Александар Лукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Лукић
Alek Lukic 1.JPG
Александар Лукић
Датум рођења (1957-08-06)6. август 1957.
Место рођења Мишљеновац

Александар Лукић (Мишљеновац, 6. август 1957) је српски песник.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. августа 1957. године у Мишљеновцу. Основну школу је похађао у родном месту и Турији. Средњу школу је завршио у Кучеву, а дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Почео је да пише и објављује као студент уз старијег брата Мирослава. Песме објављује у београдској Књижевној речи. Књижевна омладина Србије му објављује прву књигу песама „У вагону Розанова“, за коју је добио Бранкову награду. Прочуо се по песми „Пољска муштикла“, због које су својевремено биле расписане политичке потернице.[1]

Лукић живи и ради у Пожаревцу, као директор у Центру за културу и уредник Едиције БРАНИЧЕВО.

Са старијим братом Мирославом Лукићем основао је Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, који је излазио кратко (1998). Уређивао је часопис „Браничево“ у два наврата (1994-1995, и од 2008). Александар Лукић је, у едицији коју уређује последњих неколико година, објавио велики број наслова из различитих области књижевности и културе. Као песник је превођен на румунски, француски и енглески језик

Библиографија[уреди]

  • „У вагону Розанова“ (КОС, Београд, 1986, Бранкова награда)
  • „Оснивач подземне престонице“ (Заветине, Београд, 1991)
  • „Страшни суд“ (Унирекс - КЗ „Владимир Мијушковић“. Никшић, 1991, књижевна награда „Залога“)
  • „Европа“ (Време књиге, Београд, 1995)
  • „Вампировићи“ (Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1998)
  • „Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа“ (Просвета, Београд, 1999)
  • „Брод лудака“ (Народна књига, Београд, 2001, за коју је добио награду „Срба Митић“)
  • „У долини зидова“ (Едиција Браничево, Пожаревац, 2003)
  • „Весела мумија“ (Овдје, Подгорица, 1998)
  • „Влашке басме“ (збирку влашких басама припремио је за штампу заједно са Беном Младеновићем и препевао је на српски Аламнах за живу традицију, књижевност и алхемију)
  • „Маестро пер Пјетро“ (роман, Мобаров институт, Заветине, Београд, 2001, за који је добио награду „Дрво живота“)
  • „Јаспис“ (Народна књига-Алфа, Београд, 2007, за коју је добио књижевну награду Заветина Амблем тајног писма света: објављивање Сабраних дела)
  • „Не спомињи ђавола“ (КОВ, Вршац, 2009, за коју је добио Драинчеву награду).
  •  »САБРАНИ РАДОВИ Александра Лукића« (сабрана дела у 8 књига, дигитално издање, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008).
  • Савремени ушкопљеници, ИП Интелекта Ваљево, 2010.

Књижевне награде[уреди]

Лукић је добио следеће књижевне награде:

Извори[уреди]

  1. Књижевна реч, Београд, 25. мај 1984, анализа тзв. уредничких промашаја

Спољашње везе[уреди]