Албер Ками

Из Википедије, слободне енциклопедије
Албер Ками

Albert Camus, gagnant de prix Nobel, portrait en buste, posé au bureau, faisant face à gauche, cigarette de tabagisme.jpg
Албер Ками.

Информације
Датум рођења (1913-11-07) 7. новембар 1913.
Место рођења Дреан (Француски Алжир)
Датум смрти 4. јануар 1960.(1960-01-04)(46 год.)
Место смрти Вилблевен (Француска)
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Албер Ками је (фр. Albert Camus; 7. новембар 19134. јануар 1960) француски писац, филозоф и новинар. Добитник нобелове награде за књижевност 1957. године. Познат је по свом карактеристичном стилу писања и тематикама својих дела.

Биографија[уреди]

Албер Ками је рођен 7. новембра 1913. у породици сиромашног алзашког земљорадника у Алжиру. Отац је, убрзо по дечаковом рођењу, погинуо у чувеној бици на Марни у Првом светском рату. Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао сам да зарађује хлеб, удара печате на возачке дозволе у алжирској префектури, а у слободним часовима да продаје аутомобилске делове и бележи барометарски притисак у метеоролошкој станици. Ками затим ради у алжирској радио-станици, интересује се за позоришну уметност, а једно време ради и са властитом позоришном трупом. До седамнаесте године, када му је дијагностификована туберкулоза, активно се бавио фудбалом играјући на позицији голмана.

Спорт и науку је заволео под утацајем наставника у основној школи. Захвалност му је одао и током инаугуарационог говора при додели нобелове награде за књижевност 1957. године.[1]

Успешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа „Борба“, који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма. Богато животно искуство и већ оформљена визија света почели су да добијају свој уметнички облик у низу његових славних романа: Странац, (1942), Куга (1947) и Пад (1956); затим у драмама Неспоразум (1944), Калигула (1944) и Опсадно стање (1948), као и у дитативном лирском коментару романа Странац, објављеном 1943. године под називом Мит о Сизифу. Познати роман је и Побуњени човек (1951). Камијевом књижевном делу одато је највеће признање додељивањем нобелове награде за књижевност 1957. године.

Ками је погинуо 4. јануара 1960. у саобраћајној несрећи. Возач је био његов блиски пријатељ и издавач Мишел Галимар [2] (фр. Michel Gallimard), који је такође погинуо. Његове две ћерке близнакиње, Катрин и Жоан, власнице су ауторских права на његова дела.

Прозни стил[уреди]

У својим делима - било да су романи, драме или есеји - Албер Ками се бави човеком и људском егзистенцијом; трага за смислом човековог трајања и упркос радостима које живот пружа он у њему открива апсурд, много шта што га чиин бесмисленим, одакле и човеково трајно незадовољство у овоме свету и стални сукоб појединца и света, и осећај човека да је странац у овоме свету. На тему те филозофије настаће његов роман Странац, који и јесте слика о апсурнодсти трајања, који ће своје објашњење добити у есеји Мит о Сизифу.[3]

Есеји[уреди]

  • Мит о Сизифу (1948)

Романи[уреди]

Драме[уреди]

  • Неспоразум (1944)
  • Калигула (1944)
  • Опсадно стање (1948)

Референце[уреди]

  1. Интернет енциклопедија Британника
  2. de Gaudemar, Antoine (16 April 1994). "This one's had a good start born in the middle of a move". Guardian (UK)
  3. Књижевност и српски језик, приручник за ученике четвртог разреда гимназије и средњих стручних школа, Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, Нови Сад, 2009. год

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: