Александар Браун

С Википедије, слободне енциклопедије
Александер Браун
Plate 07 Alexander Braun, Photograph album of German and Austrian scientists (cropped).png
Александар Браун, око 1876.
Пуно имеАлександер Карл Хајнрих Браун
Рођење(1805-05-10)10. мај 1805.
Регенсбург, Flag of Bavaria (striped).svg Краљевство Баварска
Смрт29. март 1877.(1877-03-29) (71 год.)
Берлин, Немачко царство
ПољеБотаника
ИнституцијаУниверзитет у Фрајбургу
Универзитет у Гисену
Универзитету у Берлину
Познат поМорфологији биљака
Ботаничка ауторска скраћеница је А. Браун

Александар Карл Хајнрих Браун (10. мај 1805. − † 29. март 1877) био је немачки ботаничар из Регенсбурга у Баварској. Његова истраживања усредсређена су на морфологију биљака.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ботанику је студирао у Хајделбергу, Паризу и Минхену . 1833. године почео је предавати ботанику на Политехничкој школи у Карлсруеу, задржавајући се тамо до 1846. После је био професор ботанике у на Универзитету Алберт Лудвигс у Фрајбургу од 1846, на Универзитету у Гиесену од 1850. и на Универзитету у Берлину од 1851, где је остао до 1877. Док је био у Берлину, био је и директор ботаничке баште. Изабран је 1852. године за страног члана Краљевске шведске академије наука.

Истраживања[уреди | уреди извор]

Браун је у великој мери познат по истраживањима која укључују морфологију биљака. Прихватио је еволуцију, али је био критичар дарвинизма[1]. Био је заговорник витализма, популарне шпекулативне теорије из 19. века која је тврдила да у живој материји постоји регулаторна сила како би се одржала функционалност. Упркос овим веровањима, Браун је дао важан допринос на пољу теорије ћелија.

Рад[уреди | уреди извор]

Браун је био главни представник идеалистичке упоредне морфологије биљака. На основу својих природно-филозофских ставова развио је своју теорију о положају листа биљака која се заснивала на ранијим теоријама Карла Фриедриха Шимпера. Овај приступ се такође заснива на његовом биљном систематском и цветном морфолошком раду. У својој систематичности покушао је да распоред биљака постави на упоредну морфолошку основу у вези са историјским развојем биљног царства. Његова микроскопска истраживања криптогама дала су важан допринос развоју теорије ћелија.

Од његове анализе распореда љусака на шишарки из 1830-их, сматран је пиониром филотаксије phyllotaxis[а][4].

Епоними[уреди | уреди извор]

1877. године Вилхем Филип Шимпер и Филип Бруш су у његову част су именовали биљни род Braunia[5]. Такође, украсна биљка позната као „Браунова божја папрат“ (Polystichum braunii) носи његово име[6].

Писана дела[уреди | уреди извор]

Студија шишарке обичне јеле (Abies alba), цртеж Александар Браун
  • 1831: Untersuchung über die Ordnung der Schuppen an den Tannenzapfen (Investigation on the order of shapes in pine cones).
  • 1842: Nachträgliche Mitteilungen über die Gattungen Marsilia und Pilularia (Additional releases on the genera Marsilea and Pilularia).
  • 1851: Betrachtungen über die Erscheinung der Verjüngung in der Natur, insbesondere in der Lebens- und Bildungsgeschichte der Pflanze (Leipzig, 198 pp.) (Reflections on the phenomenon of rejuvenation in nature, particularly in the life and developmental history of the plant).
  • 1852: Über die Richtungsverhältnisse der Saftströme in den Zellen der Characeen. (on directional conditions involving juice flow in the cell of Characeae).
  • 1853: Das Individuum der Pflanze in seinem Verhältnis zur Spezies etc. (The individual plant in its relation to species, etc.).
  • 1854: Über den schiefen Verlauf der Holzfaser und die dadurch bedingte Drehung der Stämme
  • 1854: Über einige neue und weniger bekannte Krankheiten der Pflanzen, welche durch Pilze erzeugt werden (On new and lesser-known diseases of plants produced by fungi).
  • 1854: Das Individuum der Species in seinem Verhältnis zur Pflanze (The individual of the species in its relationship to the plant).
  • 1855: "Algarum unicellularium genera nova et minus cognita".
  • 1856: Über Chytridium, eine Gattung einzelliger Schmarotzergewächse auf Algen und Infusorien (On Chytridium, a genus of unicellular parasites on algae and infusoria).
  • 1857: Über Parthenogenesis bei Pflanzen (On parthenogenesis in plants)
  • 1860: Über Polyembryonie und Keimung von Caelebogyne (Polyembryony and germination of Caelebogyne).
  • 1861: Index seminum Horti Botanici Berolinensis: Appendix Plantarum Novrum et minus cognitarum quea in Horto region botanico Berolinensi coluntur.
  • 1862: Über die Bedeutung der Morphologie (On the importance of morphology).
  • 1862: Zwei deutsche Isoetesarten (Two German Isoëtes species).
  • 1863: Über Isoetes (On quillworts).
  • 1865: Beitrag zur Kenntnis der Gattung Selaginella (Contribution to the knowledge of the genus Selaginella).
  • 1867: Die Characeen Afrikas (African Characeae).
  • 1867: "Conspectus systematicus Characearum europaearum".
  • 1870: Neuere Untersuchungen über die Gattungen Marsilia und Pilularia (Recent studies on the genera Marsilea and Pilularia).
  • 1872: Über die Bedeutung der Entwicklung in der Naturgeschichte (On the importance of development in natural history).

Bиди још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У ботаници, филотаксија је распоред листова на биљној стабљици (од старогрчког phýllon „лист“ и táxis „аранжман“)[2]. Филотактичке спирале чине препознатљиву класу образаца у природи. Термин је смислио Шане Боне да би описао распоред лишћа на биљци[3].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glick, Thomas F. (1988). The Comparative Reception of Darwinism. University of Chicago Press. стр. 86. ISBN 0-226-29977-5. 
  2. ^ φύλλον, τάξις. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  3. ^ Livio M (2003) [2002]. The Golden Ratio: The Story of Phi, the World's Most Astonishing Number (First trade paperback изд.). New York City: Broadway Books. стр. 109. Bibcode:2002grsp.book.....L. ISBN 978-0-7679-0816-0. 
  4. ^ [1] A History of the Study of Phyllotaxis
  5. ^ EFloras, Flora of North America Braunia Bruch & Schimper
  6. ^ [2] Encyclopedia of garden ferns by Suzanne Olsen

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Александар Браун . У: Леополдина - Он лине: 1. део, 1871–1872, стр.   50–60 (in German)
  • АВ Еицхлер . Реде беи дер Ентхуллунг дес Денкмалс вон Алекандер Браун, 1879 (in German)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]