Алгу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алгу
Arik Buka defeats Alghu-Rashid al'Din Jami al Tavarikhs-large.jpg
Арик Боке наноси пораз Алгуу, могулска верзија Џами ат-Тавариха, Рашида ал-Дина из 1597. године.
Датум рођењапре 1247.
Место рођењаМонголско царство
Датум смрти1265/6.
Место смртиАлмалик
Чагатај канат
ГробАлмалик
ДинастијаБориџигин
ОтацБаидар
Вероисповесттенгризам
СупружникОргана-катун
ПотомствоЧубеј
чагатајски кан
Период1260—1265/6
ПретходникМубарак-шах
НаследникМубарак-шах
Flag of Chagatai khanate.svg

Алгу (пре 1247 — 1265/6, Алмалик) је био син Баидара, великог монголског војсковође који се истакао у походу на Европу и другог сина кана Чагатаја, сина Џингис-кана. Био је чагатајски кан од 1260. до своје смрти.

Освајање власти[уреди]

Године 1260. на место чагатајског кана поставио га је Арик Боке, самопроглашени Велики Кан у Монголији.[1] Енергични Алгу се веома брзо повезао са утицајним чагатајским амирима, што му је омогућило релативно лако преузимање власти већ до 1261. године, премда је постојао и легитимни кан Мубарак-шах. Приликом освајања власти Алгу је присвојио и Самарканд и Бухару, које су раније заједнички контролисали гарнизони чагатајског кана и Великог Кана. Такође, биле су освојене и поједине области које су припадале Златној хорди, као што су Харезм и северни део Авганистана, што је довело до сукоба са северозападним суседом.

Толуидски грађански рат[уреди]

Алгу је учествовао у Толуидском грађанском рату који се од 1260. до 1264. године водио између наследника Монгке-кана: Арик Бокеа и Кублаја. У почетку је подржавао Арик Бокеа, али кад је постало јасно да ће, после губитка Каракорума, изгубити, побунио се против његове власти и победио га у бици код језера Сајрам, 1262. године.[2] Чагатајски канат је био важан савезник Арик Бокеа, зато што је храном снабдевао Монголију у којој је, изазавана климатским приликама, владала глад. У тешкој ситуацији, самопроглашени Велики Кан у пролеће 1263. године упада у канат и наноси пораз Алгуу у бици на реци Или, приморавши га да побегне у Источни Туркестан, где га гони до Јининга. Међутим, лоше климатске прилике, глад у Монголији и поврх свега оштра зима 1263./1264. приморале су Арик Бокеа да се у пролеће преда брату.[3]

Посета браће Поло[уреди]

Николо и Матео Поло у Бухари, дело мајстора Мазарена инспирисано књигом Путовања Марка Пола, настало између 1410. и 1412. године. Национална библиотека Француске.

Током његове владавине кроз област Чагатајског каната су прошли млетачки трговци, браћа Николо и Матео Поло, отац и стриц Марка Пола. Наиме, они су се налазили на двору Берке-кана, владара Златне хорде, и намеравали су да се врате својим кућама 1261. године. Међутим, избија рат између Берке-кана и илкана Хулагу-кана, па браћа нису могла да се врате истим путем којим су дошла. Стога одлучују да се врате заобилазним путем према истоку, како би избегли ратна дејства.[4] Напредујући на исток, прешли су реку Сејхан и доспели до пустиње, која се простирала све до Бухаре, најбогатијег града Чагатајског каната.[5][6] Нашавши се у окружењу браћа се три године задржавају у Бухари.[4][5]

Неочекивано, браћу избавља посебни изасланик Хулагу-кана упућен Кублај-кану у северну Кину.[4][5][7] Будући да му се никад раније није указала прилика да се упозна са неким рођеним у Италији, премда је то жарко желео, неизмерно се обрадовао сусрету и разоговору са овом браћом, који су, у тај час, постали вични језику Татара; и пошто се с њима дружио неколико дана и схватио да су му њихови манири сасвим по вољи , предложио им је да пођу са њим у посету Великом Кану, који би био срећан да их види на свом двору, где до тог часа није боравио нико из њихове земље; додавши томе да ће бити примљени уз све почасти и обасути силним даровима.[4][8] Уместо да да се излажи великом ризику у покушају да се врате кући, браћа прихватају позив изасланика и настављају путем севера и североистока као његова свита, у пратњи неколико слугу које су повели још из Венеције.[9][10]

Браћа напуштајући Бухару пролазе кроз Самарканд и Кашгар, наишавши на опасну пустињу Такла Макан. Потом северним правцем стижу у Турфан и Хами, затим крећу на југоисток да би прошли кроз коридор Хеси.[11] Путовање је било отежано због снегова и изливања река, тако да су до Кублај-кановог двора у Пекингу стигли тек после годину дана путовања, 1266. године.[11][10]

Рат са Каидуом и смрт[уреди]

Иако су престале борбе Кублаја и Арик Бокеа, наставио се Алгуов рат са Каидуом, владарем јужног Сибира, поглаваром Огатајеве династије и савезником Златне хорде. Наиме, Алгу је напао овог моћног господара још 1263. године, пошто је овај био савезник Арик Бокеа. Каиду је у почетку однео победу над Алгуовом војском, али чагатајски кан му је касније нанео тежак пораз. Међутим, Алгу није стигао да искористи ову победу. Умро је напрасно у зиму 1265./1266. годину. Да би осигурао свој положај и легитимитет, мало пред смрт се оженио Органом, удовицом Кара-Хулагуа и мајком Мубарак-шаха, која га није надживела. На месту чагатајског кана наследио га је претходник, Мубарак-шах.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јесугеј
 
 
 
 
 
 
 
8. Џингис-кан, Велики Кан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хоелун
 
 
 
 
 
 
 
4. Чагатај, чагатајски кан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Борте
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Баидар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Алгу
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Џек Ведерфорд, Џингис Кан и стварање савременог света, 2007. Београд
  • Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд