Александар Гаталица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Гаталица
GatalicaAleksandar.jpg
Александар Гаталица
Датум рођења1964.
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија
Најважнија дела
Линије живота
Линије живота
Чиода са две главе
Невидљиви
Београд за странце
НаградеНаграда Милош Црњански
Награда Иво Андрић
Награда Giorgio la Pira
Награда Удружења драмских уметника
Награда Стеван Сремац
Награда Umberto Saba
НИН-ова награда
Награда Меша Селимовић

Александар Гаталица (Београд, 1964) српски је писац, преводилац са античког грчког језика и музички критичар. У Београду је дипломирао 1989. општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком .[1]

Као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Проза Александра Гаталице објављивана је у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.

Члан је Српског књижевног друштва.[2]

Каријера[уреди]

Током каријере био је на следећим функцијама: Уредник Едиције Европа , Уредник страница Светске књижевности, лист Данас, уредник мултимедијалног CD-рома Contemporary Serbian Art, члан Управе Српског ПЕН Центра,. члан Управног одбора Европског покрета у Србији , потпредседник Европског покрета у Србији, уредник Годишњака српске књижевности Српског ПЕН центра, уредник издања Ко је ко (Who`s who ), издање Српски ПЕН центар, Члан Савета за музику РТС, Уметнички директор Опере и театра Мадленианум, Уредник додатка БЛИЦ књига, Уредник културе Информативног програма РТС, Управитељ Фондације Народне библиотеке Србије, . Начелник одељења за програме из културе, односе са јавношћу и протокол НБС. Као музички критичар, писао критике.

Књижевност[уреди]

  • Линије живота (роман, Рад, Београд, 1993)
  • Наличја (роман, БИГЗ, Београд, 1995)
  • Мимикрије (приповетке, Стубови културе, Београд 1996)
  • Век (циклус приповедака), Стубови културе, Београд 1999, Просвета 2010, Моно и Мањана 2012),
  • Крај (роман, Глас српски, Бања Лука, 2001)
  • Чиода са две главе (драма, поставка: Београдско драмско позориште, издање Наш траг, 1-4/2009 )
  • Еурипидова смрт (роман, Филип Вишњић, Београд 2002)
  • Најлепше приче Александра Гаталице (приредио Петар Пијановић, Едиција Нај, Просвета, Београд 2003)
  • Београд за странце (циклус приповедака, Филип Вишњић, Београд 2004, исти издавач 2008)
  • Дијалог са опсенама (две новеле, Глас Српски, Бањалука, 2006)
  • Дненик поражених неимара (приповетке, Завод за уџбенике, Београд, 2006)
  • Невидљиви (роман, Завод за уџбенике, Београд 2008)
  • Процес (Франц Кафка, драматизација Александар Гаталица, КОВ, Вршац, 2011)
  • Велики рат (роман, Моно и Мањана, Београд 2012)

Преводи[уреди]

  • Есхил: Прометеј у оковима,
  • Софокле: Господар Едип,
  • Еурипид: Алкеста), Финекс, Београд, 1993.
  • Уметничка лирика старе Грчке (Поезија Алкеја, Сапфе и Анакреонта), Европа, Београд 1994.
  • Двојица јамбичара (Поезија Архилоха и Хипонакта), Европа, Београд, 1998.
  • Хеленске драме (одабрани преводи Милоша Ђурића, Александра Гаталице и Едуарда Дајча. Уз старе преводе и нови,
  • Еурипид: *Ифигенијина смрт у Аулиди), ЦИД, Подгорица, 2002, у два издања: броширано и библиофилско
  • Хеленска поезија (од Тиртеја до Анакреонта), Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2003.
  • Еурипид изабране драме (претходни преводи Еурипида и нови превод "Баханткиња"), Плато, 2007.
  • Софокле: Господар Едип и Едип на Колону (Коло СКЗ), 2011

Музичке књиге[уреди]

  • Говорите ли класични? (музички есеји 1989 – 1992), Цлио, Београд 1994.
  • Црно и бело (биографије пијаниста стерео-ере) Европа, Београд 1998.
  • Рубинштајн против Хоровица и обрнуто, Европа, Београд 1999.
  • Златно доба пијанизма, Глас српски, Бања Лука, 2002.
  • Квадратура нота (есеји и критике 1997 – 2004), Повеља, Краљево 2004.
  • Анегдоте о великим музичарима (Креативни центар, 2010)

Приређивач[уреди]

Позоришне поставке[уреди]

У преводима Александар Гаталице до сада су постављене три античке драме.

  • Ифигенијина смрт у Аулиди (Продукција Народног позоришта из Београда, режија Стеван Бодрожа 2004)
  • Прометеј у оковима (Продукција фестивала БЕЛЕФ и Мадленианума, режија Стеван Бодрожа 2006)
  • Баханткиње (Продукција Народног позоришта Београд, режија Стафан Валдемар Холм)

Награде и признања[уреди]

  • Награда Милош Црњански, 1994. године, за Линије живота,
  • Награда Иво Андрић за најбољу збирку приповедака на српском језику 1999, Век (циклус приповедака),
  • Награда Giorgio la Pira 2001, за Линије живота,
  • Награда Удружења драмских уметника, 2002. за Чиода са две главе, драма,
  • Награда Стеван Сремац, 2009. за Невидљиви,
  • Награда Umberto Saba 2010. за италијанско издање књиге Век (циклус приповедака),
  • НИН-ова награда за 2012. годину, за Велики рат,
  • Награда Меша Селимовић за 2012. годину, за Велики рат,[3]
  • Награда Исидора Секулић за 2018. годину, за „Последњи аргонаут“

Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]