlichkeit, c.1800-1914”. German History. 26 (4): 486—503. doi:10.1093/gerhis/ghn047. 
• Boutell, Charles (1863). A Manual of Heraldry, Historical and Popular. London: Windsor And Newton. ISBN 978-1-146-28954-2. 
• Boutell, Charles; Aveling, S. T. (2010) [1890]. Heraldry, Ancient and Modern: Including Boutell's Heraldry. London: Frederick Warne & Co. ISBN 978-1-146-15429-1. 
• Cust, Lionel (1907). . „The Royal Collection of Pictures”. The Cornhill Magazine, New Series. 
• Darby, Elizabeth; Smith, Nicola (1983). The Cult of the Prince Consort. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-03015-0. 
• Finestone, Jeffrey (1981). The Last Courts of Europe. London: The Vendome Press. ISBN 978-0-86565-015-2. 
• Fulford, Roger (1949). The Prince Consort. London: Macmillan Publishers. ISBN 9780333040096. 
• Groß, Reiner (2007). Die Wettiner. Stuttgart: Kohlhammer Verlag. 
• Hobhouse, Hermione (1983). Prince Albert: His Life and Work. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-241-11142-0. 
• Jagow, Kurt, ур. (1938). The Letters of the Prince Consort, 1831–61. London: John Murray. 
• Louda, Jiří; Maclagan, Michael (1999) [1981]. Lines of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe (2nd изд.). London: Little, Brown. ISBN 978-0-316-84820-6. 
• Montgomery-Massingberd, Hugh, ур. (1977). Burke's Royal Families of the World (1st изд.). London: Burke's Peerage. ISBN 978-0-85011-023-4. 
• Pinches, John Harvey; Pinches, Rosemary (1974). Heraldry Today: The Royal Heraldry of England. Slough, Buckinghamshire: Hollen Street Press. ISBN 978-0-900455-25-4. 
• Stewart, Jules (2012). Albert: A Life. London; New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84885-977-7. OCLC 760284773. 
• Weintraub, Stanley (1997). Albert: Uncrowned King. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5756-9. 
• Weir, Alison (1996). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy (Revised изд.). London: Random House. ISBN 978-0-7126-7448-5.