Александар Кавчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Кавчић
Пуно имеАлександар Кавчић
НадимакАлек
Рођење(1968{{month}}{{{day}}})1968.(52/53 год.)
Београд, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград, Остин
Држављанство Србија
Пољеелектротехника
ШколаМатематичка гимназија
Електротехнички факултет Универзитета у Београду
ИнституцијаУниверзитет Карнеги Мелон
СупружникСофија Кавчић[1]
Веб-сајтзванични сајт Кавчићеве фондације

Александар Кавчић (Београд, 1968), српски електроинжењер, информатичар, научник, професор, филантроп и оснивач Фондације „Алек Кавчић”. Тренутно је професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу и на Универзитету Хаваји у Манои, а предавао је и у Тексасу, Хонгконгу као и на Харварду. Познат је по свом патенту за читање записа с магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм света.[2][3][4][5]

Школовао се у Србији, Индији, Немачкој и Сједињеним Државама. Након што је универзитет у коме ради, Корнеги Мелон, добио судски процес и богату надокнаду против предузећа Marvell Technology Group због крађе и коришћење њиховог патента, у чијој изради је Кавчић учествовао, вратио се у Србију како би се борио за боље услове у српској просвети и образовном систему.[6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Почеци и даљи рад[уреди | уреди извор]

Кавчић је рођен 1968. године у Београду. Завршио је Математичку гимназију. Након завршене гимназије, прве четири године студија завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а дипломирао на факултету у Бохуму, у Немачкој. По завршетку студија, деведесетих година, одмах је желео да докторира. Пријавио се на дванаест америчких универзитета, а прихватило га је десет. Докторат је одбранио на Универзитету Карнеги Мелон, а ментор му је био професор Жозе Моура.[7][8]

Један је од водећих информатичара на свету. Творац је осам патената из информационих технологија које је направио на Универзитетима Харвард и Карнеги Мелон. На том универзитету, четири катедре носе његово име.[9]

Научни је сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности. Живи на релацији Остин—Београд.[9]

Фондација „Алек Кавчић”[уреди | уреди извор]

Фондација „Алек Кавчић” основана је у САД 2017. године, а у Србији је почела с радом почетком 2020. године. Основни циљеви ове организација су промоција образовања и науке, а један од непосредних циљева је да се обезбеде бесплатни уџбеници за све ђаке основце у Србији.[4][10]

Политика[уреди | уреди извор]

„Мора систем у странци да буде такав да дозвољава појединцу да продре са својим идејама – ако странка није демократски организована, неће појединац моћи да се искаже. Ја сам направио грешку, дошао сам из Америке не схватајући да су све странке у Србији лидерске странке.”

— Александар Кавчић у интервјуу за Би-Би-Си на српском.

На парламентарним изборима у Србији у јуну 2020. године био је кандидат за посланика на листи „Суверенисти — покрет Доста је било”, а Кавчић је представљан као председник Клуба за образовање покрета Доста је било. Листа није успела да прескочи изборни цензус, а Кавчић је одлучио да напусти покрет.[8]

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

  • The Viterbi algorithm and Markov noise memory, сутворац, 2000.[11]
  • Binary intersymbol interference channels: Gallager codes, density evolution, and code performance bounds, сутворац, 2003.
  • Equal-diagonal QR decomposition and its application to precoder design for successive-cancellation detection, сутворац, 2005.
  • Simulation-based computation of information rates for channels with memory, сутворац, 2006.
  • The feasibility of magnetic recording at 10 terabits per square inch on conventional media, сутворац, 2009.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „$16.5M gift for data science and engineering”. engineering.cmu.edu. Приступљено 16. 4. 2021. 
  2. ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (на језику: енглески). 1. 3. 2019. Приступљено 16. 4. 2021. 
  3. ^ „Kopaonik Business Forum 2020, March 01-04”. www.kopaonikbusinessforum.rs. Приступљено 16. 4. 2021. 
  4. ^ а б „O nama”. Fondacija Alek Kavčić. Приступљено 16. 4. 2021. 
  5. ^ „Како је професор Кавчић уз помоћ оца Била Гејтса победио „Марвел“ на суду”. РТС. Приступљено 16. 4. 2021. 
  6. ^ „Aleksandar Kavčić u Intervjuu petkom: Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike”. Danas. Приступљено 16. 4. 2021. 
  7. ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (на језику: енглески). 2019-03-01. Приступљено 2021-01-25. 
  8. ^ а б „Aleksandar Kavčić”. Istinomer. Приступљено 16. 4. 2021. 
  9. ^ а б „Aleksandar je bio đak Matematičke gimnazije, uspeo je u Americi — a onda odlučio da pomogne svojoj Srbiji”. Blic. Приступљено 16. 4. 2021. 
  10. ^ Kovačević, Antonija. „INTERVJU, ALEKSANDAR KAVČIĆ: Voleo bih da mediji ne pišu o mom bogatstvu, već o planu da sva deca u Srbiji imaju besplatne udžbenike”. Serbian Times. Приступљено 16. 4. 2021. 
  11. ^ „Aleksandar Kavcic”. scholar.google.com. Приступљено 16. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]