Александар Ланжерон

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Ланжерон
Александар Ланжерон
Лични подаци
Датум рођења(1763-01-24)24. јануар 1763.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти16. јул 1831.(1831-07-16) (68 год.)
Место смртиОдеса, Руска Империја
Војна каријера
Служба1778-1831
Војска Краљевина Француска
 Руска Империја
Чингенерал
Учешће у ратовимаАмерички рат за независност
Руско-шведски рат (1788–1790)
Руско-турски рат (1787–1792)
Француски револуционарни ратови
Руско-турски рат (1806–1812)
Наполеонови ратови
Руско-турски рат (1828–1829)

Александар Ланжерон (франц. Alexandre-Louis Andrault de Langeron; Париз, 24. јануар 1763Одеса, 16. јул 1831) је био руски генерал француског порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Учествовао је у саставу француског експедиционог корпуса на страни Американаца у Америчком рату за независност. Након избијања Француске револуције, емигрирао је и прикључио се руској војсци. Учествовао је у Руско-шведском и Руско-турском рату. У Француским револуционарним ратовима, борио се на страни Руса и Аустријанаца против Француске. Учествовао је и у Наполеоновим ратовима. У бици код Аустерлица, командује 2. руском колоном под командом Буксгевдена. Учествовао је и у Руско-турском рату (1806–12) у коме је 1809. године тукао надмоћнију турску коњицу која се упутила ка Букурешту. Борио се у армији Чичагова у Наполеоновој инвазији на Русију. Учествовао је и у бици код Лајпцига као командант левог крила. Одбацио је две француске дивизије. Дана 18. октобра 1813. одбацио је Неја и Мармона код Шенефилда. Заузео је Монмартр у походу на Париз. У Наполеонових 100 дана, блокирао је Тионвил, Мец, Верден и Соасон. Учествовао је и у Руско-турском рату (1828–1829). Накратко је командовао Дунавском армијом с којом је заузео Турну-Мегуреле и мостобран код Никопоља.

Извори[уреди | уреди извор]