Александер Лер

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Александар Лер)
Александер Лер

Bundesarchiv Bild 183-2008-0915-500, Alexander Löhr.jpg
Александер Лер

Лични подаци
Пуно име Александер Лер
Датум рођења (1885-05-20) 20. мај 1885.
Место рођења Турну Северин (Аустроугарска)
Датум смрти 26. фебруар 1947.(1947-02-26)(61 год.)
Место смрти Београд (ФНРЈ)

Александер Лер (нем. Alexander Löhr, 18851947), је био аустријско-немачки генерал ваздухоплоства. Током 1930их Лер је био командант Аустријског ратног ваздухопловства, а после Аншлуса је примљен у Луфтвафе. Лер је био један од тројице бивших аустријских официра (поред Ерхарда Рауса и Лотара Рендулића) који су унапређени у чин генерал-пуковника немачког Вермахта. Током Другог светског рата је био командант 4. ваздухопловне флоте које су бомбардовале Варшаву и Београд. Учестовао је у борбама за Крит и на Источном фронту, пре него што је 1942. постављен за команданта Југоистока. Творац је планова операција Вајс и Шварц. Командовао је групом армија Е при повлачењу од Грчке кроз Југославију. Заробљен је маја 1945. Осуђен је 1947. на смрт за ратне злочине.

Биографија[уреди]

Александар фон Лер са надимком Саша (Sascha) је рођен 20. маја 1885. у Турну Северину. По оцу је био Немац, а по мајци православан. Одлично је говорио руски, српско-хрватски, румунски и мађарски језик. Средњу школу похађао је у Панчеву.[тражи се извор од 08. 2015.]

У Првом светском рату учествује као Аустријанац и командује аустроугарским батаљоном против Срба. Био је два пута рањаван. Једно време је био командант 85. пешадијског пука стационираног у Вишеграду. Чин мајора је добио на крају Првог светског рата.

Након рата, активно усавршава своја војничка знања. У чин потпуковника је унапређен 1921, а у чин пуковника 1928. Чин генерал-мајора добија 1934. Био је главни Хитлеров повереник у Аустрији и припремао Хитлеров долазак на власт. По Аншлусу Аустрије 1938. Лер је постао командант немачке ваздухопловне флоте на територији Аустрије (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Убрзо је унапређен у чин генерал-лајтнанта 24. марта 1938.

Командант 4. немачке ваздухопловне флоте је постао 1939. Као командант флоте учествовао је у нападу на Пољску септембра 1939. Као заслуге за муњевити слом Пољске од Хитлера је добио „Коњички крст“ и „Крст за храброст“, а од Хермана Геринга је добио „Златни летачки крст“. Његова авијација је садејствовала у борбама на западном фронту (Француска, Белгија, Холандија)

Као заповедник 4. ваздухопловне флоте учествовао је у нападу на Југославију априла 1941. (руководио је бомбардовањем Београда) и командовао је у нападу на Грчку (Крит) и на СССР.

Чин генерал-пуковника је добио на Криму 3. маја. 1941. године Од августа 1942. командује 12. армијом на Балкану као командант немачких трупа на Југоистоку. Као командант Југоистока организовао је две веће операције против устаника у Босни и Херцеговини (Операција Вајс) и у Црној Гори (Операција Шварц)

1. јануара 1943. 12. армија преформирана је у Групу армија Е, а Лер је постављен за команданта. На њеном челу остао је до краја рата. Командант Југоистока био је до 26. августа 1943, када је формиран штаб Групе армија Ф у Београду под командом Максимилијана фон Вајхса, којој је Група армија Е потчињена. Зона одговорности Лерове армијске групе ограничена је на Грчку. Од септембра 1944. руководио је повлачењем немачких трупа из Грчке и Албаније кроз Југославију. Марта 1945. учествовао је са делом својих снага у неуспешној немачкој противофанзиви у Мађарској. Крајем марта исте године, укидањем штаба Групе армија Ф, поново је постављен за команданта Југоистока, а средином априла његово командно подручје се проширује до реке Соче. Крајем априла под његову команду стављен је 97. корпус у Истри из састава групе армија Ц.

Лер се предао Југословенска армија 9. маја у Тополшици и потписао је капитулацију своје војске. Заробљеним Немцима су остављена возила да би себи доносили храну. Стража је било слаба и Лер је 12. маја побегао. После тога је радиом повукао капитулацију своје војске и побегао у Аустрију и предао се Британцима у Фелкермаркту. Међутим Британци су га поново изручили Југословенској армији.[1]

У војном затвору у Београду је провео од јуна 1945. до фебруара 1947. Суђено му је на процесу против високих немачких команданата и заповедника у Југославији од 5. до 13. фебруара 1947. пред Војним судом 3. Југословенске армије у Београду. Као ратни злочинац осуђен је на смртну казну.

Стрељан је 26. фебруара 1947. у Београду.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]