Александар Браун
Александер Браун | |
---|---|
![]() Александар Браун, око 1876. | |
Лични подаци | |
Пуно име | Александер Карл Хајнрих Браун |
Датум рођења | 10. мај 1805. |
Место рођења | Регенсбург, ![]() |
Датум смрти | 29. март 1877.71 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачко царство |
Научни рад | |
Поље | Ботаника |
Институција | Универзитет у Фрајбургу Универзитет у Гисену Универзитету у Берлину |
Познат по | Морфологији биљака |
Ботаничка ауторска скраћеница је А. Браун |
Александар Карл Хајнрих Браун (нем. Alexander Carl Heinrich Braun; Регенсбург, 10. мај 1805. − 29. март 1877) био је немачки ботаничар из Регенсбурга у Баварској. Његова истраживања усредсређена су на морфологију биљака.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ботанику је студирао у Хајделбергу, Паризу и Минхену . 1833. године почео је предавати ботанику на Политехничкој школи у Карлсруеу, задржавајући се тамо до 1846. После је био професор ботанике у на Универзитету Алберт Лудвигс у Фрајбургу од 1846, на Универзитету у Гиесену од 1850. и на Универзитету у Берлину од 1851, где је остао до 1877. Док је био у Берлину, био је и директор ботаничке баште. Изабран је 1852. године за страног члана Краљевске шведске академије наука.
Истраживања
[уреди | уреди извор]Браун је у великој мери познат по истраживањима која укључују морфологију биљака. Прихватио је еволуцију, али је био критичар дарвинизма[1]. Био је заговорник витализма, популарне шпекулативне теорије из 19. века која је тврдила да у живој материји постоји регулаторна сила како би се одржала функционалност. Упркос овим веровањима, Браун је дао важан допринос на пољу теорије ћелија.
Рад
[уреди | уреди извор]Браун је био главни представник идеалистичке упоредне морфологије биљака. На основу својих природно-филозофских ставова развио је своју теорију о положају листа биљака која се заснивала на ранијим теоријама Карла Фриедриха Шимпера. Овај приступ се такође заснива на његовом биљном систематском и цветном морфолошком раду. У својој систематичности покушао је да распоред биљака постави на упоредну морфолошку основу у вези са историјским развојем биљног царства. Његова микроскопска истраживања криптогама дала су важан допринос развоју теорије ћелија.
Од његове анализе распореда љусака на шишарки из 1830-их, сматран је пиониром филотаксије phyllotaxis[а][4].
Епоними
[уреди | уреди извор]1877. године Вилхем Филип Шимпер и Филип Бруш су у његову част су именовали биљни род Braunia[5]. Такође, украсна биљка позната као „Браунова божја папрат“ (Polystichum braunii) носи његово име[6].
Писана дела
[уреди | уреди извор]
- 1831: Untersuchung über die Ordnung der Schuppen an den Tannenzapfen (Investigation on the order of shapes in pine cones).
- 1842: Nachträgliche Mitteilungen über die Gattungen Marsilia und Pilularia (Additional releases on the genera Marsilea and Pilularia).
- 1851: Betrachtungen über die Erscheinung der Verjüngung in der Natur, insbesondere in der Lebens- und Bildungsgeschichte der Pflanze (Leipzig, 198 pp.) (Reflections on the phenomenon of rejuvenation in nature, particularly in the life and developmental history of the plant).
- 1852: Über die Richtungsverhältnisse der Saftströme in den Zellen der Characeen. (on directional conditions involving juice flow in the cell of Characeae).
- 1853: Das Individuum der Pflanze in seinem Verhältnis zur Spezies etc. (The individual plant in its relation to species, etc.).
- 1854: Über den schiefen Verlauf der Holzfaser und die dadurch bedingte Drehung der Stämme
- 1854: Über einige neue und weniger bekannte Krankheiten der Pflanzen, welche durch Pilze erzeugt werden (On new and lesser-known diseases of plants produced by fungi).
- 1854: Das Individuum der Species in seinem Verhältnis zur Pflanze (The individual of the species in its relationship to the plant).
- 1855: "Algarum unicellularium genera nova et minus cognita".
- 1856: Über Chytridium, eine Gattung einzelliger Schmarotzergewächse auf Algen und Infusorien (On Chytridium, a genus of unicellular parasites on algae and infusoria).
- 1857: Über Parthenogenesis bei Pflanzen (On parthenogenesis in plants)
- 1860: Über Polyembryonie und Keimung von Caelebogyne (Polyembryony and germination of Caelebogyne).
- 1861: Index seminum Horti Botanici Berolinensis: Appendix Plantarum Novrum et minus cognitarum quea in Horto region botanico Berolinensi coluntur.
- 1862: Über die Bedeutung der Morphologie (On the importance of morphology).
- 1862: Zwei deutsche Isoetesarten (Two German Isoëtes species).
- 1863: Über Isoetes (On quillworts).
- 1865: Beitrag zur Kenntnis der Gattung Selaginella (Contribution to the knowledge of the genus Selaginella).
- 1867: Die Characeen Afrikas (African Characeae).
- 1867: "Conspectus systematicus Characearum europaearum".
- 1870: Neuere Untersuchungen über die Gattungen Marsilia und Pilularia (Recent studies on the genera Marsilea and Pilularia).
- 1872: Über die Bedeutung der Entwicklung in der Naturgeschichte (On the importance of development in natural history).
Bиди још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Glick, Thomas F. (1988). The Comparative Reception of Darwinism. University of Chicago Press. стр. 86. ISBN 0-226-29977-5.
- ^ φύλλον, τάξις. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
- ^ Livio M (2003) [2002]. The Golden Ratio: The Story of Phi, the World's Most Astonishing Number (First trade paperback изд.). New York City: Broadway Books. стр. 109. Bibcode:2002grsp.book.....L. ISBN 978-0-7679-0816-0.
- ^ (PDF) http://aob.oxfordjournals.org/cgi/reprint/80/3/231.pdf]. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)A History of the Study of Phyllotaxis - ^ EFloras, Flora of North America Braunia Bruch & Schimper
- ^ https://books.google.com/books?id=UNe-JB5ftKEC&pg=PA326]. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). [1] Encyclopedia of garden ferns by Suzanne Olsen
- Биографија на Немачка биографија.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Александар Браун . У: Леополдина - Он лине: 1. део, 1871–1872, стр. 50–60 (in German)
- АВ Еицхлер . Реде беи дер Ентхуллунг дес Денкмалс вон Алекандер Браун, 1879 (in German)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]„Braun, Alexander”. New International Encyclopedia. 1905.