Александар Карљукевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Александар Николајевич Карљукевич (блр. Алесь Мікалаевіч Карлюкевіч; рођен 1964. године) је белоруски књижевник, новинар, књижевни критичар, фолклориста, новинар, актуелни Министар информација Републике Белорусије.

AlesKarlukevich.jpg

Биографија[уреди]

Рођен је 6. јануара 1964. године у селу Затитова Слобода у Пуховицком реону Минске области Република Белорусија. По професији је ратни новинар. Служио је у редакцијама ратних новина. После војне службе 1995. године био је кореспондент, уредник више рубрика републичких новина, главни уредник новина „Црвена смена“, „Књижевност и уметност“, „Звезда“, а потом и директор издавачких кућа „Књижевност и уметност“ и „Звезда“. Од септембра 2017. године је на позицији министра информација Републике Белорусије. Од 1998. године је члан Савеза књижевника Белорусије.[1] Такође је члан савеза књижевника у Таџикистану, Азербејџану и Јерменији. Од 2018. године је члан белоруског Удружења уметника.

Књижевни рад[уреди]

Изучава белоруско - туркменске, белоруско - таџикистанске и белоруско - казахстанске књижевне везе, којима је посветио и посебне књиге. О присутности белоруске књижевности у Кини, Пољској, Пакистану, Великој Британији и другим земљама света писао је у књигама „Братство“, „Светлост пријатељства“ и другим издањима.

Своја дела објављује од 1976. године. Први чланак „Подвизи мојих земљака“ је објављен у часопису „Бјарозка“. Прва књига „Повратак у... Белорусију“ изашла је на светлост дана 1994. године. Карљукевич се занима локалном књижевношћу и историјом, уметничким преводом, пише приче и бајке за децу. Аутор је више од 70 књига, штампаних у Белорусији, Русији, Таџикистану, Туркменистану, Јерменији, Азербејџану, Србији, Црној Гори, Литванији и Украјини. Аљес Карљукевич је познат по добром познавању белоруског језика, пише на белоруском и бави се превођењем.

Стваралаштво Александра Карљукевича[уреди]

У Белорусији Александар Карљукевич је познат као аутор књига за децу, мада се јавља и као приређивач књига за одрасле и истраживаче. Његова најпознатија дела су:

  • Повратак... Белорусији (Возвращение к... Беларуси) (1994)
  • Иза Титовке је Слобода (За Титовкою -- Слобода)(1997)
  • Ишчекивање Отаџбине (Ожидание Отечества) (1998)
  • Плаветнило (Блонь) (2007; у коауторству са Б. Зубковским)
  • Траговима Игуманије (Тропинками Игуменщины) (2008)
  • И маштама ћу слободу дати (И мечтам волю дам) (2011)
  • Мудри Шушкало (Мудры Шубуршун) (2014)
  • Извор господара Јелских (Крыніца паноў Ельскіх) (2016)
  • Лекције пријатељства – белоруска књижевност у свету (Урокі сяброўства. Беларуская літаратура ў свеце) (2017)
  • Неравнодушно читање – сусрети, познанства, открића (Неравнодушное чтение: встречи, знакомства, открытия) (2018)
  • Адреса руске књижевности у Белорусији. Адреса белоруске књижевности у Русији (Адреса русской литературы в Беларуси. Адреса белорусской литературы в России) (2018).

Дела Александра Карљукевича у Србији[уреди]

Под белоруском верзијом имена „Аљес Карљукевич“ године 2018. у Србији је објављен превод књиге „Шушкало и његови пријатељи“ у преводу са белоруског Дајане Лазаревић.[2] Као издавач потписује се КИЗ Центар. Иста преводитељка је превела неколико Карљукевичевих прича за децу и роман „Извор господара Јелских“, чија се објава очекује у 2019. години.

Награде[уреди]

  • Награда часописа „Младост“ за најбољу књигу године (1994)
  • Републичка књижевна награда „Златни Купидон“ (2009)
  • Награда Председника Републике Белорусије „За духовно уздизање“ (2007)
  • Књижевна награда Валентина Пикуља (Руска федерација, 2011)
  • Минска обласна књижевна награда Пављука Труса (2007, 2014)
  • Награда Пријатељства Независних Држава „Звезда Пријатељства“ (2014)
  • Награда Лава Толстоја (2018).

Референце[уреди]

  1. ^ БелТА. Александр Карлюкевич назначен министром информации Беларуси (28,09,2017)
  2. ^ „Šuškalo i njegovi prijatelji“ – knjiga za decu i mlade – SRPSKI KULTURNI PORTAL

Литература[уреди]

  • Чыгрын, С. (2011). Па Беларусі з "Радзімазнаўствам". Мiнск: Маладосць. стр. 72—73. 
  • Марціновіч, A. (2003). Алесь Мікалаевіч // Энцыклапедыя гісторыі Беларусі. Мiнск: БелЭН. стр. 397. 
  • Аљес Карљукевич (2018). Шушкало и његови пријатељи, Београд: КИЗ Центар.