Александар Бачвански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Бачвански
Датум рођења1832.
Место рођењаТемишвар
 Аустријско царство
Датум смрти(1881-03-26)26. март 1881.
Место смртиБеоград
 Кнежевина Србија

Александар—Алекса Бачвански (Темишвар 1832Београд, 26. март 1881) је био српски глумац и позоришни редитељ.

Завршио је 5 разреда гимназије у Сремским Карловцима и наставио 1846 школовање у Сегедину. После пораза Мађарске револуције 1848. у којој је учествовао као гимназијалац, оснива у Сегедину аматерско позориште. Завршивши лицеј ступа у државну службу. Љубав према позоришту навела га је да напусти службу и ступи у једну мађарску путујућу позоришну дружину, у којој се развија у карактерног глумца. Играо је у Пешти под именом Varhidi. Ту га је сликар Стеван Тодоровић ангажовао за члана Народног позоришта у Београду. Ту се поред глуме истакао и као мајстор режије, коју је подигао на завидну висину припремајућу за тај посао Адама Мандровића, Милоша Цветића и Тошу Јовановића. Био је мајстор у режији масовних сцена.

Престао се бавити режијом 1874, оболевши на очима, после несрећног пада и потреса мозга. С књижевником и оснивачем Народног позоришта Јованом Ђорђевићим водио је бригу о стварању подмлатка у тек основаној глумачкој школи.

Као глумац био је представник карактерног фаха и истакоа се реалистичном сугестивном игром. Главне улоге су му биле:Шајлок (Шекспир Млетачки трговац), Харпагон (Молијер Тврдица), Ђурађ Бранковић (Оберник Ђурађ Бранковић), Људевит XI (Делавињ, Људевит XI ) и др у којима игра и после тешке болести када је ослепио.

Од београдске публике опростио се 25. марта 1881. улогом Фарија (Гроф Монте Кристо). Непосредно после представе Бачвански је умро. „У историји српског позоришта представља једну од најтрагичјих личности.“ [1]

Референце[уреди]

  1. ^ Проф Живојин Петровић у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ 1980. том 1 стр. 413.

Литература[уреди]

  • Јован Ђорђевић:Алекса Бачвански, српски глумац, Српске илустроване новине 1882;
  • Ђорђе Малетић:Грађа за историју српског Народног позоришта у Београду 1884.
  • Драгутин Ј. Илијић: Слепи глумац 1912.