Александар Коларов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Коларов
Александар Коларов
Александар Коларов
Лични подаци
Надимак Кола,Алекс,Коки
Датум рођења (1985-11-10)10. новембар 1985.(31 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Држављанство  Србија
Висина 1,87 m
Позиција леви бек
Тренутни клуб
Клуб Рома
Број 11
Јуниорски клубови
1999—2004 Црвена звезда
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
2004—2006
2006—2007
2007—2010
2010—2017
2017—
Чукарички
ОФК Београд
Лацио
Манчестер Сити
Рома
44 (2)
38 (5)
82 (6)
165 (11)
3 (1)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2007
2008—
Србија Србија У21
Србија Србија
11 (1)
70 (10)

 * Датум актуелизовања: 5. септембар 2017.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2017.

Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Александар Коларов (Земун, 10. новембар 1985) српски је фудбалер. Тренутно игра у Серији А за Рому на позицији бека. Надимак „српски Роберто Карлос“ добио је после првенства за играче до 21 године 2007. због разорног слободног ударца сличног Карлосовом. Често га пореде и са Синишом Михајловићем. Ожењен је и има ћерку и сина.

Клупска каријера[уреди]

Чукарички и ОФК Београд[уреди]

У јануару 2004. Коларов је потписао трогодишњи уговор са Чукаричким.

У фебруару 2006. Коларов је прешао у ОФК Београд. Прелазак Коларова из Чукаричког у ОФК Београд изазвао је бурне реакције јавности. Наиме, уместо да цена Коларова буде 300.000 , односно цена коју би Романтичари требало да плате да би Коларов заиграо за њих, он је прешао у ОФК Београд без обештећења. „Случај Коларов“ је јавно изнет 2008. на телевизији Б92 у емисији Инсајдер о фудбалској мафији. У расправи о том трансферу у „Инсајдеру“ учествовао је и Звездан Терзић, тадашњи председник тима са Карабурме.

Лацио[уреди]

Током лета 2007. године, прелази у италијански Лацио из ОФК Београда за суму од 700.000 евра. Свој први гол (са 38 метара) у Серији А, Коларов је постигао 30. септембра 2007. године против Ређине.[1] 27. октобра 2007. Коларов је дебитовао у Лиги шампиона, против Вердер Бремена и забележио асистенцију у поразу од 2–1 на гостовању. 11. априла 2009. Коларов је постигао гол против Роме у Римском дербију.[2] Са Лацијом је освојио Куп Италије 2008. године. У августу 2009. Коларов је освојио Суперкуп Италије, победом Лација од 2–1 против Интера у Пекингу.[3] У Лацију је провео три сезоне, одиграо је 82. меча и постигао 6 голова.

Манчестер сити[уреди]

У јулу 2010. потписао је уговор са Манчестер ситијем, а Лацио је као обештећење добио 22.7 милиона евра.[4] Дебитовао је за Сити 14. августа 2010. на мечу првог кола Премијер лиге, против Тотенхема, али је на полувремену морао да напусти терен због повреде.[5] Иако се веровало да је лакша повреда, Коларов се вратио на терен тек у новембру на мечу Лиге Европе против пољског Леха.[6] 18. јануара 2011. Коларов је постигао свој први гол у дресу Ситија, против Лестера у ФА купу. Свој први гол у Премијер лиги постигао је 2. фебруара, против Бирмингема.[7] 17. марта постигао је једини гол на утакмици, у осмини финала Лиге Европе против Динамо Кијева, али то није било довољно за пролазак Ситија у наредну рунду.[8] Коларов је у својој првој сезони у Енглеској освојио ФА куп.[9] 14. маја, он је одиграо целу утакмицу и помогао екипи да победи Стоук и освоји први и једини трофеј у тој сезони.

14. септембра 2011 Коларов је постигао свој први гол у Лиги шампиона, из слободног ударца, против Наполија, а утакмица се завршила резултатом 1–1.[10] 29. октобра, Коларов је постигао гол у победи од 3–1 над Вулверхемптоном.[11] 31. марта 2012. Коларов је асистирао Балотелију у 85. минуту, а само минут касније је постигао изједначујући гол са 25 метара против Сандерланда, а утакмица се завршила резултатом 3–3 на Етихаду.[12] У сезони 2011/12. је освојио Премијер лигу.[13]

У првој утакмици у сезони 2012/13. Сити је освојио ФА Комјунити шилд, а Коларов је забележио асистенцију у победи од 3–2 против Челсија.[14] 18. септембра, Коларов је постигао гол у Лиги шампиона, из слободног ударца, у поразу од Реал Мадрида на Сантијаго Бернабеу.[15]

27. новембра 2013. Коларов је носио капитенску траку у победи од 4–2 против Викторије Плзењ у Лиги шампиона.[16] Две недење касније је постигао гол, са беле тачке у победи од 3–2 против Бајерна на Алијанц арени.[17] У сезони 2013/14. Коларов је освојио другу титулу шампиона Енглеске.[18] Такође је освојио и Лига куп.[19] У јуну 2014. је продужио уговор са Манчестером до 2018. године.[20]

Рома[уреди]

Дана 23. јула 2017. потписао је уговор са Ромом за пет милиона евра.[21]

Репрезентација[уреди]

