Александар Карљукевич

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Н. Карљукевич
AlesKarlukevich.jpg
Александар Карљукевич 2017. године
Пуно имеАлександар Николајевич Карљукевич
Датум рођења(1964-01-06)6. јануар 1964.(57 год.)
Место рођењаСовјетски Савез Белоруска ССР, Белоруска ССР
Држављанство СССР Белорусија
Језик стварањабелоруски језик, руски језик
Књижевни жанркњижевна критика, књижевност за децу, публицистика

Александар Николајевич Карљукевич (блр. Алесь Мікалаевіч Карлюкевіч; рођен 1964. године) је белоруски књижевник, новинар, књижевни критичар, фолклориста, Министар информисања Републике Белорусије (2017-2020). Главни је уредник новина Звезда и директор Издавачке куће Звезда[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. јануара 1964. године у селу Затитова Слобода у Пуховицком рејону Минске области у Белорусији. По професији је ратни новинар и радио је у редакцијама ратних новина. После војне службе 1995. године био је дописник, уредник више рубрика државних новина, главни уредник новина Црвена смена, Књижевност и уметност, Звезда, а потом и директор издавачких кућа Књижевност и уметност и Звезда. Од 2017-2020. године био је на фукнцији Министра информисања Републике Белорусије. Од 1998. године је члан Удружења књижевника Белорусије[2]. Такође је члан удружења књижевника у Таџикистану, Азербејџану и Јерменији. Од 2018. године је члан белоруског Удружења уметника.

Од 20. јуна 2020. године налази се на позицији уредника новина Звезда и директора Издавачке куће Звезда.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Изучава белоруско-туркменске, белоруско-таџикистанске и белоруско-казахстанске књижевне везе, којима је посветио и посебне књиге. О присутности белоруске књижевности у Кини, Пољској, Пакистану, Великој Британији и другим земљама света, писао је у бројним издањима.

Своја дела објављује од 1976. године. Први чланак Подвизи мојих земљака је објављен у часопису Бјарозка. Прва књига Повратак у... Белорусију изашла је на светлост дана 1994. године. Карљукевич се занима локалном књижевношћу и историјом, уметничким преводом, пише приче и бајке за децу. Аутор је више од 70 књига, штампаних у Белорусији, Русији, Таџикистану, Туркменистану, Јерменији, Азербејџану, Србији, Црној Гори, Литванијии Украјини. Бави се и књижевним превођењем[3].

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Карљукевич пише на руском и белоруском језику, аутор је и приређивач бројних књига. Његова дела су превођена на десетине језика света.

  • Повратак... Белорусији (Возвращение к... Беларуси) (1994)
  • Иза Титовке је - Слобода (За Титовкою - Слобода)(1997)
  • Књижевна карта Пуховичког округа (Літаратурная карта Пухаўшчыны) (1998)
  • Ишчекивање Отаџбине (Ожидание Отечества) (1998)
  • Даљи и ближи рођаци (Далёкія і блізкія суродзічы) (1999)
  • Игуменска бележница (Ігуменскі блакнот) (2000)
  • И само вековечни крај (І векавечны толькі край) (2000)
  • Од земље, која је родила или надахњује (Ад зямлі, якая нарадзіла ці натхняе) (2001)
  • Прошлост моја оживљава (Былое маё ажывае) (2002)
  • Затитова Слобода (Зацітава Слабада) (2007)
  • Плаветнило (Блонь) (2007; у коауторству са Б. Зубковским)
  • Траговима Игуманије (Тропинками Игуменщины) (2008)
  • И маштама ћу слободу дати (И мечтам волю дам) (2011)
  • Странице науке о отаџбини (Старонкі радзімазнаўства: Мясціны. Асобы: краязнаўчыя нарысы, Мн.: Звязда, (2013)[4]
  • Шушкалове авантуре (Прыгоды Шубуршуна) (2013)
  • Мудри Шушкало (Мудры Шубуршун) (2014)
  • Извор господара Јелских (Крыніца паноў Ельскіх) (2016)
  • Лекције пријатељства – белоруска књижевност у свету (Урокі сяброўства. Беларуская літаратура ў свеце) (2017)
  • Неравнодушно читање – сусрети, познанства, открића (Неравнодушное чтение: встречи, знакомства, открытия) (2018)
  • Адреса руске књижевности у Белорусији. Адреса белоруске књижевности у Русији (Адрес русской литературы в Беларуси. Адрес белорусской литературы в России) (2018)
  • Приче из Отаџбине (Рассказы об Отечестве) (2019)[5]
  • Игуменски округ - Путовање по родном крају (Ігуменскі павет (Падарожжа па родным краі). — Мн., Беларусь, (2020)
  • Каракумско сунце: странице белоруско-туркменских књижевних веза (Каракумскае сонца: старонкi беларуска-туркменскiх лiтаратурных сувязей (Минск, 2021).

