Александар Комаров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Комаров
Александр Комаров
Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1923-06-25)25. јун 1923.
Место рођења Хабаровск ( СССР)
Датум смрти 22. новембар 2013.(2013-11-22) (90 год.)
Место смрти Самара ( Русија)
Позиција десно крило
Хвата/пуца са леве стране
Игр. каријера играчка 19481958.
Репрезентација Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1948–1949.
1949—1958.
ХК СКА Хабаровск
ЦСКА Москва
Освојене медаље
Светска првенства
Златна медаља — прво место Шведска 1954. Застава Совјетског Савеза СССР
Сребрна медаља — друго место Немачка 1955. Застава Совјетског Савеза СССР

Александар Георгијевич Комаров (рус. Александр Георгиевич Комаров; Хабаровск, 25. јун 1923Самара, 22. новембар 2013) био је совјетски хокејаш на леду и освајач историјске прве златне медаље за репрезентацију Совјетског Савеза на Светском првенству 1954. године. Године 1954. додељено му је и почасно звање Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза, а постао је и чланом хокејашке куће славних Совјетског Савеза. Играо је у нападу на позицији десног крила.

Хокејом се активно бавио од 1948. до 1958. године и у том периоду је играо за војничке клубове СКА из Хабаровска и ЦСКА из Москве. Са Московљанима је освојио 4 титуле првака Совјетског Савеза (1950, 1955, 1956. и 1958), два друга места (1952. и 1954), те три титуле победника националног купа (1954—1956). У националном првенству одиграо је укупно 170 утакмица и постигао 105 голова.

За репрезентацију Совјетског Савеза одиграо је 30 утакмица и постигао 11 погодака, од тога 7 утакмица на светским првенствима (уз учинак од по 2 гола и асистенције). Поред златне медаље на СП 1954. освојио је и сребро на првенству 1955. године. Последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо је у Ростоку у Источној Немачкој 29. децембра 1956. године, а била је то пријатељска утакмица против домаће селекције Источне Немачке.

По окончању играчке каријере радио је као тренер, прво као помоћни тренер у лењинградском СКА (1958—1962), а потом и у екипи СКА из Кујбишева (1964—1968. и 1973—1974). Након пензионисања радио је као инструктор физичког васпитања и културе у Самари где је живео до краја живота.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]