Учествовао на Европском првенству до 21. година 2007. где је репрезентација Србије стигла до финала. На турниру је постигао гол, у полуфиналној утакмици са Белгијом.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 28. маја 2008. у пријатељској утакмици против Русије.[22] Проглашен је за најбољег фудбалера Србије 2011. године.[23] 11. септембра 2012. Коларов је постигао свој први гол у дресу репрезентације у квалификацијама за Светско првенство 2014. против Велса у победи Србије на Карађорђу од 6:1.[24] Коларов је постигао гол из слободног ударца против Белгије у Бриселу у квалификацијама за Светско првенство 2014.[25] 10. септембра 2013. Коларов је постигао свој трећи гол у квалификацијама за Светско првенство 2014, против Велса.[26] 15. октобра Коларов је постигао и свој четврти гол у квалификацијама, са беле тачке, у победи Орлова од 5:1 над Македонијом.[27] Коларов је са 4 поготка био најбољи стрелац Србије у овим квалификацијама. Делио је прво место на листи стрелаца групе А са Геретом Бејлом и Кевин Де Бројнеом.

8. октобра 2015. Коларов је постигао гол у 90. минуту против Албаније у Елбасану у квалификацијама за Европско првенство 2016.[28]

Голови за репрезентацију[уреди]

Голови[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. септембар 2012. Нови Сад, Србија Застава Велса Велс 1–0 6–1 Квалификације за Светско првенство 2014.
2. 7. јун 2013. Брисел, Белгија Застава Белгије Белгија 2–1 2–1
3. 10. септембар 2013. Кардиф, Велс Застава Велса Велс 0–2 0–3
4. 15. октобар 2013. Јагодина, Србија Застава Републике Македоније Македонија 3–0 5–1
5. 26. мај 2014. Харисон, САД Застава Јамајке Јамајка 2–0 2–1 Пријатељска
6. 7. септембар 2014. Београд, Србија Застава Француске Француска 1–1 1–1
7. 8. октобар 2015. Елбасан, Албанија Застава Албаније Албанија 0–2 0–2 Квалификације за Европско првенство 2016.
8. 29. март 2016. Талин, Естонија Застава Естоније Естонија 0–1 0–1 Пријатељска
9. 2. септембар 2017. Београд, Србија Застава Молдавије Молдавија 2–0 3–0 Квалификације за Светско првенство 2018.
10. 5. септембар 2017. Даблин, Република Ирска Застава Републике Ирске Република Ирска 0–1 0–1

Трофеји[уреди]

Лацио[уреди]

Манчестер сити[уреди]

Индивидуална признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Čak 24 igrača iz Srbije na terenu, jedini gol postigao bek”. Блиц. 1. 10. 2007. Приступљено 24. 4. 2017. 
  2. „Gol Kolarova u pobedi Lacija nad Romom, kiks Intera”. На длану. 11. 4. 2009. Приступљено 24. 4. 2017. 
  3. „Лацио освојио Суперкуп Италије”. РТС. 8. 8. 2009. Приступљено 24. 4. 2017. 
  4. „Kolarov stigao u kvart milionera”. Блиц. 27. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  5. „Почела Премијер лига”. РТС. 27. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  6. „Стиви, Стиви, Стиви...”. РТС. 4. 11. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  7. „PREMIJER: Kolarov umalo heroj”. Мондо.рс. 2. 2. 2010. Приступљено 24. 4. 2017. 
  8. „Liga Evrope: Od Srba prošli Ninković i Vuković”. Вечерње новости. 17. 3. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  9. „FA KUP: Konačno trofej Sitiju!”. Мондо.рс. 14. 5. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  10. „LŠ: Kolarov strelac, Trabzon slavio u Milanu”. Вечерње новости. 14. 9. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  11. „Kolarov strelac za Siti”. РТС. 29. 10. 2011. Приступљено 24. 4. 2017. 
  12. „Kolarov i Ivanović spasili velikane”. Б92. 31. 3. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  13. „Ludnica u Mančesteru, Siti šampion!”. Б92. 13. 5. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  14. „Mančester siti osvojio Komjuniti šild”. Вечерње новости. 12. 8. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  15. „LŠ: Realu triler, gol Kolarova”. Б92. 18. 9. 2012. Приступљено 24. 4. 2017. 
  16. „D: Kolarov kapiten, Siti 4:2”. Б92. 27. 11. 2013. Приступљено 24. 4. 2017. 
  17. „Pirova pobeda Benfike, Mitrović umalo odbranio penal, gol Kolarova u Minhenu (VIDEO)”. Телеграф. 10. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2017. 
  18. „Готово је, Манчестер сити је шампион Енглеске!”. РТС. 11. 5. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  19. „KOLAROV ASISTIRAO: Siti po treći put osvojio Liga kup, Kompaniju se raspao pehar (VIDEO)”. Курир. 2. 3. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  20. „Kolarov produžio ugovor sa Sitijem”. Б92. 12. 6. 2014. Приступљено 24. 4. 2017. 
  21. Kolarov potpisao za Romu: Ovo je tužan dan za mene...
  22. Poraz Srbije u Burghauzenu (28. мај 2008.)
  23. FSS proglasio Kolarova za najboljeg igrača 2011. godine (27. децембар 2011.)
  24. Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"! (11. септембар 2012.)
  25. Konačno prava Srbija! "Poraz Srbije, Belgija prva"! (7. јун 2013.)
  26. Laganih 3:0 za Srbiju u Kardifu (10. септембар 2013.)
  27. „"Srbija blistala na krilima Baste”, Б92, 15. октобар 2013. Приступљено 24. априла 2017.
  28. „MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Курир, 8. октобар 2015.

Спољашње везе[уреди]