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда часописа Младост за најбољу књигу године (1994)
  • Републичка књижевна награда Златни Купидон (2009)
  • Награда Председника Републике Белорусије За духовно уздизање (2007)
  • Књижевна награда Валентина Пикуља (Руска федерација, 2011)
  • Минска обласна књижевна награда Пављука Труса (2007, 2014)
  • Награда Пријатељства Независних Држава Звезда Пријатељства (2014)
  • Награда Лава Толстоја (2018)
  • Књижевна награда Прохоровско поље (рус. Прохоровское поле) (Русија, 2019).

Дела А. Карљукевича у Србији[уреди | уреди извор]

У издању КИЗ Центра у Београду 2018. године у Белорусији је објављен Карљукевичев роман за децу Шушкало и његови пријатељи у преводу са белоруског језика[6]. Годину дана касније 2019. изашао је и други Карљукевичев роман за децу и омладину у издању Удружења поетских стваралаца у Београду под називом Извор господара Јелских[7]. Трећа књига (збирка прича из историје за све израсте) је изашла у издању Издавачке куће АЛМА у Београду 2020/2021 - Приче из Белорусије , преведена са руског језика[8]. Све три књиге је превела Дајана Лазаревић.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дырэктарам-галоўным рэдактарам РВУ «Выдавецкі дом «Звязда» прызначаны Аляксандр Карлюкевіч”. Звязда. Приступљено 7. 2. 2021. 
  2. ^ „Официальное опубликование”. Право. Приступљено 7. 2. 2021. 
  3. ^ „Биографија Аљеса Карљукевича”. Звездани колодвор. 17: 32—34. април—мај 2019. 
  4. ^ Карлюкевiч, Алесь. „Старонкі радзімазнаўства. Мясціны. Асобы”. ЛитРес. Приступљено 7. 2. 2021. 
  5. ^ Шичко, Сергей. „«Рассказы об Отечестве»: подарок юным читателям к Году малой родины”. Созвучие. Приступљено 7. 2. 2021. 
  6. ^ „Аљес Карљукевич: „Шушкало и његови пријатељи. ДКЦБ. Приступљено 7. 2. 2021. 
  7. ^ Карљукевич, Аљес. „Извор господара Јелских”. ФлипХТМЛ. Приступљено 7. 2. 2021. 
  8. ^ „Инфо”. АЛМА. Приступљено 7. 2. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Приче из Белорусије / Аљес Карљукевич ; превела са руског Дајана Лазаревић. АЛМА, 2020.
  • Извор господара Јелских / Аљес Карљукевич ; превела са белоруског Дајана Лазаревић. УПС, 2019.
  • Шушкало и његови пријатељи / Аљес Карљукевич ; превела са белоруског Дајана Лазаревић. КИЗ Центар, 2018.
  • Чыгрын, С. (2011). Па Беларусі з Радзімазнаўствам. Мiнск: Маладосць. с. 72—73.
  • Марціновіч, A. (2003). Алесь Мікалаевіч // Энцыклапедыя гісторыі Беларусі. Мiнск: БелЭН. с. 397.