Александар Деспић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Деспић
Aleksandar Despić, SANU.jpg
Александар Деспић
Датум рођења (1927-01-06)6. јануар 1927.
Место рођења Београд
Краљевина СХС
Датум смрти 7. април 2005.(2005-04-07) (78 год.)
Место смрти Београд
Србија и Црна Гора

Александар Деспић (Београд, 6. јануар 1927Београд, 7. април 2005) је био хемичар и технолог, редовни професор Београдског универзитета, академик и председник САНУ 1994-1998.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду 6. јануара 1927. Дипломирао је на Технолошком факултету Универзитета у Београду (1951). Стекао је диплому на Imperial College of Science and Technology, London (DIC, 1954) и одбранио је докторску дисертацију на University of London (Ph.D., 1955). Изабран је за асистента на Технолошком факултету у Београду (1951) и прошао је сва звања до избора за редовног професора (1971), доцент је постао 1959. а ванредни професор 1964. Академик Деспић био је научни саветник Института за електрохемију ИХТМ (1993). Био је један од оснивача и директор Музеја науке и технике у Београду (осн. 1989, директор 1989 — 1999).

Александар Деспић изабран је 1965. за дописног, а 1974. за редовног члана Српске академије наука и уметности. Био је потпредседник САНУ од 1981. до 1994. и њен председник од 1994. до 1998. године.

Био је члан многих домаћих и иностраних научних друштава: Српско хемијско друштво, Друштво физикохемичара Србије, Унија хемијских друштава Југославије, Међународно друштво за електрохемију, Европска академија за површинске технологије (од 1989) и члан Европске академије наука и уметности у Салцбургу (од 1992). У периоду 1973-1977 био је председник Српског хемијског друштва, а од 1978. његов почасни председник. Затим 1978-1981 био је председник Уније хемијских друштава Југославије, а од 1982. и почасни председник. Био је протпредседник Међународног друштва за електрохемију 1977-1979. Био је дописни члан Словеначке академије наука и уметности од 1976. и изванредни члан Хрватске академије знаности и умјетности од 1981.

У периоду 1969-1975 био је главни уредник Гласника српског хемијског друштва (данас Journal of the Serbian Chemical Society).

Награђен Октобарском наградом Београда (1968), Седмојулском наградом (1990) и Орденом рада са црвеном заставом (1982).

Најважнија функција у животу Александра Деспића свакако је то што је 4 године био председник САНУ (1994 — 1998). На том положају његов претходник био је академик Душан Каназир, а наследник академик Дејан Медаковић.

Крајем фебруара 2005. академик Александар Деспић је поклонио преко хиљаду књига из своје личне библиотеке библиотеци Универзитета у Бањалуци. У писму упућеном ректору овог универзитета Драгољубу Мирјанићу написао је: „Поштовани господине ректоре, код моје покојне супруге и мене, током наших релативно дугих живота, накупио се велики број вредних књига најразличитијих садржаја. Како и мој живот прилази крају, одлучио сам да ту библиотеку поклоним установи у којој ће те књиге моћи да користи што шири круг младих људи. То је свакако библиотека Вашег универзитета.“

Академик Александар Деспић преминуо је 7. априла 2005. у Београду.

Њему у част одржан је комеморативни скуп у свечаној сали Српске академије наука и уметности 25. маја 2005. Такође, Галерија науке и технике САНУ организовала је Меморијални циклус предавња „Академик Александар Деспић“, са поднасловом „Шта знамо о лечењу обољења централног нервног система“. Циклусу припада седам предавања и одржавају се сваке среде у периоду од 18. маја до 29. јуна 2005.

Научни рад[уреди]

Области научног рада академика Александра Деспића били су фундаментална и примењена електрохемија и хемијско инжењерство.

Главни радови (прегледни и поглавља у књигама):

  1. A.R.Despic, K.I.Popov, Transport Controlled Deposition and Dissolution of Metals, Modern Aspects of Electrochemistry, Plenum Press, New York, 1972, Vol.7, Ch.4
  2. A.R.Despic, Deposition and Dissolution of Metals and Alloys, part B: Mechanism, Kinetics, Texture and Morphology, in: Comprehensive Treatise on Electrochemιstry, ed. J.O.M.Bockris, B.E.Conway, E.Yeager, Plenum Press, New York, 1983, Vol.7, Ch.7b
  3. A.Despic, V.Parkhutik, Electrochemistry of Aluminium in Aqueous Solutions and Physics of Its Anodic Oxides, in: Modern Aspects of Electrochemistry, ed. J.O.M.Bockris, R.E.White, B.E.Conway, Plenum Press, New York, 1989, Vol.20, Ch.6.
  4. A.R.Despic, The use of aluminium in energy conversion and storage, in: Chemistry and Energy - I, ed.C.A.C.Sequeira, Sintra (Portugal), 1990. (Materials science monographs, 65.)
  5. A.R.Despic, V.D.Jovic, Electrochemical Deposition and Dissolution of Alloys and Metal Composites - Fundamentals Aspects, Modern Aspects of Electrochemistry, Plenum Press, New York, 1995, Vol.27, Ch.2.

Према SCI цитиран је више од 1700 пута. Објавио је велики број књига, монографија, уџбеника, техничких решења, патената, научних и стручних радова, студија и елабората.

О Александру Деспићу је још за живота написана једна књига, „Упоришта Александра Деспића“, аутор Милош Јевтић (изд. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд).

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Душан Каназир
Председник Српске академије наука и уметности
19941998.

Наследник:
Дејан Медаковић